Predstave virtualne stvarnosti u Savičenti

U Mediteranskom ples­nom cen­tru 18. i 19. stu­de­nog na pro­gra­mu su pred­sta­ve u teh­ni­ci vir­tu­al­ne stvar­nos­ti (VR). S počet­kom u 19.30 sati, u subo­tu 18. stu­de­nog može­te pogle­da­ti „AlShe/Me”, pred­sta­vu Linde Hayford, a u nedje­lju 19. stu­de­nog ”Lion’s Den” Sabine Bočkove i Johane Pockove.

Vikend vir­tu­al­ne stvar­nos­ti u Savičenti dono­si dvi­je pred­sta­ve u raz­li­či­tim godi­na­ma oda­bra­ne kao Najboljih 20 u selek­ci­ji naj­ve­će europ­ske ples­ne mre­že Aerowaves. Predstave su snim­lje­ne u poseb­noj teh­ni­ci koja posje­ti­te­lji­ma kroz VR naoča­le omo­gu­ća­va doživ­ljaj izved­be uži­vo, i to sklo­pu pro­jek­ta Springback Ringside. Producentica i reda­te­lji­ca VR ver­zi­ja pred­sta­va je Enya Belak, a sni­ma­telj i mon­ta­žer Igor Crnković iz riječ­ke Pilot Medije. Produkcijski cen­tar ovog pionir­skog pro­jek­ta vir­tu­al­ne stvar­nos­ti je Hrvatski kul­tur­ni dom na Sušaku, kao jedan od part­ne­ra mre­že. Projektu je cilj doves­ti ples­nu umjet­nost u pros­to­re i zajed­ni­ce gdje dosad nije viđe­na, a u slu­ča­ju Mediteranskog ples­nog cen­tra, u pros­tor koji još uvi­jek čeka na adek­vat­ne teh­nič­ke i finan­cij­ske uvje­te rada za kon­ti­nu­ira­ni izved­be­ni program.

U AlShe/Me (franc. izgo­vor “alc­hi­mie”), Linda Hayford pojav­lju­je se na pozor­ni­ci sa svo­jim sta­ri­jim bra­tom, Mikeom Hayfordom. Godinama nakon što joj je dao pred­nost u svi­je­tu pop­pin­ga, brat pra­ti svo­ju ses­tru u duetu koji se foku­si­ra na pro­laz­ni karak­ter žan­ra. Brat i ses­tra poigra­va­ju se svo­jim slič­nos­ti­ma i sup­til­nim raz­li­ka­ma u igri koja otkri­va nji­ho­vu jedins­tve­nu pove­za­nost. U AlShe/Me, Linda Hayford razvi­ja svo­je istra­ži­va­nje o meta­mor­fo­zi i fizič­koj tran­sfor­ma­ci­ji, foku­si­ra­ju­ći se na odnos bra­ta i ses­tre, utje­ca­ja jed­no na dru­go, kroz nji­ho­vu pat­nju, per­cep­ci­ju ili inter­na­li­zi­ra­nje. Osim rije­či i impli­cit­ne empa­ti­je, ovaj duet daje sva­kom izvo­đa­ču mjes­to za razvoj vlas­ti­te individualnosti.

Linda Hayford (1989.), kore­ograf­ki­nja je i ple­sa­či­ca sa sje­di­štem u Rennesu. Rođena je u obi­te­lji u kojoj je glaz­ba bila važan dio okru­že­nja, a lju­bav pre­ma ple­su pos­ta­la je nas­lje­đe. Funk i Popping poče­la je uči­ti 2000. od svog bra­ta Mikea, da bi kas­ni­je uklju­či­la mno­ge dru­ge sti­lo­ve kao dije­lo­ve svo­je estetike.

„Lions dene“ – Lavlja jaz­bi­na uzbud­lji­va je pred­sta­va snaž­nog emo­tiv­nog nabo­ja i viso­kog inten­zi­te­ta. S laga­nim dodi­rom, ali punim smis­lom, izvo­đa­či­ce igra­ju ping-pong s pre­poz­nat­lji­vim poli­tič­kim i soci­okul­tur­nim refe­ren­ca­ma čime stva­ra­ju pros­tor za tuma­če­nje i vlas­ti­to pozi­ci­oni­ra­nje: zašto dopu­šta­mo da bude­mo mani­pu­li­ra­ni i u kojoj mje­ri mani­pu­li­ra­mo drugima?

U pred­sta­vi Lion’s Den ula­zi­mo u lav­lju jaz­bi­nu masov­ne mani­pu­la­ci­je gdje umjet­ni­ce utje­lov­lju­ju sli­ke iz poli­tič­kih govo­ra i svih vrsta druš­tve­nih medi­ja, rek­la­ma i zaba­ve koje nam dola­ze putem TV‑a, raču­na­la, table­ta ili tele­fo­na. Svaki je pokret pro­ra­ču­nat i pre­ci­zan, čak su i izra­zi lica dvo­je izvo­đa­ča savr­še­no uskla­đe­ni, ali kada se situ­aci­ja inten­zi­vi­ra, izvo­đa­či­ce pre­la­ze s mani­pu­la­ci­je publi­ke na samo­ma­ni­pu­la­ci­ju. Izmjenjujući ulo­ge vođe i sljed­be­ni­ka, ove se dvi­je lavi­ce spa­ja­ju u nepo­bje­di­vu bli­zan­ku. Namjerno pate­tič­na zavr­š­na sce­na odgo­va­ra pate­ti­ci na našim zaslonima.

Sabina Bočková i Johana Pocková ple­sa­či­ce su i kore­ograf­ki­nje iz Praga. Obje su čla­ni­ce češkog POCKETART kolek­ti­va, kolek­ti­va kore­ogra­fa i izvođača.

• Johana Pocková
• Mediteranski plesni centar Svetvinčenat
• Sabina Bočková