O zgradi i ljudima

TV: VITIĆ PLEŠE, reda­te­lja Borisa Bakala

Tijekom ove godi­ne pre­mi­jer­no su pri­ka­za­na dva doma­ća doku­men­tar­ca u koji­ma se auto­ri bave zgra­da­ma u koji­ma su živje­li i koje su ima­le odre­đe­ni utje­caj na suvre­me­nu hrvat­sku kulturu.

Na netom zavr­še­nom Liburnia Film Festivalu hrvat­sku pre­mi­je­ru imao je doku­men­ta­rac „Kuća na Kraljevcu“ (reda­telj Pero Kvesić), a počet­kom godi­ne na ZagrebDoxu pri­ka­zan je doku­men­ta­rac Borisa Bakala “Vitić ple­še” koji je u petak 1. ruj­na pri­ka­zan i na HTV‑u. Bakal se u svo­jem fil­mu bavi zna­me­ni­tom zgra­dom arhi­tek­ta Ivana Vitića, koja se nala­zi u zagre­bač­koj Laginjinoj uli­ci, odnos­no više­de­set­ljet­nim poku­ša­ji­ma sta­na­ra (koji­ma je neko vri­je­me pri­pa­dao i Bakal) da se izbo­re za nje­zi­nu obnovu.

Bakalu je u stva­ra­nju fil­ma poma­gao pokoj­ni cije­nje­ni dizaj­ner zvu­ka Martin Semenčić, koji je pot­pi­san kao mon­ta­žer i kos­ce­na­rist, a pot­pi­sa­nih sni­ma­te­lja ima 15-ak. Zbog toga je film vizu­al­no-stil­ski vrlo hete­ro­gen i dje­lu­je pri­lič­no nas­la­ga­no, odnos­no ne priv­la­či naro­či­tu paž­nju pri­mi­je­nje­nim reda­telj­skim pos­tup­ci­ma. Iako nas vje­ro­jat­no neće pri­vu­ći svo­jim sti­lom, Bakalov doku­men­ta­rac ipak ima odre­đe­nog šar­ma u opi­su hrvat­ske druš­tve­ne svakodnevice.

Njegov film pro­nic­lji­vo pri­ka­zu­je kako se Hrvati odno­se pre­ma jav­nom inte­re­su i općem dobru i koli­ko im je do nje­ga sta­lo ako ugro­ža­va nji­ho­ve sit­ne inte­re­se. Koliko su im bit­ni urba­nis­tič­ki pla­no­vi i kul­tur­na bašti­na, a koli­ko šan­sa da izbo­re za sebe čim bolju pozi­ci­ju unu­tar zajed­nič­kog pros­to­ra. „Vitić ple­še“ je naj­za­nim­lji­vi­ji kao meta­fo­ra druš­tva u koje­mu živi­mo i koji smo sami svo­jim pona­ša­njem stvorili.