Knjiga „Istarska prikazanja“ Borisa Senkera predstavljena u Društvu hrvatskih književnika

16.01.2024.

Premijerno pred­stav­lja­nje nove knji­ge aka­de­mi­ka Borisa Senkera „Istarska pri­ka­za­nja“, objav­lje­ne u izda­nju Leykam inter­na­ti­onal d.o.o., odr­ža­no je u pone­dje­ljak, 15. siječ­nja u Društvu hrvat­skih knji­žev­ni­ka u Zagrebu, a u orga­ni­za­ci­ji nak­lad­nič­ke kuće Leykam inter­na­ti­onal d.o.o., tvrt­ke Mon Perin d.d., Općine i Turističke zajed­ni­ce Bale-Valle.

Uz auto­ra, hrvat­skog knji­žev­ni­ka, teatro­lo­ga i sve­uči­liš­nog pro­fe­so­ra Borisa Senkera, o knji­zi su pred iznim­no broj­nom publi­kom govo­ri­li ured­ni­ca Eugenia Ehgartner, idej­ni začet­nik Teatra Fort Forno Plinio Cuccurin, auto­ri­ca pogo­vo­ra Lucija Ljubić i reda­telj Robert Raponja, a rije­či dobro­doš­li­ce izrek­la je Hrvojka Mihanović Salopek, pred­sjed­ni­ca Društva hrvat­skih književnika.

Trilogija „Istarska pri­ka­za­nja“ obje­di­nju­je tri Senkerova dram­ska tek­s­ta „Istarske pri­če“, „Sanjari buduć­nos­ti“ i „Sanjarova pri­ča“, a koja su na kaza­liš­nu sce­nu pos­tav­lje­na u reži­ji Roberta Raponje. Prve dvi­je pred­sta­ve nas­ta­le su u pro­duk­ci­ji Teatra Fort Forno iz Bala, a „Sanjarova pri­ča“ u pro­duk­ci­ji Gradskog kaza­li­šta Požega i Akademije za umjet­nost i kul­tu­ru u Osijeku. Knjiga je upot­pu­nje­na foto­gra­fi­ja­ma iz pred­sta­va, a nje­na je poseb­nost u tome što sadr­ži i QR kodo­ve uz pomoć kojih čita­te­lji mogu pogle­da­ti sve tri predstave.

Urednica knji­ge Eugenia Ehgartner pod­sje­ti­la je na dugo­go­diš­nju surad­nju nak­lad­nič­ke kuće Leykam inter­na­ti­onal s Borisom Senkerom te istak­nu­la da su „Istarska pri­ka­za­nja“ do sada nji­hov naj­zah­tjev­ni­ji pro­jekt. Zahvalila je auto­ru i svi­ma koji su sura­đi­va­li u radu na ovom izda­nju, a čita­te­lji­ma pože­lje­la da uži­va­ju u ovoj neo­bič­noj knji­zi koja spa­ja sno­ve govo­re­ći o proš­los­ti i budućnosti.

Plinio Cuccurin, ute­me­lji­telj Teatra Fort Forno i pro­mo­tor ide­je da se aus­tro­ugar­ske utvr­de na podru­čju opći­ne Bale pre­tvo­re u kul­tur­na žari­šta, kazao je da je cije­li ovaj pro­jekt, a rezul­tat kojeg je i knji­ga Borisa Senkera „Istarska pri­ka­za­nja“, zamiš­ljen kao iza­zov, a danas je uspje­šan i među­na­rod­no poz­nat kul­tur­no-turis­tič­ki pro­izvod rođen u Balama.

- Zanimalo nas je pita­nje je li mogu­će kul­tu­ru sta­vi­ti u funk­ci­ju turiz­ma, pove­ća­ti kul­tur­ni doživ­ljaj i stvo­ri­ti naš kul­tur­no- turis­tič­ki pro­izvod koji će sam sebe finan­ci­ra­ti, kazao je Plinio Cuccurin, a koji je odre­dio i pro­gram­sku ori­jen­ta­ci­ju Teatra Fort Forno: upri­zo­re­nja novih kaza­liš­nih tek­s­to­va s tema­ma iz proš­los­ti Istre a koji pro­miš­lja­ju sto­ljet­ne vri­jed­nos­ti zahva­lju­ju­ći koji­ma je Istra danas ose­buj­na mul­ti­kul­tu­ral­na sre­di­na. Uz pos­tav­lja­nje na sce­nu tri Senkerove kaza­liš­ne pri­če – a koje idu od pri­sje­ća­nja na proš­lost Bala do suvre­me­nos­ti mjes­ta, pre­ko oda­va­nja počas­ti lju­di­ma koji su obli­ko­va­li istar­ski pros­tor, a sve do sno­va i vizi­ja buduć­nos­ti – revi­ta­li­zi­ra­na je aus­tro­ugar­ska utvr­da po kojoj je Teatar Fort Forno dobio ime.

- Danas uz Teatar Fort Forno Bale ima­ju i Festival mla­dog teatra i u Bale dola­ze stu­den­ti i umjet­ni­ci iz cije­lo­ga svi­je­ta, sažeo je Plinio Cuccurin put reali­za­ci­je uspješ­nog kul­tur­no-turis­tič­kog pro­jek­ta u čijem je sre­di­štu Teatar Fort Forno iz Bala te je poseb­no zahva­lio Robertu Raponji, Borisu Senkeru i Massimu Brajkoviću koji je skla­dao glaz­bu za sve tri pred­sta­ve. Njihovi sce­na­ri­ji su sada i uko­ri­če­ni u  tri­lo­gi­ji „Istarska pri­ka­za­nja“, a u koji­ma se Senker doti­če poje­di­nih povi­jes­nih oso­ba poput cara Franje I., arhi­tek­ta Pietra Nobila, arhe­olo­ga Giovannija Carrare Polensisa, cari­ce Sisi, mikro­bi­olo­ga Roberta Kocha, vice­ad­mi­ra­la Wilhelma Tegetthoffa, skla­da­te­lja Antonija Smareglie, pisa­ca Thomasa Manna, Arthura Schnitzlera i Jamesa Joycea, umjet­ni­ka Gustava Klimta, pjes­ni­ki­nje Paule pl. Preradović…

Lucija Ljubić, auto­ri­ca pogo­vo­ra nas­lov­lje­nog „Senkerov istar­ski Theatrum Mundi“ pod­sje­ti­la je da i ovom tri­lo­gi­jom dra­ma­ti­čar Boris Senker iska­zu­je svo­ju veza­nost uz istar­ski kul­tur­ni krug. Naglasila je i da sim­bo­li­ka odr­ža­va­nja pro­mo­ci­je „Istarskih pri­ka­za­nja“ na Dan među­na­rod­nog priz­na­nja Hrvatske „još više pod­cr­ta­va zavi­čaj­nu dimen­zi­ju ovog dje­la za čije je pos­tav­lja­nje na sce­nu dra­ma­ti­čar Senker našao odlič­ne sugo­vor­ni­ke u reda­te­lju Robert Raponji i skla­da­te­lju Masimu Brajkoviću“.

- Senkerovi novi dram­ski tek­s­to­vi nude sno­ve u zamje­nu i za proš­lost, i za sadaš­njost, i za buduć­nost. U „Istarskim pri­ča­ma“ tema­ti­zi­ra se proš­lost Istre ugra­đe­na u sadaš­njost, u „Sanjarima buduć­nos­ti“ sadaš­njost se mje­ri sno­vi­ma o buduć­nos­ti, a u „Sanjarovoj pri­či“ proš­lost i buduć­nost zgus­nu­te su u iskon­skoj ljud­skoj potre­bi za sno­vi­ma i ide­ali­ma, kaza­la je Lucija Ljubić.

- Svatko bira svo­ga pro­fe­so­ra, a ja sam iza­brao pro­fe­so­ra Senkera: dije­li­mo istu strast za kaza­li­štem i slič­nu poeti­ku, a sjaj­no nas je pove­zao gos­po­din Plinio Cuccurin, koji nam je otvo­rio magi­čan kaza­liš­ni pros­tor u aus­tro­ugar­skoj tvr­đa­vi Fort Forno gdje zajed­no sanja­mo, mašta­mo i ostva­ru­je­mo svo­je kaza­liš­ne vizi­je, kazao je Robert Raponja objaš­nja­va­ju­ći kako je poče­lo kaza­liš­no sanja­re­nje i oži­vo­tvo­re­nje umjet­nič­kih i vizi­onar­skih sno­va u Teatru Fort Forno koji okup­lja inter­na­ci­onal­ni umjet­nič­ki ansambl u kojem su okup­lje­ni glu­mi­ce i glum­ci, ujed­no pje­va­či­ce i pje­va­či, ple­sa­či­ce i ple­sa­či, lut­ka­ri­ce i lut­ka­ri, pan­to­mi­mi­čar­ke i pan­to­mi­mi­ča­ri, iz Pule, Rovinja, Osijeka, Sarajeva, Novog Sada, Beograda, Šida, rumunj­skog Cluja, tali­jan­skog mjes­ta Bassano del Grappa, a zahva­lju­ju­ći pot­po­ri Zaklade Mon Perin te Općine Bale.

Ističući da tri­lo­gi­ja „Istarska pri­ka­za­nja“ tema­ti­zi­ra proš­lost Istre ugra­đe­nu u sadaš­njost, Raponja je kazao da pred­sta­ve Teatra Fort Forno nas­ta­ju u kam­pu Mon Perin, kroz koji pro­la­zi „Zmajeva braz­da“, u iscje­lji­telj­skoj i poti­caj­noj atmosferi.

- Na našim se pred­sta­va­ma doga­đa har­mo­ni­ja kru­ga i kva­dra­ta, a sve to vjer­no podr­ža­va naša publi­ka. Zahvaljujući prof. Senkeru i cije­lom ansam­blu radi­mo živo, aktu­al­no, zanim­lji­vo europ­sko kaza­li­šte, zaklju­čio je Raponja.

- Ako nis­te tim­ski igrač nema­te što radi­ti u kaza­li­štu, kazao je Boris Senker i zahva­lio svi­ma koji su pomo­gli da „Istarska pri­ka­za­nja“ pos­ta­nu stvar­nost i na pozor­ni­ci i kao knji­ga s QR kodovima.

- Ovo je zapis ono­ga što smo stva­ra­li neko­li­ko godi­na u Teatru Fort Forno i zahva­lju­ju­ći vizi­ji Plinija Cuccurina kao sanja­ri mogli smo se obra­ti­ti lju­di­ma koji dola­ze u Istru a ne žele da ona bude samo turis­tič­ka tera­sa. Osjećali smo veli­ko zado­volj­stvo rade­ći na ovim pred­sta­va­ma i dije­le­ći plod toga rada s izvo­đa­či­ma i publi­kom, zaklju­čio je Senker.

Promociju su obo­ga­ti­li i dali joj kaza­liš­no ruho glum­ci Katica Šubarić, Filip Sever, Andrea Tich i Anastasia Groskho, a koji su pred­sta­vi­li ulom­ke i son­go­ve iz pred­sta­va „Istarske pri­če“, „Sanjari buduć­nos­ti“ i „Sanjarova priča“.

Među broj­nim gos­ti­ma i uzva­ni­ci­ma pro­mo­ci­je bili su Marina Chrystoph, direk­to­ri­ca Austrijskog kul­tur­nog foru­ma, Edi Pastrovicchio, načel­nik Općine Bale, Sandi Drandić, direk­tor Turističke zajed­ni­ce Bale, Massimo Piutti, direk­tor tvrt­ke Mon Perin d. d., Miro Gavran, pred­sjed­nik Matice hrvat­ske, Valentina Neferović, direk­to­ri­ca Gradskog kaza­li­šta Požega, Tina Kosi, direk­to­ri­ca Ureda za mla­de Republike Slovenije i broj­ni drugi.

Naslovnicu knji­ge „Istarska pri­ka­za­nja“ kra­si ilus­tra­ci­ja Andree Ticha iz pred­sta­ve „Sanjari buduć­nos­ti” (2019.), gra­fič­ko obli­ko­va­nje pot­pi­su­je Tvrtko Gregurić, a knji­ga je tiska­na u tiska­ri Denona d.o.o., Zagreb.

Priredio B. V.