29. Sa(n)jam knjige u Istri – Puna je Pula

Predstavljena knjiga „Kolos Jadrana“ Andree Matoševića

Tekst Paola ALBERTINI • Fotografije Matija ŠĆULAC iz arhiva Sa(n)jam knjige u Istri

27.11.2023.

Andrea Matošević tre­ćeg dana Sajma knji­ge u Istri pred­sta­vio je novu knji­gu „Kolos Jadrana: Industrijski film i bro­do­gra­di­li­šte Uljanik u dru­goj polo­vi­ci XX. sto­lje­ća“. Promocija je poče­la pre­sje­kom fil­mo­va i TV pri­lo­ga o Uljaniku koji je autor pri­pre­mio uz pomoć Vibora Juhasa, a koji je kod dje­la publi­ke izma­mio suze.

Kako je u naj­a­vi rekao mode­ra­tor Aljoša Pužar riječ je o pred­stav­lja­nju knji­ge o fil­mo­vi­ma o Uljaniku koja sadr­ži pre­gršt zanim­lji­vih infor­ma­ci­ja. Izdavač Damir Agičić rekao je kako se Istra i izda­vač­ka kuća Srednja Europa vole sto­ga nije dvo­jio kad mu je Matošević u zad­nji čas došao s ide­jom da izda­ju knji­gu pred Sajam, una­toč tome što više nije bilo vre­me­na da tra­že sred­stva Ministarstva i Županije.

„Mene i osob­no zani­ma tema Uljanika, a Matošević je osim fil­mo­va, pri­pre­ma­ju­ći se za ovu knji­gu pro­či­tao i broj­ne puto­pi­se te novi­ne koje je koris­tio u ana­li­zi“, istak­nuo je Agičić.

Matošević je priz­nao da nije bilo lako doći do fil­mo­va jer je mno­ge film­ske ins­ti­tu­ci­je poput Zagreb fil­ma i Hrvatske kino­te­ke „poje­lo“ vri­je­me te neke fil­mo­ve nije uspio ni pogledati.

„U kul­tu­ru se sla­bo ula­že i tu pos­to­je zna­čaj­ni pro­ble­mi, a ona ops­ta­je zahva­lju­ju­ći ela­nu poje­di­na­ca koji su sve sta­ri­ji pa je i ela­na sve manje“, kons­ta­ti­rao je.

„Izuzetno zna­čaj­na ins­ti­tu­ci­ja, Brodarski ins­ti­tut isto tako pro­pa­da i ne bi volio da to pro­đe ispod rada­ra“, rekao je i priz­nao da je imao sre­ću i pri­vi­le­gi­ju ući u taj impo­zan­tan kom­pleks čija arhi­tek­tu­ra pod­sje­ća na „povra­tak u proš­lost“, a tamo danas radi 12 lju­di koji funk­ci­oni­ra­ju iz čis­tog inata.

Prilikom pro­mo­ci­je knji­ge govo­ra je bilo i o važ­nos­ti porat­nih fil­mo­va jer se u nji­ma spo­mi­nje Uljanik i vidi nje­gov zna­čaj za Pulu.

„Brod Galeb obnov­ljen je u suhim doko­vi­ma Uljanika, ali vidje­li smo ga u još jed­noj snim­ci, a u Italiji je pori­nut nje­gov pret­hod­nik. Na pori­nu­ću Galeba su 1938. godi­ne bili fašis­ti i pra­va je alke­mi­ja što je taj brod pos­li­je pos­tao brod mira“, izja­vio je Matošević.

Ispričao je i aneg­do­tu o Hruščovu koji je prvi put bio na ovim podru­čji­ma i na Brijunima sam sta­jao i gle­dao u kame­ru dok je oko nje­ga bilo sve lije­po i vese­lo. No on u svo­jim memo­ari­ma kaže kako m je Tito smjes­tio. Naime, došao je u Jugoslaviju i htio pro­či­ta­ti svoj tekst, ali ga je Tito uvje­rio da mu ne tre­ba pre­vo­di­telj jer svi zna­ju ruski. Onda se Hruščov sje­tio bro­do­gra­di­li­šta Uljanik koje je posje­tio, a koje je kas­ni­je i za njih gra­di­lo brodove.

Agičić je kons­ta­ti­rao kako ni jedan povjes­ni­čar ne bi napi­sao ova­ko uzbud­lji­vu knji­gu u kojoj Matošević, izme­đu osta­log govo­ri i o zna­čaj­nim povi­jes­nim lič­nos­ti­ma poput Hruščova i Tita. Svi su oni na put za Brijune posje­ći­va­li Uljanik.

„To je nje­na veli­ka vri­jed­nost i mis­lim da će se je i povjes­ni­ča­ri čita­ti i dava­ti stu­den­ti­ma da ana­li­zi­ra­ju sva­kod­ne­vi­cu obič­nog čovje­ka i poli­tič­kih struk­tu­ra“, zaklju­čio je.