Naivni sam romantik u duši

Predstavljena zbirke Olega Morovića u Klubu & knjižari Giardini 2

Tekst i fotografije Boris VINCEK

26.01.2024.

Predstavljanje zbir­ke poezi­je „Možda bez nazi­va“ sli­ka­ra i gra­fič­kog dizaj­ne­ra Olega Morovića odr­ža­no je u čet­vr­tak, 25 siječ­nja u klu­bu-knji­ža­ri Giardini 2, a u sklo­pu novog pro­gra­ma pod nazi­vom „Sanjam 30“ posve­će­nog veli­koj obljet­ni­ci koju će Sa(n)jam knji­ge u Istri pros­la­vi­ti u stu­de­nom ove godine.

Helena Vodopija je pri­je same pre­zen­ta­ci­je napo­me­nu­la da će ovaj pro­gram obu­hva­ća­ti pred­stav­lja­nja naj­no­vi­jih knji­žev­nih dje­la, pre­te­ži­to auto­ra mla­đe gene­ra­ci­je, kroz koje će se ponov­no pro­miš­lja­ti naj­z­na­čaj­ni­je teme koji­ma je Sajam bio posve­ćen tije­kom tri­de­set godi­na dje­lo­va­nja na kul­tur­noj sceni.

- Prva tema kojoj otva­ra­mo ovaj cik­lus i u okvi­ru koje ćemo pred­sta­vi­ti Olega je ona kojoj se uvi­jek izno­va vra­ća­mo – a radi se o pro­gra­mu Istra ispod kore koji zala­zi onkraj nekih kano­na, pro­pit­ku­je neka opća mjes­ta, poigra­va se sa samo­ra­zum­lji­vim i ne boji se osu­de. Olegova me zbir­ka pod­sje­ća na neke počet­ke saj­ma koji­ma nisam svje­do­či­la, ali ih se sje­ćam iz pri­ča koje smo svi poma­lo i zabo­ra­vi­li. To je porat­na Pula i Forum na koji se pos­tav­lja­ju impro­vi­zi­ra­ni štan­do­vi – to je skvo­ti­ra­nje zabo­rav­lje­nih pros­to­ra gra­da. Sajam je za mene hra­brost da se zako­ra­či u nepoz­na­to i vje­ra u pot­pu­no neo­s­tva­ri­vu ide­ju – sajam je zaigra­nost i na kra­ju kra­je­va soli­dar­nost, kaza­la je Vodopija i pre­da­la riječ vodi­te­lju antik­va­ri­ja­ta Igoru Zenzeroviću koji je u raz­go­vo­ru s Morovićem prvo htio doz­na­ti otkud poezi­ja i zašto ova zbirka?

- Otkud poezi­ja? Tijekom pred­stav­lja­nja ovog even­ta na radi­ju sam sku­žio da zapra­vo pišem već 20 godi­na. Krenuo sam u sred­njoj ško­li zajed­no s Olegom Šuranom i u tom vre­me­nu blo­go­va sva­šta smo diza­li gore, a poezi­ja nam je bila špi­ca. U nekom nam se tre­nut­ku pri­dru­žio pro­fe­sor i pri­ja­telj Andi Pekica i zajed­no smo obja­vi­li časo­pis Polet, kazao je Morović.

Zenzerović je napo­me­nuo da je izda­va­nje samos­tal­ne zbir­ke veli­ki isko­rak, a Morović je pojas­nio da su pje­sme nas­ta­le dok je sli­kao rado­ve za izlož­bu koja se odr­ža­la u Vodnjanu u biv­šoj Astri.

- Paralelno dok sam sli­kao sam i pisao – u biti, dok se boja suši­la tip­kao bih na maši­nu i tu je sve nas­ta­lo. Bilo je dos­ta toga, tih tri mje­se­ca napi­sao sam izme­đu 200 i 300 pje­sma. Izgledalo mi je dos­ta zaokru­že­no pa sam to htio izba­ci­ti. Odlučio sam sve napra­vi­ti ana­log­no i sam. Ne lažem čita­te­lja koji je sadr­ža unu­tra – htio sam da osta­ne siro­vo. Pjesma sam pisao na pisa­ćoj maši­ni, onda sam ih foto­ko­pi­rao pa sam ruč­no sabrao sve stra­ni­ce, otis­nuo sam kori­cu po dizaj­nu pri­ja­te­lja Olega Šuranm u teh­ni­ci sito­ti­ska i uve­zao, kazao je Morović.

Zenzerović je pri­mi­je­tio da se Morović drži „ura­di sam“ prin­ci­pa sto­ga ga je zani­ma­lo da li želi neke ured­nič­ke zahva­te u nje­go­ve tek­s­to­ve odlu­či li se za novu zbirku.

- Ne jer puno toga radim na ovom prin­ci­pu. Fanzine radim već sto godi­na i slič­ne art-zino­ve, kata­lo­ge i što­god. Radim jer imam tu moguć­nost i jer mi je gušt to radi­ti. S dru­ge stra­ne radim i u tiska­ri gdje se rade pošte­ne, čis­te, pro­per knji­ge i znam da i to ima svo­je čari. A možda i zato što sam cije­li život u tome i što učim tu stru­ku me zapra­vo priv­la­či ova slo­bo­da. Svaku sam ovu pje­smu natip­kao pri­lič­no brzo – u pita­nju su sekun­de do minu­te. To je sve iz gla­ve i samo je izaš­lo iz mene, kazao je Morović.

Zenzerović je ust­vr­dio da su pje­sme eks­pre­siv­ne i temat­ski se može dobi­ti dojam o unu­tar­njem živo­tu auto­ra. Zbirka je podi­je­lje­na u pet poglav­lja, a prve su vrlo živo­pis­ne i zovu se kao i sama izlož­ba pa su direk­t­no veza­ne uz samo sli­ka­nje, no ima tu dos­ta i roman­ti­ke, ero­ti­ke, samo­ero­ti­ke i slič­nih tema. Budući da je knji­ga vani već neko­li­ko mje­se­ci, Zenzerovića je zani­ma­lo kak­ve je Oleg povrat­ne infor­ma­ci­je dobio i koja je raz­li­ka u reak­ci­ji na sli­ke i na sam tekst?

- Kao prvo, dao sam pje­sme na čita­nje veli­kom bro­ju lju­di, što u ate­ljeu Andija Pekice što direk­t­no na ruke, a fren­di­ce su mi rek­le: „Nemoj to obja­vi­ti!“ Kroz život mi je puno žena rek­lo nemoj neke stva­ri radi­ti, onda ih radim pa sku­žim da sam u kri­vu, a one u pra­vu pa onda taj muški mozak ide dalje… Bilo je tih ras­pra­va, a reak­ci­je su bile podi­je­lje­ne oko knji­ge – što se sli­ka tiče svi su se slo­ži­li da su šare­ne i bilo je više pozi­tiv­nih komen­ta­ra, kazao je Morović.

Zenzerović ga je upi­tao ima li potre­bu objaš­nja­va­ti svo­je pje­sme, zašto ih je napi­sao i što bi tre­ba­le zna­či­ti ili pre­pu­šta čita­te­lju da si sam sebi objas­ni i bude odgo­vo­ran za to što je pročitao.

- Iskreno, veću potre­bu za time imam oko sli­ka jer je možda teže se naći u tome. Pjesme mi se ne da objaš­nja­va­ti niti mi je to želja – tu su pa čitajte.

Voditelj je istak­nuo da su neke pje­sme kon­tro­verz­ne i zasi­gur­no nisu po sva­či­jem uku­su – pri­mje­ra radi jed­no se poglav­lje zove „Midget porn“ – pa je jas­no da reak­ci­je na tak­ve pje­sme mogu biti raz­no­li­ke. Zenzerovića je sto­ga zani­ma­lo da li je pri nji­ho­vom pisa­nju i uvr­šta­va­nju u zbir­ku mis­lio da radi na pomi­ca­nju gra­ni­ca kao sta­te­ment ili je to jed­nos­tav­no bilo u tre­nut­ku i kao tak­vo zavr­ši­lo u knjizi?

- Ne, nemam nika­kav sta­te­ment, a kada sam radio selek­ci­ju puno sam ih mak­nuo jer sam znao da će neke nalju­ti­ti – par ih je osta­lo koje su malo HC i opet mi je kri­vo ako net­ko nale­ti i ufen­di se. Ne pomi­čem ja nikak­ve gra­ni­ce – iza poezi­je je čis­ta lju­bav i pozi­ti­va, nisam pro­miš­ljao u sti­lu „Sad sam ja to napra­vio i sad ču iza­zva­ti neku piz­da­ri­ju.“ Kad sam s jed­nim fren­dom u ate­ljeu vodio ras­pra­vu toč­no sam istak­nuo što je pro­blem i koji sce­na­rij ide dalje – ja sam reži­rao taj film. O tome smo pri­ča­li i bilo je puno za i pro­tiv, što obja­vi­ti, a što ne, autoc­n­zu­ra da ili ne – neke sam mak­nuo, a neke nisam, tako da sam poku­šao napra­vi­ti neki balans.

Većinu bi se pje­sa­ma po Zenzerovićevom sudu moglo oka­rak­te­ri­zi­ra­ti kao lju­bav­ni­ma, a žena i žen­sko tije­lo je glav­ni motiv koji se prov­la­či ne samo u nji­ma već i u sli­ka­ma pa je Morovića upi­tao bi li sebe opi­sao kao romantika.

- Sto pos­to – ja sam mekan kao što mi je gla­va obla. Naivni sam roman­tik u duši samo što nekad znam jest gov­na – život me jed­nos­tav­no tak­vog napra­vio, kazao je Morović.

Autoironija i ne shva­ća­nje sebe ozbilj­no je tema­ti­ka koja se tako­đer prov­la­či kroz pje­sme, a Zenzerovića je zani­ma­lo kako je od kla­sič­nih tema došao do ovak­vog pjes­nič­kog izraza.

- Trebao bih pogle­da­ti te sta­re bro­je­ve Poleta i koje sam glu­pos­ti tada pisao, ali mis­lim da se nije puno pro­mi­je­ni­lo. Možda sam malo saz­rio u sve­mu – na počet­ku sam više bri­jao na rime jer sam slu­šao hip-hop pa mi je to bila fora, ali to mi je brzo dosa­di­lo pa sam se pre­ba­cio na slo­bod­ni stil – dru­gim rije­či­ma nisam napre­do­vao. Mjuza mi je bit­na jer si ne dozvo­lja­vam tiši­nu – strah me biti sam sa sobom, kazao je autor.

Zenzerovića je na kra­ju zani­ma­lo na koji način Oleg sav­la­da­va tre­mu – jer una­toč tome što stva­ra i jav­no se pred­stav­lja, ne voli biti eksponiran.

- Ja se već četi­ri dana bojim ovog tre­nut­ka, jedem sla­bo i tu mi je neka gro­ti­ca u sto­ma­ku koja je sva­ki dan sve veće pa kad tome dođe kraj ću se napo­kon opus­ti­ti. Prestao sam piti – dry janu­ary i taj đir – pa si nisam mogao stres­ti jedan pelin čis­to malo da sku­li­ram. Ne znam zašto si to radim, ne znam tko me tje­ra jer toč­no znam sva­ki put što me čeka i oči­to je da sam auto­des­truk­ti­van, kazao je Morović koji je potom pro­či­tao neko­li­ko pje­sa­ma na radost publi­ke koja ih je popra­ti­la srdač­nim aplauzom.

Program Kluba-knji­ža­re Giardini 2 nas­tav­lja se u pone­dje­ljak, 29. siječ­nja u 20 sati kad će se na prvom ovo­go­diš­njem Book Clubu disku­ti­ra­ti će se o knji­zi „Vampir“ Borisa Perića (Ljevak), dok će kvi­za­šku sezo­nu u sri­je­du, 31. siječ­nja u 20 sati otvo­ri­ti deve­to izda­nje Kviza među kori­ca­ma pod vod­stvom Igora Zenzerovića. Zainteresirani se mogu pri­ja­vi­ti putem maila: klubgiardini2@sanjamknjige.hr.

Vrata Kluba-knji­ža­re otvo­re­na su za posje­ti­te­lje sva­kog rad­nog dana od 9 do 20 sati, subo­tom od 9 do 14 sati, a na dan odr­ža­va­nja pro­gra­ma do ponoći.