„Mladim umjetnicima i studentima zaista puno znači financijska podrška u realizaciji svojih ciljeva i snova“

(Ne)vidljivi – Mladi u kulturi: Gabriel Radović izdao svoj prvi album na 20. rođendan

Tekst Paola ALBERTINI • Fotografije iz Gabriela Radovića

14.11.2023.

Puljanin s nizo­zem­skom adre­som, 20-godiš­nji Gabriel Radović izdao je svoj album prvi­je­nac. Taj je mla­dić tre­nut­no na dru­goj godi­ni Hanze University of Applied Sciences, u nizo­zem­skom Groningenu, na stu­dij­skom pro­gram Glazba, smjer gita­ra, gdje ispu­nja­va svoj život­ni san da se posve­ti svo­joj kari­je­ri i život­nom pozi­vu – glazbi.

Album prvi­je­nac pod nazi­vom Never the Less pod umjet­nič­kim ime­nom Pseudomi sas­to­ji se od osam pje­sa­ma ins­tru­men­tal­nog, mul­ti žan­rov­skog te orkes­tral­nog karak­te­ra. Na nje­mu je radio nešto više od godi­nu dana, iako su neke od pje­sa­ma mno­go sta­ri­je te su uz broj­ne dora­de i korek­ci­je zavr­ši­le na albu­mu u izda­nju kak­vom ih se danas može poslušati.

„Albumom vla­da osje­ćaj mis­te­ri­oz­nos­ti i melan­ko­li­je. Jedan od kon­ce­pa­ta bila mi je zami­sao post apo­ka­lip­tič­nog svi­je­ta. Album pot­pi­su­jem kao autor, aran­žer i pro­du­cent u surad­nji s Edijem Cukerićem na aran­žma­ni­ma i pro­duk­ci­ji. U dalj­njem pro­ce­su mas­te­ring je odra­dio Pavle Miholjević, dok je za nas­lov­nu stra­nu i omot albu­ma zas­luž­na Vasja Šumonja. Album izla­zi pod eti­ke­tom Tondak“, rekao nam je Gabriel.

„Moja osob­na i veli­ka život­na želja bila je izda­ti samos­tal­ni album u tinej­džer­skoj dobi i dra­go mi je da sam tu dugo­go­diš­nju želju ostva­rio. Naime, sam album je obje­lo­da­njen par minu­ta nakon pono­ći 2. stu­de­nog, a ja sam rođen u večer­njim sati­ma, tako da sam uhva­tio pos­ljed­nji vlak i uspio u svom naumu. Povratni doj­mo­vi su zais­ta pre­div­ni i pri­mio sam mno­go pozi­tiv­nih komen­ta­ra od publi­ke što me izne­na­di­lo budu­ći da nisam mogao pre­dvi­dje­ti kak­va će reak­ci­ja biti na ova­kav spe­ci­fič­ni, ins­tru­men­tal­ni, mul­ti-žan­rov­ski album“, ispri­čao nam je.

Suradnja s Edijem Cukerićem

„O Ediju sam čuo sve naj­bo­lje i na osob­nom i na pos­lov­nom pla­nu, kako od mojih rodi­te­lja, tako i s raz­nih stra­na pa je surad­nja s njim doš­la kao pri­rod­ni sli­jed doga­đa­ja. Prvi put smo se upoz­na­li i sura­đi­va­li na Freaktionovom albu­mu, a kas­ni­je se Edi zain­te­re­si­rao za moj rad i htio je čuti što stva­ram u slo­bod­no vri­je­me. On me ustva­ri potak­nuo na izra­du ovog albu­ma nakon sto je čuo dvi­je pje­sme na koji­ma sam radio od kojih je jed­na bila i Disturance s ovog albu­ma“, rekao nam je Gabriel te dodao kako je surad­nja bila ugod­na i opu­šte­na, dola­zio je u nje­gov stu­dio na „sessi­one“, komen­ti­ra­li su, aran­ži­ra­li i dora­đi­va­li gdje je bilo pro­duk­cij­skih potreba.

„Radilo se mahom o deta­lji­ma, ali zna­čaj­nim, i moram priz­na­ti da je za neko­li­ko sklad­bi Edi imao toli­ko geni­jal­ne pri­jed­lo­ge oko aran­žma­na koji su iz pje­sa­ma izvuk­li ono naj­bo­lje. Edijevo miš­lje­nje i iskus­tvo neiz­mjer­no cije­nim i poštu­jem, klik­nu­li smo na prvu i lako smo se dogo­va­ra­li oko sve­ga jer slič­no raz­miš­lja­mo. Kreativno je i poti­caj­no sura­đi­va­ti s njim, osje­ćam ga poput glaz­be­ne srod­ne duše“, priz­nao je.

Ljubav prema glazbi mamina zasluga

Gabriel je s glaz­be­nim obra­zo­va­njem počeo sam u 3. raz­re­du osnov­ne ško­le na mamin prijedlog.

„Tada još nisam poka­zi­vao sklo­nost pre­ma glaz­bi, ali mama me želje­la uves­ti u svi­jet glaz­be na čemu sam joj danas neiz­mjer­no zahva­lan. Tada, daka­ko, nisam mogao ni slu­ti­ti kamo će me to odves­ti i da će to jed­nom pos­ta­ti i veli­ka strast i moj život­ni poziv“, rekao je.

Zanimljivo je da te godi­ne nije bio prim­ljen u glaz­be­nu ško­lu pa se upi­sao u OKUD Istra gdje je radio s Aleksom Nadišićem, koji je vrlo brzo izvu­kao nje­gov talent i uveo ga u svi­jet kla­sič­ne glazbe.

„Sve je tek­lo glat­ko, ali sam počet­kom tinej­džer­skih godi­na, zbog raz­nih natje­ca­nja i opće­ni­to for­mal­nos­ti svi­je­ta kla­sič­ne gita­re, osje­tio odre­đe­no zasi­će­nje. Na zad­njoj godi­ni osnov­ne glaz­be­ne ško­le bili smo super eki­pa, slož­ni i stva­ra­lač­ki ras­po­lo­že­ni i tada sam zapra­vo skla­dao svo­ju prvu pje­smu. Trenutak koji je obi­lje­žio smjer mog glaz­be­nog kre­ta­nja je kad sam u 8. raz­re­du zapo­čeo slu­ša­ti glaz­bu i tada sam osje­tio snaž­nu pro­mje­nu u općem poima­nju glaz­be“, govo­ri nam Gabriel.

„Mnogi se smi­ju ovoj pri­či, ali tada su mi se, čuv­ši glaz­bu Eda Sheerana, otvo­ri­le sasvim nove glaz­be­ne per­s­pek­ti­ve u slu­ša­lač­kom smis­lu, kao da sam glaz­bu čuo na dru­ga­či­ji način. Kupio sam nje­go­va dva CD‑a i kre­nuo uči­ti što zna­či slu­ša­ti i čuti glaz­bu po albu­mi­ma, prak­su koju sam tada prvi put ste­kao i koja me usmje­ri­la“, priznaje.

Kad je počeo svi­ra­ti elek­trič­nu gita­ru, istra­ži­vao je rock glaz­bu i tako upi­jao opu­se Dire Straitsa, Pink Floyda, Hendrixa… „Slušao sam sve aso­ci­ja­tiv­no na rock s elek­trič­nom gita­rom i zavo­lio i Red Hot Chilli Peppers i Johna Mayera. Srednjoškolsko glaz­be­no obra­zo­va­nje nisam nas­ta­vio, već sam upi­sao Gimnaziju mate­ma­tič­kog smje­ra i sve do kra­ja 1. sred­nje bio sam uvje­ren da ću upi­sa­ti PMF. Međutim, moja lju­bav pre­ma glaz­bi i gita­ri je kons­tant­no ras­la i ula­skom u moj prvi bend Freaktion, zalju­bio sam se u Radiohead koji mi je, uz Tame Impalu, tre­nut­no naj­dra­ži bend. Radiohead mi je otkrio cije­li taj „sound“ alter­na­ti­ve poput Muse, Jeff Buckleya, Deftonesa, a skla­da­nje i stva­ra­nje odu­vi­jek me oča­ra­va­lo i bilo je pri­sut­no u nekim obli­ci­ma, no u Freaktionu sam još dub­lje zaro­nio u taj svi­jet i izo­š­trio svo­je kre­ativ­ne vje­šti­ne te se nakon toga više nisam mogao zamis­li­ti nig­dje drug­dje nego u svi­je­tu glaz­be“, kaže mla­di glazbenik.

Školovanje u Nizozemskoj

Fakultet mu, kaže, nije bilo jed­nos­tav­no upi­sa­ti, izi­ski­va­lo je dos­ta anga­žma­na, infor­mi­ra­nja i pri­pre­ma­nja pa je zna­lo biti napor­no, budu­ći su pri­ja­ve na nekim fakul­te­ti­ma zapo­či­nja­le već u 2., 3. ili 4. mjesecu.

„Prijavio sam se na neko­li­ko fakul­te­ta i bio prim­ljen na dva, ovaj koji poha­đam u Groningenu i na fakul­tet u Maastrichtu. Izabrao sam ovaj jer mi je naj­vi­še odgo­va­rao i jer su pre­da­va­nja na engle­skom jezi­ku. Sam fakul­tet sura­đu­je s pro­fe­so­ri­ma, iko­na­ma jazz glaz­be, iz New Yorka koji nam odr­ža­va­ju pre­da­va­nja i mas­ter­cla­sso­ve“, govo­ri nam.

S pri­pre­ma­ma je kre­nuo već godi­nu, dvi­je rani­je i u tome ga je, kaže, odlič­no pri­pre­mao pro­fe­sor Carlos Fagin.

Kaže nam kako se pri­ja­va na fakul­te­te u Nizozemskoj sas­to­ja­la od neko­li­ko dije­lo­va: „Tada je još bio peri­od Covid mje­ra i cije­li pro­ces pri­ja­ve išao je onli­ne putem. Prvi dio je pred-audi­ci­ja na kojoj te ocje­nju­ju na teme­lju videa i moti­va­cij­skog pisma. Ako to pro­đeš, pozvan si na audi­ci­ju koja se sas­to­ji od dva dije­la; teoret­skog i prak­tič­nog (svi­ra­nja), obo­je putem ZOOM pozi­va, s obzi­rom na okol­nos­ti kak­ve stu tada vla­da­le u svi­je­tu. Iščekivanje rezul­ta­ta je bilo pri­lič­no nape­to jer na godi­nu pri­ma­ju sve­ga tri do četi­ri gita­ris­ta, a pri­ma­ju se pri­ja­ve iz cije­log svijeta“.

Studij mu je ispu­nio sva oče­ki­va­nja, kako kaže, ima puno prak­tič­nog dije­la i svi­ra­nja, a pro­fe­so­ri su vrlo pris­tu­pač­ni i iskus­ni. „Imaš osje­ćaj kao da ste pri­ja­te­lji i nemaš nikak­ve bojaz­ni obra­ti­ti im se za bilo što. Grad je sam po sebi feno­me­na­lan, mak­si­mal­no pri­la­go­đen stu­den­ti­ma, a način živo­ta u ino­zem­s­tvu je geni­ja­lan pa mogu reći da mi je to još jed­na dodat­na život­na ško­la i veli­ko iskus­tvo. Već su rani­je neki moji pri­ja­te­lji kre­nu­li na stu­dij u Groningen pa je i to dodat­no olak­ša­lo moju odlu­ku o odla­sku baš na taj fakul­tet“, kaže Gabriel.

Član Freaktiona

Inače, Gabriel Puli dje­lu­je kao autor, gita­rist i koaran­žer ben­da Freaktion, s kojim je proš­le godi­ne izdao prvi album i imao mno­go­broj­ne nas­tu­pe na raz­nim mani­fes­ta­ci­ja­ma i fes­ti­va­li­ma poput INmusica, Supervala, Pre-manKulture (SeptembArta), Roštiljarke, RiRocka…

Sudjelovali su i u pro­jek­tu Istarske župa­ni­je XIIxII za 2022. godi­nu s pje­smom „Calamity“, te je i slje­de­će godi­ne samos­tal­no sudje­lo­vao u istom pro­jek­tu za 2023. sa svo­jom sklad­bom „By your side“.

„Freaktion je jed­na lije­pa pri­ča koju smo uspje­li okru­ni­ti albu­mom i na to smo jako ponos­ni kao i na veli­ki uspjeh i podr­šku publi­ke koje nas je ugod­no izne­na­di­lo. Zbog uda­lje­nos­ti rad s ben­dom je naža­lost ote­žan i toga smo bili svjes­ni odmah u star­tu. Kući odla­zim otpri­li­ke tri puta godiš­nje i ako se pok­lo­pi da baš u tom peri­odu nas net­ko pozo­ve na svir­ku, rado pri­hva­ća­mo pozi­ve. Dodatna ote­got­na okol­nost je što i Maja stu­di­ra u Zagrebu, a ove je godi­ne i Vasja matu­ran­ti­ca pa će se na jesen, kada i ona kre­ne na stu­dij, sve biti još teže uskla­di­ti“, kaže Gabriel.

Drago mu je da je Upravni odjel za kul­tu­ru Istarske župa­ni­je pre­poz­nao nje­gov rad i iska­zao pot­po­ru albu­mu te im se zahva­lju­je na pomo­ći da ostva­ri svoj san: „Mladim umjet­ni­ci­ma i stu­den­ti­ma zais­ta puno zna­či finan­cij­ska podr­ška u reali­za­ci­ji svo­jih cilje­va i snova“.

Gabriel se i dalje namje­ra­va u pot­pu­nos­ti posve­ti­ti stu­di­ju, i u tom smis­lu pri­je sve­ga uči­ti o glaz­bi i kre­ativ­nim pro­ce­si­ma. „Posebno me fas­ci­ni­ra­ju bes­kraj­ne moguć­nos­ti skla­da­nja i tre­nut­no je jed­na buji­ca ide­ja u meni, a volio bih tije­kom tog puta izbru­si­ti i pje­vač­ke vje­šti­ne“, zaklju­ču­je Gabriel.

 

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.