29. PUF – Međunarodni kazališni festival – peti dan

Ritual, identitet i plodno tlo

Tekst Tajana ILIĆ • Fotografije Dejan ŠTIFANIĆ iz arhiva 29. PUF-a

09.10.2023.

 

Program petog i pos­ljed­njeg dana 29. PUF‑a – Međunarodnog kaza­liš­nog fes­ti­va­la odr­žan je sinoć, u nedje­lju 8. lis­to­pa­da. Ovaj fes­ti­val boga­tog pro­gra­ma, koji je gra­đa­ne zabav­ljao pro­tek­li tje­dan, svoj je spek­ta­ku­la­ran epi­log sinoć zapo­čeo na maloj sce­ni Istarskog narod­nog kaza­li­šta u 20 sati pred­sta­vom „Dvoje sami zajed­no: Dolorosa – Florencia“. Riječ je o izved­bi suvre­me­ne špa­njol­ske kom­pa­ni­je LaCerda iz Španjolske koja je pul­skoj publi­ci ovo­ga puta pred­sta­vi­la cje­li­nu od dva sola.

Predstava pola­zi iz tje­les­nog i scen­skog istra­ži­va­nja prak­se ritu­ala i kon­cep­ta iden­ti­te­ta i biograf­skih doga­đa­nja nje­nih čla­no­va, pa nam tako prvi dio ovog upri­zo­re­nja, „Florencia“, dono­si pri­ču Eduarda Tamaye o nes­tan­ku nje­go­va bra­ta u Kolumbiji, dok „Dolorosa“, koju izvo­di Johann Perez, govo­ri o radoz­na­lim pogle­di­ma koji­ma je bio izlo­žen kao dije­te u Venezueli. Unatoč naj­a­vi sola, ovaj se vibrant­ni dvo­jac naj­pri­je zajed­no uka­zu­je na sce­ni, popra­ćen naiz­mje­nič­nom igrom mra­ka i svje­tla, da bi samu pred­sta­vu zapo­čeo dojm­lji­vi Eduard Tamayo. Ne podi­žu­ći pogled pre­ma gle­da­telj­stvu, nje­go­va je snaž­na poja­va mag­net­ski cen­tri­ra­la pogle­de na ener­gič­ne, žes­to­ke pote­ze ovog impre­siv­nog izvo­đa­ča, kojem rek­vi­zi­ti nisu bili potreb­ni da zadr­ži paž­nju. Centar pozor­ni­ce potom pre­uzi­ma ništa manje uvjer­lji­vi Johann Perez, koji vlas­ti­tu pri­ču pri­ča na posve dru­ga­či­ji način svog kole­ge. Njegov su solo pra­ti­le i eks­pre­si­je, te kat­kad njež­ni pokre­ti, koji bi potom munje­vi­tom brzi­nom pre­la­zi­li u žus­tre, goto­vo bur­ne. Perfektna i odmje­re­na kon­tro­la tije­la dje­lo­va­la je hip­no­ti­zi­ra­ju­će na osje­ti­la, a sva­ka­ko tre­ba spo­me­nu­ti glaz­be­nu kom­po­zi­ci­ju koja je maes­tral­no istak­nu­la vrhun­ce sva­kog sola, za koju je bio zadu­žen Yves del Río. Publika je glum­ce, posve oče­ki­va­no, nagra­di­la plje­skom i pozva­la na bis.

LaCerda je osno­va­na 2013. godi­ne u Barceloni, a osno­va­li su je María Carbonell i Edward Tamayo Ruiz. Ova suvre­me­na ples­na kom­pa­ni­ja koja istra­žu­je kon­cep­te ritu­ala i mis­te­ri­je, kroz stva­ra­nje uzne­mi­ru­ju­ćih sve­mi­ra pove­za­nih s onim što je vanj­sko i nepoznato.

Program se potom nas­ta­vio u muzej­sko-gale­rij­skom pros­to­ru Sv. Srca, per­for­man­som pod nazi­vom „Plodno tlo“, umjet­ni­ce Olje Grubić u pro­duk­ci­ji plat­for­me za suvre­me­ne izved­be­ne umjet­nos­ti Via Negativa. Plodno tlo je pred­sta­va koja se bavi neraz­mjer­nim utje­ca­jem eko­lo­ške degra­da­ci­je na žene s poseb­nim nagla­skom na rod­nu i eko­lo­šku neprav­du, što okup­lje­nim zna­ti­želj­ni­ci­ma nije bilo teško za pro­tu­ma­či­ti. Izvođačice i koauto­ri­ce Nina Goropečnik, Anita Wach, Nohemi Barriuso, Kristina Aleksova osta­vi­le su malo toga mašti na volju. Nije bilo teško pro­tu­ma­či­ti jas­nu poru­ku per­for­man­sa: kli­ja­nja povr­ća i novog živo­ta iz zem­lje, odnos­no nagih žen­skih tije­la koja su se pos­te­pe­no pomi­ca­la u laga­nom ritmu.

Fantastični su, ipak, bili Vid Drašler i Andrej Fon, koji su raz­nim glaz­ba­li­ma od gaj­di do kalim­bi, te paž­lji­vo tem­pi­ra­nim zvu­ko­vi­ma i glaz­bom popra­ti­li izved­bu. Eksplicitnost poru­ke i nedos­ta­tak ale­go­rič­nos­ti popri­lič­no je odu­ze­la posje­ti­te­lji­ma pri­li­ku da sami inter­pre­ti­ra­ju per­for­mans. Predvidljivost ipak nije poko­le­ba­la pozor­nu publi­ku koja je per­for­mans pra­ti­la iz pti­čje per­s­pek­ti­ve zido­va Sv. Srca. Izvođačice su pri zavr­šet­ku pozva­le gle­da­te­lje da im se pri­dru­že u pri­zem­lju, gdje su pre­zen­ti­ra­le auto­ri­či­ne rado­ve, te time zaklju­či­le ovo­go­diš­nji vrlo uspje­šan, 29. PUF.

Olja Grubić je per­for­me­ri­ca, vizu­al­na umjet­ni­ca, sce­no­graf­ki­nja i kos­ti­mo­graf­ki­nja. Diplomirala na Akademiji za vizu­al­ne umjet­nos­ti u Ljubljani, smje­ra kon­cep­tu­ali­za­ci­je pros­to­ra. Zanimaju je suvre­me­ne teme, pa tako istra­žu­je moguć­nos­ti slo­bo­de unu­tar patri­jar­hal­nih i kapi­ta­lis­tič­ko ori­jen­ti­ra­nog druš­tva. 2016. godi­ne obja­vi­la je knji­gu Psihološki kani­ba­li, a vodi­la je i gru­pu Kabaret Tiffany. 2020. pos­ta­je dije­lom umjet­nič­kog svi­je­ta Vie Negative.