Jasna Žmak u INK‑u izvela „This is my truth, tell me yours“

Jasna Žmak na Malu sce­nu Istarskog narod­nog kaza­li­šta doni­je­la je svo­ju isti­nu – ogo­li­la se pred publi­kom i dir­lji­vo, iskre­no i čes­to vrlo duho­vi­to pri­ča­la je o svom, nima­lo uobi­ča­je­nom, život­nom putu i raz­nim iskus­tvi­ma u pri­vat­nom i pos­lov­nom živo­tu. Naime, 23. stu­de­nog na Maloj sce­ni izve­la je autor­sko dje­lo „This is my truth tell me yours“.

Inače dra­ma­tur­gi­nja i spi­sa­te­lji­ca, Puležanka sa zagre­bač­ko adre­som, koja se izme­đu osta­log bavi i akti­viz­mom te psi­ho­te­ra­pi­jom, ovo­ga je puta sta­la na daske koje život zna­če i una­toč tre­mi i neiskus­tvu u glu­mi, poka­za­la da i u tome ite­ka­ko dobro pliva.

Iako nije riječ o kla­sič­noj pred­sta­vi, jer Jasna, kako je i sama rek­la, nema iskus­tva u izvo­đe­nju sto­ga u neku ruku drži pre­da­va­nje, što joj je kao pre­da­va­či­ci na Akademiji dram­skih umjet­nos­ti ite­ka­ko bli­sko, ona je to izve­la bes­pri­je­kor­no, a njen nas­tup pun humo­ra, u veli­koj mje­ri pod­sje­ća na stand – up, što je i po reak­ci­ja­ma publi­ke iz koje se čes­to pro­la­mao smi­jeh, bilo vidljivo.

Jasnin se život u mno­go­me pro­mi­je­nio pri­je 12 godi­na kad je kao čla­ni­ca publi­ke na pred­sta­vi “Mandićstroj” reda­te­lja Bojana Jablanovca i glum­ca Marka Mandića, zbog puc­nja kaza­liš­nim pišto­ljem dobi­la tini­tus i hipe­ra­ku­zi­ju. Od tada ima nepres­ta­no zuja­nje u uhu i jako je osjet­lji­va na buku.

Iskreno dir­lji­vo pro­go­va­ra o živo­tu s time, stra­hu da joj se sta­nje ne pogor­ša i hra­bros­ti da ga izdr­ži. Naime, una­toč, ili pak uspr­kos tome, ona i dalje ustra­je na svo­jim isti­na­ma i živi kul­tu­ru. Jasna se doti­če i mizo­gi­ni­je, sek­siz­ma, homo­fo­bi­je, patri­jar­ha­ta – sve je to naša real­nos­ti, koju na žalost čes­to igno­ri­ra­mo i s njom se šut­ke miri­mo. No Jasnu te stva­ri s punim pra­vom žulja­ju i posve­ću­je im svo­je dje­lo­va­nje bilo da je to pišu­ći, glu­me­ći, bave­ći se aktivizmom…

Jasna je iskre­na i otvo­re­na i kad pro­go­va­ra o sek­su­al­nos­ti, „outa­nju“, sra­mu kad su te stva­ri u pita­nju koji je ite­ka­ko prev­la­da­la govo­re­ći o tome pred publi­kom sači­nje­nom od sto­ti­njak gle­da­te­lja. U sve­mu tome, Jasna poka­zu­je koli­ko je sves­tra­na u svo­me dje­lo­va­nju i puna zna­nja te tako s publi­kom dije­li i broj­ne zanim­lji­vos­ti te činje­ni­ce veza­ne za kaza­li­šte, femi­ni­zam, pisanje…

Primjerice, govo­re­ći o orgaz­mu uka­zu­je na to kako je on mno­go češ­ći kod muška­ra­ca, koji su i za ista rad­na mjes­ta još uvi­jek bolje pla­će­ni od žena, a one su pak u manji­ni i kad je riječ o Nobelovoj nagra­di za knji­žev­nost. Do sad ju je dobi­lo pre­ko 100 muška­ra­ca i sve­ga 17 žena!

Istine su to koje svi zna­mo, ali rijet­ko isti­če­mo pa suk­lad­no tome, ništa ne mije­nja­mo. No Jasna to junač­ki radi. Posebno je dira sve­pri­sut­ni sek­si­zam koji, još uvi­jek pog­nu­te gla­ve, pri­hva­ća­ju mno­ge žene, mis­le­ći „da tako jed­nos­tav­no tre­ba biti“.

Upravo zbog mno­gih ška­klji­vih tema koje je Jasna izni­je­la na sce­ni, gene­ra­cij­ski šaro­li­ka publi­ka nagra­di­la ju je toplim i dugač­kim plje­skom i poka­za­la kako svi­je­tu tre­ba više ova­ko hra­brih Jasni.

Razgovor s autoricom nakon izvedbe

U raz­go­vo­ru s auto­ri­com nakon nje­ne izved­be, što je dobro doš­la novi­na INK s obzi­rom da publi­ci daje pri­li­ku iz prve ruke čuti više o pred­sta­vi koju su upra­vo pogle­da­li ali i pita­ti što ih zani­ma, Jasna je, pak ispri­ča­la kako je do sad ima­la oko 20 izved­bi ove pred­sta­ve prvi put izve­de­ne u svibnju.

„Ovdje sam ima­la poseb­nu tre­mu jer je riječ o mom rod­nom gra­du i lju­di­ma koji me poz­na­ju, ali dra­go mi je da sam je ima­la pri­li­ku izves­ti i da su reak­ci­je tako pozi­tiv­ne“, rek­la je.

Matija Ferlin, umjet­nič­ki rav­na­telj INK‑a, upi­tao ju je za poriv rada na ovoj pred­sta­vi i je li on bio tera­pe­ut­ski na što je Jasna rek­la kako je htje­la napra­vi­ti pred­sta­vu koja je njoj na neki način tre­ba­la, mimo tini­tu­sa i patri­jar­ha­ta – u umjet­nič­kom smis­lu, a koje žulja­ju nju i osta­le iz umjet­nič­kog svi­je­ta: odno­si moći, nar­ci­zam, hiperprodukcija…

Isprva nije ima­la jas­nu ide­ju što i kako će radi nego se sve jed­nos­tav­no sli­lo u ovak­vu pred­sta­vu. Ona je nas­ta­ja­la godi­na­ma pri­je, ali u sve­ga pet dana ju je zavr­ši­la. Jasna na to ne gle­da kao na reži­ju nego dra­ma­tur­gi­ju u pros­to­ru. Jako je ponos­na na to što je pred­sta­va dra­ma­tur­ški „jedan super zapa­ki­ran bonbon“.

Ispričala je kako je odu­vi­jek bila sves­tra­na i zani­ma je mno­go stva­ri pa je tako poče­la radi­ti i psi­ho­te­ra­pi­ju kojom se bavi vode­ći radi­oni­ce uglav­nom posve­će­ne seksualnosti.

Jasna Žmak gos­to­va­ti će na tri­bi­ni INK u lip­nju idu­će godi­ne. Sudjelovat će i u men­tor­skom pro­gra­mu za mla­de. Naime, INK će omo­gu­ći­ti mla­dim reda­te­lji­ma, dra­ma­tur­zi­ma, kos­ti­mo­gra­fi­ma da svo­je prvo pro­fe­si­onal­no dje­lo­va­nje ostva­re upra­vo tu te će se u velja­či izves­ti pri­ča Eme Kliman koju je napi­sa­la pod Jasninin men­tor­stvom a tiče se Uljanika, odras­ta­nja u Puli i odras­ta­nja u ino­zem­s­tvu. Režiser je Gabriel Lazić. Riječ je o mla­doj eki­pi auto­ra, a sva­ki od njih ima svog men­to­ra kako mla­di nakon fakul­te­ta ne bi bili pre­pu­šte­ni samo sebi. Neki od njih su bra­ća Sinkauz i Mauricio Ferlin.

• Istarsko narodno kazalište - Gradsko kazalište Pula
• Jasna Žmak