“Velika priča o Mediteranu” Egidija Ivetića

Tekst Luisa SORBONE

17.01.2024.

Kolijevka legen­di i reli­gi­ja, sre­di­šte svi­je­ta u nepres­ta­nom kre­ta­nju u kojem koeg­zis­ti­ra­ju čude­san suži­vot i dra­ma­tič­ne inva­zi­je – to je naš Mediteran, mjes­to “usred zema­lja” tri­ju kontinenata.

Mediteran pred­stav­lja nepro­cje­nji­vo nas­li­je­đe čovje­čans­tva, sa svo­jim zadiv­lju­ju­ćim ugo­đa­ji­ma i svo­jim umjet­nič­kim i arhe­olo­škim remek-dje­li­ma, ali i oba­vez­nu rutu za one koji tra­že bolju buduć­nost. Skup je to pun zna­če­nja kojeg se ne može uze­ti zdra­vo za goto­vo i samo se znans­tve­ni­ci među­na­rod­nog ugle­da mogu upus­ti­ti u ras­pra­ve o njemu.

Ovom “mare nos­tru­mu” posve­će­na je naj­no­vi­ja knji­ga Egidija Ivetića, rođe­nog Puležana i izvan­red­nog pro­fe­so­ra moder­ne povi­jes­ti na Sveučilištu u Padovi, gdje pre­da­je i povi­jest Mediterana.

“Velika pri­ča o Mediteranu” objav­lje­na je od stra­ne tali­jan­ske izda­vač­ke kuče Il Mulino 2022. godi­ne, a to je svo­je­vr­s­no puto­va­nje od 400 stra­ni­ca popra­će­no s pre­ko 200 sli­ka u boji, koje govo­ri o povi­jes­ti, umjet­nos­ti, obi­ča­ji­ma, antro­po­lo­gi­ji, od mito­lo­ških Heraklovih stu­po­va Gibraltara do Sjeverne Afrike , pro­la­ze­ći kroz Genovu, Veneciju, Istanbul.

Riječ je o ese­ju nara­tiv­nog tona, nami­je­nje­nog široj jav­nos­ti, teme­lje­nom na dugo­go­diš­njem auto­ro­vom iskus­tvu u povi­jes­nim pro­uča­va­nji­ma Mediterana.

“Izazov je – komen­ti­ra Egidio Ivetić – bio uči­ni­ti čit­lji­vom tako dugu i slo­že­nu povi­jest, poput one drev­nog mora. Niz od pre­ko 240 sli­ka sva­ka­ko poma­že. Sve u sve­mu, tekst i sli­ke su novi pri­jed­log za komu­ni­ci­ra­nje povi­jes­ti, za uče­nje o Mediteranu, nje­go­vim značenjima.”

Priča koju bismo svi trebali poznavati

“Puno se i piše o Mediteranu, možda i pre­vi­še. Mediteran je pre­tekst za mno­ge stva­ri: glaz­bu, kuhi­nju, turi­zam, modu, misao. Postoji fizič­ki Mediteran, onaj znans­tve­ni­ka, od geolo­ga do kli­ma­to­lo­ga; zatim poli­tič­ki Mediteran, onaj eko­no­mis­ta, ana­li­ti­ča­ra raz­nih vrsta i geopo­li­ti­ča­ra; tu je sim­bo­lič­ki i kul­tur­ni Mediteran, onaj pisa­ca, umjet­ni­ka i pro­uča­va­te­lja knji­žev­nos­ti i umjet­nos­ti te kul­tur­nih iskus­ta­va opće­ni­to; i na kra­ju, tu je povi­jes­ni Mediteran, koji je temelj osta­la tri, a nji­me se bave povjes­ni­ča­ri. Sve je to proš­lost, koja utje­če na sve. Mediteran je pri­je sve­ga nje­go­va povijest.

Tek u pos­ljed­nje vri­je­me, od 2000. godi­ne nada­lje, Povijest Mediterana razvi­la se kao povi­jes­na dis­ci­pli­na za sebe, sa svo­jim karak­te­ris­ti­ka­ma. Ja sam uvje­re­ni pro­mi­ca­telj tak­ve vrste povi­jes­ti i his­to­ri­ogra­fi­je. Povijest Mediterana tre­ba­la bi se pre­da­va­ti na glav­nim sve­uči­li­šti­ma zema­lja koje gra­ni­če s Mediteranom i, oči­to, u Italiji, koja se nala­zi u sre­di­štu mora. Velika pri­ča o Mediteranu dio je pri­jed­lo­ga ove vrste historiografije”.

Vječna povijest složenih odnosa

Mediteran je sja­jan pros­tor za kon­fron­ta­ci­je. Fernand Braudel, čije je dje­lo refe­rent­na toč­ka kada je u pita­nju Mediteran, ust­vr­dio je da se ne može govo­ri­ti o “jed­nom Mediteranu”, već o dva, možda tri.

“Braudel je pro­uča­vao Mediteran, svi­jet, Francusku i civi­li­za­ci­je. Često se zane­ma­ru­je nje­go­va knji­ga „U sadaš­njem svi­je­tu“, u kojoj tuma­či civi­li­za­ci­je koje i danas utje­ču na situ­aci­ju u svi­je­tu. Pa na Mediteranu ima­mo susret Europe, one latin­ske u zapad­nom dije­lu i bizant­ske u istoč­nom dije­lu, s islam­skim svi­je­tom. Ovaj susret izme­đu civi­li­za­ci­ja ima dugu povi­jest, s mno­gim faza­ma nad­mo­ći s obje stra­ne, a čak i danas dije­lje­nje Mediterana izme­đu Zapada i islam­skog svi­je­ta otva­ra kon­fron­ta­ci­je koje su sve samo ne jednostavne.”

Stvarnost i dobre namjere

“Nakon “Hladnog rata” ide­ja je bila da se oba­le Sredozemlja što više uje­di­ne u eko­nom­skoj i poli­tič­koj uza­jam­nos­ti. Takozvani Barcelonski pro­ces, koji dati­ra iz 1995. godi­ne, nas­tao je s ciljem stva­ra­nja zajed­nič­kog euro-medi­te­ran­skog trži­šta izme­đu Europske uni­je i drža­va Magreba i Bliskog isto­ka. Inicijativa je ponov­no pokre­nu­ta 2004., a zatim ponov­no 2008. kao Unija za Mediteran, pod čijim se akro­ni­mom okup­lja 27 zema­lja. To su dobre namje­re, koje se mora­ju nas­ta­vi­ti. Međutim, stvar­nost Mediterana je ono što vidi­mo. Naime, ovo more/regiju, pre­poz­nat­lji­vu u cije­lom svi­je­tu po svo­jih tisu­ću zna­če­nja, već čet­vrt sto­lje­ća pro­la­ze mili­ju­ni očaj­ni­ka tra­že­ći svo­ju sre­ću u Europi. Na ovom pri­je­la­zu umr­le su tisu­će žrtava”.

Kulturološki izazov

“Unatoč dobrim namje­ra­ma, Mediteranom pro­la­zi sve izra­že­ni­ja gra­ni­ca izme­đu glo­bal­nog Sjevera i Juga, izme­đu boga­tog svi­je­ta i ono­ga koji sebe tek tre­ba pro­na­ći. Tu je i gra­ni­ca Europske uni­je koja je, pro­te­žu­ći se 2004. do Malte i Cipra, popri­mi­la medi­te­ran­ske kono­ta­ci­je, kon­tro­li­ra veli­ki dio medi­te­ran­skih voda, ali ne izra­ža­va – dos­lov­no nema – medi­te­ran­sku poli­ti­ka. Stvari se u pos­ljed­nje vri­je­me pogor­ša­va­ju, počev­ši od tero­ris­tič­kih napa­da u Europi 2014. – 16. i još više od rusko-ukra­jin­skog suko­ba kojem se ne nazi­re kraj. Danas Sredozemljem pro­la­zi gra­ni­ca izme­đu Zapada i Ne-zapa­da, koja ima raz­li­či­te dek­li­na­ci­je, ali sve one gle­da­ju kri­tič­ki i osu­đu­ju­će pre­ma Zapadu. Izazovi su poli­tič­ki, a bit će sve više kulturološki.”

Egidio Ivetić, rođen u Puli 1965. godi­ne, pre­da­je moder­nu povi­jest, povi­jest istoč­ne Europe i povi­jest Mediterana na Sveučilištu u Padovi. Ravnatelj je Instituta za povi­jest Venecije pri Zakladi Giorgio Cini u Veneciji. Autor je pre­ko dva­de­set publikacija.

Od nje­go­vih naj­no­vi­jih knji­ga, od kojih su mno­ge pre­ve­de­ne na alban­ski, bugar­ski, srp­ski i hrvat­ski jezik, isti­če­mo: „Studiare la sto­ria del Mediterraneo (Il Mulino, 2024); Il gran­de rac­con­to del Mediterraneo (Il Mulino, 2022); Il Mediterraneo e l’Italia. Dal mare nos­trum alla cen­tra­lità com­pri­ma­ria (Rubbettino, 2022); Est/Ovest. Il con­fi­ne den­tro l’Europa (Il Mulino, 2022); Italia e Balcani. Storia di una pro­ssi­mità (zajed­no s Albertom Bascianijem, Il Mulino, 2021); I Balcani. Civiltà, con­fi­ni, popo­li, 1453 – 1912 (Il Mulino, 2020); Storia dell’Adriatico (Il Mulino, 2019).

„Povijest Jadrana“ pre­ve­de­na je na polj­ski, srp­ski, hrvat­ski i engle­ski jezik. 2Povijest Jadrana2 na hrvat­skom jezi­ku, koju je obja­vi­la Srednja Europa uz pri­je­vod pul­ske povjes­ni­čar­ke Anite Buhin, pred­stav­lje­na je pri­je neko­li­ko mje­se­ci u Talijanskom ins­ti­tu­tu za kul­tu­ru u Zagrebu.