Sve je spremno za 29. PUF – međunarodni kazališni festival

B. V.

04.10.2023.

29. PUF – među­na­rod­ni kaza­liš­ni fes­ti­val koji će i ove godi­ne doni­je­ti u Pulu svje­že kaza­liš­ne i ples­ne pro­duk­ci­je i kopro­duk­ci­je iz regi­je, Europe, ali i šire s pro­gra­mom poči­nje u sri­je­du, 4. lis­to­pa­da u 19 sati kada će Enes Kišević, Robert Krbavac i Studio Zaro odr­ža­ti pro­gram “Šumim i šapu­ćem mojom Pulom” u dvo­ri­štu Povijesnog i pomor­skog muze­ja Istre.

Program se nas­tav­lja u 20 sati u kaza­li­štu Dr. Inat u Rojcu gdje će Góbi Dance Company iz Mađarske izves­ti pred­sta­vu „Vibracija“.

„Vibracija je fizič­ka poezi­ja živog tije­la koja istra­žu­je priv­lač­nost i odboj­nost te nepra­vil­ni ritam. Goreći u boja­ma crve­ne i naran­čas­te, i zarob­lje­ni unu­tar kruž­nog mag­net­skog polja, dvi­je figu­re vibri­ra­ju u nape­tos­ti dok se srce ne ras­trg­ne“, piše u opi­su predstave.

Rita Góbi je ple­sa­či­ca, kore­ograf­ki­nja i uči­te­lji­ca ple­sa, koja kon­ti­nu­ira­no istra­žu­je sti­lo­ve i jezi­ke ple­sa. Rođena je u Novom Sadu u Srbiji, a diplo­mi­ra­la je na Mađarskoj ples­noj aka­de­mi­ji u Budimpešti. Bila je sudi­oni­ca raz­nih među­na­rod­nih ples­nih radi­oni­ca i rezi­den­ci­jal­nih pro­gra­ma kao što su OMI DANCE rezi­den­ci­ja u SAD‑u, VARP rezi­den­ci­ja na SE.S.TA-KoresponDance‑u u Češkoj, te u Morishita stu­di­ju u Tokiju, kojeg vodi japan­ska zak­la­da za umjet­nost. Godine 2006. osno­va­la je Góbi Dance Company te je od tada kre­ira­la neko­li­ko pro­duk­ci­ja suvre­me­nog ple­sa i inte­rak­tiv­nih pred­sta­va za dje­cu, a ujed­no je sudje­lo­va­la u raz­nim inter­dis­ci­pli­nar­nim pro­jek­ti­ma (otvo­re­nja izlož­bi, mod­ne revi­je, itd.).

Zadnji pro­gram prvog dana PUF‑a rezer­vi­ran je za tra­di­ci­onal­nu kopro­duk­ci­ju “Anno Domini” u reži­ji Amile Terzimehić u 21.30 sati na ste­pe­ni­ca­ma Gradskih baze­na Pula.

“Plesni per­for­mans pod nazi­vom „ANIMA“ pri­ča je o ženi, nje­noj moći, ali i nemo­ći; o zvjer­skoj sna­zi žen­skog tije­la, pokre­tač­koj sna­zi nje­ne volje i stal­noj bor­bi u svi­je­tu kojem vla­da­ju muškar­ci. Predstava je ins­pi­ri­ra­na i rađe­na po arhe­tip­skim pri­ča­ma iz knji­ge “Žene koje trče s vuko­vi­ma” Clarisse Pinkola Estes, a nadah­nu­ta je i ese­jom Paula Valery-ja “Ples i filo­zo­fi­ja” te poezi­jom Teda Hughesa, Rilkea i Sandre Cisneros. U njoj se obra­đu­ju teme tran­sge­ne­ra­cij­skog pri­je­no­sa patri­jar­hal­nog odno­sa, poima­nja lju­ba­vi i sna­ge, bor­be žena kroz gene­ra­ci­je i povi­jest, jedins­tva sa “muž­ja­kom”, pre­živ­lja­va­nja, sek­su­al­nos­ti, skla­da s vlas­ti­tim unu­tar­njim bićem i nje­go­va­nja stva­ra­lač­kog živo­ta. Akcenat i pros­tor daju se agre­si­ji i bolu koje žen­sko tije­lo pod­no­si i uni­for­mi­ra­nju koje negi­ra tije­lo osje­ća­ja; ženi­noj potre­bi za slo­bo­dom i straš­ću; opas­nos­ti­ma koje vla­da­ju u suvre­me­nom druš­tvu – od toga da ju pre­pla­vi osje­ćaj stra­ha, sla­bos­ti, da ne osta­ne bez nadah­nu­ća, živos­ti, duhov­nos­ti, zna­če­nja ili kre­ativ­nos­ti”, navo­di se u opi­su predstave.

Amila Terzimehić tri­na­est je godi­na bila držav­na prva­ki­nja u rit­mič­koj gim­nas­ti­ci, te dobit­ni­ca mno­go­broj­nih priz­na­nja i nagra­da. Akademiju scen­skih umjet­nos­ti diplo­mi­ra­la je u Sarajevu 2011. godi­ne. Izabrana je bila za naj­bo­lju stu­den­ti­cu te gene­ra­ci­je, a magis­tri­ra­la je na istoj Akademiji 2021., na odsje­ku za Glumu. Dugi niz godi­na bavi­la se bale­tom, jazz ple­som, hip-hopom te suvre­me­nim i lati­no plesovima.

Od 2016. radi kao pre­da­va­či­ca na ASU (Ples i Kondiciona pri­pre­ma glum­ca) i kore­ograf­ki­nja u pred­sta­va­ma i na fil­mu. Radila je u kaza­li­šti­ma u Sarajevu (Narodno pozo­ri­šte, Kamernoi teatar, SARTR i Pozorište Mladih). Sudjelovala je i u raz­li­či­tim per­for­man­si­ma poz­na­te kon­cep­tu­al­ne umjet­ni­ce Danice Dakić. Godine 2023. dobi­la je dvi­je nagra­de za naj­bo­lji scen­ski pokret: na 68. Sterijinom Pozorju za pred­sta­vu “Što na podu spa­vaš” u reži­ji Kokana Mladenovića, te na Festivalu bh. Drame u Zenici za naj­bo­lji scen­ski pokret u pred­sta­vi “Djelidba” reda­te­lja Aleša Kurta. Osim rada u teatru, ima jako raz­no­li­ko iskus­tvo i kada je film­ska umjet­nost u pita­nju, s obzi­rom na to da je sura­đi­va­la s poz­na­tim svjet­skim reda­te­lji­ma kao što su Roger Donaldson, Gabriele Salvatores, Philipp Stolzl…