29. Sa(n)jam knjige u Istri – Doručak s autoricom

Leonida Kovač: “Kako možemo reći da je Pula mrtva?”

Tekst Paola ALBERTINI • Fotografije Tanja DRAŠKIĆ SAVIĆ iz arhiva Sa(n)jam knjige u Istri

04.12.2023.

Na pos­ljed­njem Doručku s auto­rom ovo­go­diš­njeg, 29. Sa(n)jam knji­ge u Istri, u nedje­lju, 3. pro­sin­ca, sudje­lo­va­la je Leonida Kovač, a raz­go­vor je vodio Emir Imamović Pirke. Leonida Kovač je povjes­ni­čar­ka i teore­ti­čar­ka umjet­nos­ti, kus­to­si­ca i redo­vi­ta pro­fe­so­ri­ca na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti Sveučilišta u Zagrebu, a rodom je iz Pule.

Čudno joj je, kao Puležanki, reći da je goš­ća saj­ma. Kako je ispri­ča­la, njen stan imao je pre­di­van pogled, na Arenu i Uljanik. Naime, na čet­vr­tom katu zgra­de na Giardinima živi od svo­je 5. godi­ne i pre­ko kroš­nji lije­vo vidi diza­li­ce, des­no Arenu.

„Te diza­li­ce su mi uvi­jek poti­ca­le maštu u dje­tinj­stvu i zamiš­lja­la sam ih kao nekak­ve pre­div­ne čarob­ne pti­ce koje nešto lije­po rade i na neki način sam ih zamiš­lja­la kao svo­je čuva­ri­ce. Zadnjih godi­na tih je diza­li­ca sve manje i to me ispu­nja­va tugom“, rek­la je.

Kovač vri­je­me doživ­lja­va osvje­šta­va­njem vlas­ti­te smrt­nos­ti, a u ovom slu­ča­ju, nes­tan­kom diza­li­ca, doživ­lja­va svi­jet koji nes­ta­je, svi­jet u kojem se osje­ća­la ugod­no, a sad osje­ća nelagodu.

„Uljanik sre­ćom još uvi­jek pos­to­ji u nekak­voj redu­ci­ra­noj vari­jan­ti, a ja se nadam da će doseg­nu­ti svoj neka­daš­nji sjaj. No danas je naj­ve­ća masov­na grob­ni­ca“, izja­vi­la je.

Komentirala je i praz­nu Pulu nakon turis­tič­ke sezo­ne: „Pula je gen­tri­fi­ci­ra­na, a to je pla­ne­tar­na poja­va i pos­lje­di­ca glo­ba­li­za­ci­je – naj­o­krut­ni­ji oblik kolo­ni­ja­liz­ma koji je ikad postojao“

No Kovač veli kako iza tog, „naoko niče­ga“, u Puli se kao u Šibeniku ili Splitu, doga­đa­ju neke važ­ne stva­ri koje su na prvi pogled nevidljive.

„Kako može­mo reći da je Pula mrtva kad u Puli dje­lu­je jedan Matija Ferlin? Iz Pule dola­ze fan­tas­tič­ni mis­li­te­lji poput prof. Bertoše koje­mu je posve­ćen ovaj sajam, iz Pule dola­zi i tu se vra­ća i dje­lu­je Jasna Žmak, meni jed­na od naj­in­tri­gant­ni­jih i naj­za­nim­lji­vi­jih figu­ra na knji­žev­noj i izved­be­noj sce­ni te Paola Orlić sa svo­jim zadiv­lju­ju­ćim pot­hva­ti­ma, da spo­me­nem tek neke. Veliki broj lju­di koji su u sta­nju dru­ga­či­je mis­li­ti i pokre­nu­ti da ono što nazi­va­mo živo­tom opet pos­ta­ne vid­lji­vo“, izja­vi­la je Kovač.

Imamović je htio zna­ti je li to mogu­će bez poli­ti­ke, samo uz ljud­sku kreativnost.

Kovač sma­tra da to nije mogu­će, njoj je zapa­nju­ju­ća tvrd­nja da je umjet­nost auto­nom­na: „Moguća je slo­bo­da miš­lje­nja pri­li­kom stva­ra­nja nekog umjet­nič­kog čina, ali potreb­na finan­cij­ska pot­po­ra. Danas kad govo­ri­mo o suvre­me­noj umjet­nos­ti, mi govo­ri­mo o proizvodnosti“.

Kovač isti­če kako ima­mo mnoš­tvo hete­ro­ge­nih feno­me­na koji se raz­ma­tra­ju kao neza­vis­na kul­tu­ra. Kaže kako ni neza­vis­na sce­na nije neza­vis­na jer je ovis­na bar o svo­jim izvo­ri­ma finan­ci­ra­nja koji su različiti.

„Ja taj sus­tav finan­ci­ra­nja nazi­vam kul­tu­ra excel tabli­ca gdje je manje važ­no ono što će biti izve­de­no od samih for­mal­nih ispu­nja­va­nja uvje­ta“, doda­la je.

Kovač je izme­đu osta­log ispri­ča­la kako iznim­no cije­ni akti­vis­tič­ko dje­lo­va­nje. No pri­je godi­nu dana bila je zbu­nje­na akti­vis­tič­kim kli­mat­skim pokre­tom, dje­lo­va­njem mla­dih lju­di svjes­nih kli­mat­ske katas­tro­fe koji su ušli u muze­je i gale­ri­je i poli­li umjet­nič­ka dje­la od nepro­cje­nji­ve vri­jed­nos­ti kon­zer­vi­ra­nom juhom.

„Aktivisti ula­ze u jav­ne muze­je i gale­ri­je gdje je čak i bes­pla­tan ulaz. Ne ula­ze u zbir­ke pri­vat­nih kolek­ci­ona­ra gdje je u pita­nju neka finan­cij­ska tran­sak­ci­ja i ja tu vidim pro­blem, uni­šta­va­njem jav­no­ga dobra dos­tup­nog svi­ma“, istak­nu­la je napo­me­nuv­ši kako su ti isti akti­vis­ti obu­če­ni u Zaru i H&M, a riječ je o naj­ve­ćim zaga­đi­va­či­ma koji pro­izvo­de odje­ću koja se nakon neko­li­ko pra­nja ras­pa­da i zavr­ša­va u Africi, sme­tli­štu svi­je­ta. Bolno mi je to gle­da­ti zato što je neka­da kli­mat­ski akti­vi­zam bio vezan za mirov­ni akti­vi­zam, danas ovo nema veze s vezom“, rek­la je.

Leonida Kovač komen­ti­ra­la je i umjet­nu inte­li­gen­ci­ju koja, sma­tra, nije ni dobra ni loša, ovi­si o tome kako se koris­ti: „Za mene je pita­nje tko je vlas­nik tih sof­tve­ra i tko na njih pola­že prava“.

Na kra­ju ju je Imamović pitao jesu li oni raz­go­va­ra­li ili komunicirali.

„Mi smo raz­go­va­ra­li, ne komu­ni­ci­ra­li – na tu sam riječ aler­gič­na jer danas u jav­nom diskur­su nema više raz­go­vo­ra, ras­pra­ve nego samo komu­ni­ci­ra­nje“, nagla­si­la je.

Kako voli cita­te, citi­ra­la je Jaen Baudrillarda koji je rekao: „Komunikacija nije ništa dru­go nego pri­sil­ni scenarij“.