Izložba austrijskih autora u pulskoj galeriji Makina

 

„Fotografische vari­ati­onen über natur“  ili „Fotografske vari­ja­ci­je o pri­ro­di“, nas­lov je skup­ne izlož­be otvo­re­ne u petak u pul­skoj gale­ri­ji Makina. Izložba dono­si rado­ve tro­je zna­čaj­nih aus­trij­skih auto­ra – bečan­ke Michaele Bruckmüller, Anite Fuchs iz Graza te Wolfganga Temmela iz mjes­ta Wies u Štajerskoj. Za raz­li­ku od dvo­je kole­ga, Anita Fuchs na žalost nije bila u moguć­nos­ti pri­sus­tvo­va­ti otvorenju.

Uvodno poz­dra­viv­ši okup­lje­ne, vodi­telj Galerije Hassan Abdelghani objas­nio je kako je izlož­ba nas­ta­la nakon jed­no­go­diš­njeg kus­to­skog tru­da nje­go­vog dugo­go­diš­njeg pri­ja­te­lja Heima Ranzerbachera. Dodao je kako nji­ho­vo pri­ja­telj­stvo seže dale­ko u proš­lost, budu­ći su se pri­je 40 godi­na upoz­na­li na vla­ku Kairo-Asuan, tije­kom svog mla­da­lač­kog istra­ži­va­nja Afrike, kad su „poče­li mašta­ti o ovoj izlož­bi“. Abdelghani se ujed­no zahva­lio Ranzerbacheru na veli­kom utje­ca­ju i poti­ca­ju nje­go­voj foto­graf­skoj karijeri.

U ime Austrijskog kul­tur­nog foru­ma (jed­nog od spon­zo­ra izlož­be) pri­sut­ni­ma se obra­ti­la i Marina Chrystoph, direk­to­ri­ca zagre­bač­ke podruž­ni­ce ove orga­ni­za­ci­je. Kazala je da je u Hrvatsku, na svo­ju novu funk­ci­ju, sti­gla pri­je sve­ga deset dana (pri­je toga je radi­la u Parizu, u Austrijskom kul­tur­nom ins­ti­tu­tu) i prvi su joj doj­mo­vi vrlo pozi­tiv­ni. Kazala je da pos­to­ji puno umjet­nič­kih surad­nji izme­đu aus­trij­skih i hrvat­skih umjet­ni­ka i umjet­nič­kih ins­ti­tu­ci­ja, a jed­na od njih je i ova izlož­ba, nas­ta­la iz spo­me­nu­tog pri­ja­telj­stva zapo­če­tog u Africi, za koju se nada da će publi­ci pru­ži­ti nova ins­pi­ra­tiv­na umjet­nič­ka iskustva.

Organizator i kus­tos izlož­be, Heimo Ranzerbacher, tako­đer je istak­nuo dugo­vječ­no pri­ja­telj­stvo s Hassanom Abdelghanijem kao zas­luž­no i za ovu izlož­bu, koja je nje­mu „isto­vre­me­no rad­na zada­ća i veli­ko zado­volj­stvo“. Proglasio ju je otvo­re­nom nakon što je ukrat­ko pred­sta­vio sva­kog od oda­bra­nih umjet­ni­ka, kao vrlo raz­li­či­te, ali s zajed­nič­kom pre­oku­pa­ci­jom pri­ro­dom i foto­gra­fi­jom. „Kaže se –pri­čao je dalje Ranzerbacher- da nam moder­ne vizu­al­ne teh­ni­ke dopu­šta­ju pro­ma­tra­ti kako mozak mis­li. Filozofija uma je ovu tvrd­nju ospo­ri­la, jer misao nikad ne može­mo vidje­ti. U naj­bo­ljem slu­ča­ju može­mo loci­ra­ti dije­lo­ve moz­ga u koji­ma se odre­đe­na možda­na aktiv­nost doga­đa. Umjetnost pola­že pra­vo na nešto slič­no – na for­ma­li­zi­ra­nje mis­li. U tom je slu­ča­ju filo­zo­fi­ja nešto tole­rant­ni­ja: Shvaćena kao teh­ni­ka ima­gi­ni­ra­nja, umjet­nost nam uvi­jek dopu­šta da je doživ­lja­va­mo i kao umjet­nost pro­miš­lja­nja, te se kroz nju način raz­miš­lja­nja mani­fes­ti­ra u vid­lji­vo­me. Po meni je to pri­mar­na narav umjet­nos­ti. Isto je i s foto­gra­fi­jom, kroz koju umjet­nik sebe gle­da u oči. Tako i na ovoj izlož­bi vidi­mo tri umjet­ni­ka koji su pred­sta­vi­li svo­ja raz­miš­lja­nja o pri­ro­di – W. Temmel čini izvjes­nu tra­ves­ti­ju i dvos­tru­ku eks­po­zi­ci­ju, kom­bi­ni­ra­ju­ći u svo­jim foto­gra­fi­ja­ma pri­rod­ne pros­to­re s u njih umet­nu­tim ljud­skim arte­fak­ti­ma-kan­ta­ma, dil­do­ima, kišo­bra­ni­ma… Michaela Bruckmüller slu­ži se hiper­re­aliz­mom kao meto­dom pose­za­nja onkraj stvar­nos­ti nas­li­ka­no­ga, dok Anita Fuchs koris­ti pri­rod­ne pro­ce­se, u ovom slu­ča­ju topli­nu, za svo­je kva­zi-foto­graf­ske repro­duk­ci­je prirode.“

Na kra­ju se Ranzerbacher zahva­lio pred­stav­lje­nim umjet­ni­ci­ma (uz napo­me­nu da se o nji­ma više može doz­na­ti iz kata­lo­ga izlož­be) i svi­ma koji su dopri­ni­je­li da se ona reali­zi­ra. Dodao je i da je Wolfgang Temmel sves­tran, mul­ti­me­di­ja­lan, umjet­nik koji je i uspje­šan glaz­be­nik s vlas­ti­tim ban­dom, te su se na otvo­re­nju mogli čuti izvad­ci iz nje­go­va novog albu­ma „Indijski ocean“.

Izložba „Fotografske vari­ja­ci­je o pri­ro­di“ se u Galeriji Makina može pogle­da­ti do 30. listopada.

• Galerija Makina