Tjedni program Istarskog narodnog kazališta

B. V.

25.01.2024.

Istarsko narod­no kaza­li­šte Gradsko kaza­li­šte Pula odga­đa pre­da­va­nje Željke Matijašević koji je tre­ba­lo biti odr­ža­no 30. siječnja.

U sri­je­du, 31. siječ­nja u 20 sati na pro­gra­mu je ples­na pred­sta­va „Striptease“ Dore Brkarić. Ideju i kon­cept pot­pi­su­je Dora Brkarić, a kon­cep­tu­al­nu podr­šku je pru­ži­la Elena Apostolovski. Za izved­bu i kore­ogra­fi­ju zadu­že­ne su Dora Brkarić i Iva Katarinčić dok je autor glaz­be Jasmin Mahmić Fiume. Kostime je izra­di­la Miaa Miletić, a sce­no­gra­fi­ju Dora Brkarić i Adam Szekeres. Toni Modrušan pot­pi­su­je dizajn svje­tla, a na pro­jek­tu je sura­đi­vao i povjes­ni­čar Kristijan Žgaljardić. Predstavu su podr­ža­li udru­ga Metamedij, ZARO, Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja, Istarska župa­ni­ja, kaza­li­šte dr. Inat i INK.

„Kako gra­do­vi u koji­ma odras­ta­mo obli­ku­ju naša tije­la? Što utka­ju u naše iden­ti­te­te obi­telj­ske i druš­tve­ne proš­los­ti i kako se odra­ža­va­ju u sadaš­njos­ti? Polazeći od impul­sa za otkri­va­njem slo­je­va vlas­ti­tog iden­ti­te­ta i želje za nje­go­vim ogo­lje­njem, Dora Brkarić i Iva Katarinčić siro­vim eks­po­ni­ra­njem iza­zi­va­ju šablo­ne žen­skog iden­ti­te­ta pro­na­đe­ne u vlas­ti­tim tije­li­ma. Proučavajući kori­je­ne odras­ta­nja u Istri; sakup­lje­na iskus­tva, osje­ća­je, ali i mito­lo­gi­ju, sim­bo­li­ku i ritu­ale utka­ne u tki­vo, pro­pi­tu­ju epi­te­te s koji­ma su se odu­vi­jek pois­to­vje­ći­va­le i kako oni obli­ku­ju nji­ho­vu stvar­nost. „Striptease“ je eks­ta­tič­na izved­ba koja pozi­va na gulje­nje slo­je­va koje tije­lu name­će oko­li­na, radi­kal­nu isti­nu, ranji­vost i surad­nju“, piše u opi­su predstave.

Reprize pred­sta­ve „Majka i dije­te“ Jona Fossea u reži­ji Matije Ferlina na pro­gra­mu su u petak 2. i subo­tu 3. velja­če u 20 sati. U pred­sta­vi igra­ju Jadranka Đokić i Ugo Korani.

„Majka i dije­te jedan je od rani­jih dram­skih tek­s­to­va iznim­nog nor­ve­škog auto­ra Jona Fossea, čiji jed­nos­ta­van ali isto­vre­me­no monu­men­ta­lan nas­lov s nevje­ro­jat­nom adek­vat­noš­ću i pre­ciz­noš­ću defi­ni­ra snaž­nu duodra­mu o poku­ša­ju komu­ni­ka­ci­je u jed­nom od naj­kom­plek­s­ni­jih odno­sa koji dvo­je lju­di može ima­ti – onom maj­ke i nje­zi­na potom­ka. U Fosseovoj dra­mi maj­ka i sin susre­ću se nakon mno­go godi­na odsus­tva iz među­sob­nih živo­ta, ali s jas­nom naz­na­kom da ni ono malo vre­me­na koje su pro­ve­li zajed­no nije zado­vo­lji­lo potre­be ni jed­ne ni dru­ge stra­ne. Ta odsut­nost gene­ri­ra ključ­no pita­nje o samoj esen­ci­ji odno­sa maj­ke i dje­te­ta te emo­tiv­nim i psi­ho­lo­škim pos­lje­di­ca­ma koje taj odnos može pro­izves­ti“, piše u opi­su predstave.