Predavanje i izložba “Ivan Antić – Arhitektonično” u galeriji DAI-SAI

B. V.

09.10.2023.

Predavanje i otva­ra­nje izlož­be “Ivan Antić – Arhitektonično” bit će odr­ža­ni u petak, 13. lis­to­pa­da u 19 sati u pul­skoj gale­ri­ji Društva arhi­te­ka­ta Istre, a u okvi­ru pro­gra­ma Dani arhi­tek­tu­re u Istri 2023..

Izložba „Ivan Antić – Arhitektonično“ pre­mi­jer­no je odr­ža­na 2018. godi­ne u zgra­di RTS‑a u Beogradu u sklo­pu Beogradske inter­na­ci­onal­ne nede­lje arhi­tek­tu­re (BINA). Nakon Beograda, u surad­nji sa BINA-om i auto­ri­ma izlož­be Dijanom Milašinović Marić i Igorom Marićem, izlož­ba će biti reali­zi­ra­na i u Puli u sklo­pu Dana arhi­tek­tu­re u Istri. Na dan otvo­re­nja 13. lis­to­pa­da u 19 sati odr­žat će se pre­da­va­nje auto­ra o stva­ra­lač­kom radu arhi­tek­ta Ivana Antića.

„Arhitektonski opus Ivana Antića (Beograd, 1923. – 2005.), pro­fe­so­ra beograd­skog Arhitektonskog fakul­te­ta, redov­nog čla­na SANU, jed­nog od naj­z­na­čaj­ni­jih jugos­lo­ven­skih i srp­skih gra­di­te­lja, čije su gra­đe­vi­ne stva­ra­ne u vre­men­skom ras­po­nu od goto­vo pede­set godi­na, pred­stav­lja, i u obli­kov­nom, i u kons­truk­tiv­nom i sadr­žaj­nom smis­lu, goto­vo utje­lov­lje­nje ide­ala doba u kojem je stva­rao. Njegov opse­žan i nagra­đi­van opus sadr­ži broj­na reali­zi­ra­na i pro­jek­ti­ra­na arhi­tek­ton­ska dje­la, među koji­ma su remek-dje­la srp­ske arhi­tek­tu­re kao što su Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti na Ušću, Spomen-muzej u Šumaricama, oba u koautor­stvu s Ivankom Raspopović, Sportsko-rekre­ativ­ni cen­tar „25. maj!, potom sport­ska hala „Pinki“ u Zemunu, olim­pij­ski bazen na Poljudu u Splitu, kom­pleks Dom pioni­ra, sa zgra­dom RTB i kaza­li­štem „Duško Radović” u Beogradu i dru­ga, koja su sva svr­ho­vi­te i este­ti­zi­ra­ne gra­di­telj­ske for­me, goto­vo subli­ma­ti opred­me­će­nja sadr­žaj­nih i kons­truk­tiv­nih zahtjeva.

„Mada se Antićeva dje­la uglav­nom pos­tav­lja­ju u okvir raci­ona­lis­tič­kog kon­cep­ta koji se, u sušti­ni, doživ­lja­va kao nena­ru­še­no sugla­sje izme­đu oso­bi­na nje­go­ve sves­tra­ne lič­nos­ti i suvre­me­nog arhi­tek­ton­skog izra­za, nje­gov moćan i izra­ža­jan opus sadr­ži neko­li­ko raz­li­či­tih inte­re­sa koji se ne ispo­lja­va­ju kao faze već kao toko­vi ili gra­di­telj­ske fas­ci­na­ci­je što se među­sob­no pre­pli­ću i ponav­lja­ju. Kao osnov­nu nit pra­ti­mo jedan naoko raci­ona­lan i prag­ma­ti­čan pris­tup, koji pro­iz­la­zi iz čvr­stog sta­va o uti­li­tar­nos­ti arhi­tek­tu­re, nje­noj geome­tri­ji i osnov­nom sklo­pu, potom se zapa­ža zani­ma­nje za regi­onal­na istra­ži­va­nja i pri­mje­nu iskus­ta­va fol­k­lor­ne arhi­tek­tu­re u moder­nom gra­đe­nju. Njega tako­đer intri­gi­ra­ju teh­nič­ke moguć­nos­ti sav­la­da­va­nja pros­to­ra i veli­kih ras­po­na do nivoa da kroz vid­nu pri­mje­nu kons­truk­ci­je dola­zi do goto­vo eks­pre­siv­nih arhi­tek­ton­skih obli­ka. Osim spo­me­nu­tog, Antić nepres­ta­no vodi raču­na o kon­tek­s­tu, vizu­ra­ma. Posjedovao je spo­sob­nost men­tal­nog doživ­lja­va­nja karak­te­ra pros­to­ra i uro­đen osje­ćaj za odgo­va­ra­ju­ću pro­por­ci­ju i har­mo­nič­nu, nena­met­lji­vu kom­po­zi­ci­ju. Njegova raci­onal­na pri­ro­da dubo­ko je ute­me­lje­na na suštin­skom poz­na­va­nju i razu­mi­je­va­nju arhi­tek­tu­re, kao i na pot­pu­noj posve­će­nos­ti gra­đe­nju, čemu je podre­dio čitav život. Spomenute arhi­tek­ton­ske teme oku­pi­ra­le su i dru­ge veli­ka­ne moder­ne, Le Corbusiera, Franka Lloyd Wrighta ili Kenza Tangea, uz čija dje­la rav­no­prav­no sto­je i naj­z­na­čaj­ni­ji rado­vi arhi­tek­ta Antića.

„Krajnji rezul­tat, kuća – dje­lo, u opu­su arhi­tek­ta Ivana Antića nije samo funk­ci­onal­na for­ma niti stan­dar­di­zi­ra­no i uobi­ča­je­no rje­še­nje nego ori­gi­na­lan i nepo­nov­ljiv arhi­tek­ton­ski sklop viso­kih umjet­nič­kih kono­ta­ci­ja, čija kons­truk­tiv­na i pro­jek­tant­ska logi­ka dubo­ko pro­iz­la­zi iz same biti i zadat­ka arhi­tek­tu­re da zado­vo­lji potre­be čovje­ka u prak­tič­nom, teh­nič­kom, estet­skom i duhov­nom smis­lu. Ako pri­hva­ti­mo tezu da dje­lo naj­bo­lje govo­ri o čovje­ku, o nje­go­vom karak­te­ru, mora se zapa­zi­ti da je jedi­na ide­ja kojoj je Antić cije­log živo­ta slu­žio, i kojoj je u pot­pu­nos­ti bio odan i posve­ćen, bila arhi­tek­tu­ra. Za Antića je arhi­tek­tu­ra priz­ma kroz koju u pot­pu­nos­ti vidi svi­jet, a arhi­tek­to­ni­ka kom­plek­san ruko­pis kojim je ispi­si­vao stra­ni­ce pros­to­ra“, piše u kata­lo­gu izlož­be čiji su auto­ri Dijana Milašinović Marić i Igor Marić.