Plesna izvedba „S T R I P T E A S E“ Dore Brkarić u INK‑u

Plesna izved­ba nazi­va „S T R I P T E A S E“ pul­ske umjet­ni­ce Dore Brkarić igra­la je u sri­je­du 31. siječ­nja na Maloj sce­ni Istarskog narod­nog kaza­li­šta Gradskog kaza­li­šta Pula.

Kako se navo­di u nje­nom opi­su, pred­sta­va je nas­ta­la potak­nu­ta željom za siro­vim eks­po­ni­ra­njem inti­me u suprot­nos­ti s otu­đe­njem koje name­ću uvje­ti živo­ta i rada u nesi­gur­nom svi­je­tu umjet­nos­ti i neo­li­be­ral­nog kapi­ta­liz­ma, gdje su intim­ni i rad­ni odno­si opte­re­će­ni samo­pro­mo­ci­jom, ambi­ci­jom i validacijom.

Plesačice i kore­ograf­ki­nje Dora Brkarić i Iva Katarinčić doče­ku­ju publi­ku u leže­ćem polo­ža­ju nasred sce­ne koja je pre­kri­ve­na sije­nom. Tijekom pul­ske pred­sta­ve publi­ka je bila pos­tav­lje­na u krug sa samo jed­nim redom sto­li­ca te sto­je­ćim mjes­ti­ma iza njih, čime je stvo­ren intim­ni zagr­ljaj u kojem su ple­sa­či­ce zapo­če­le svo­ju izved­bu. Od prve faze pred­sta­ve one su hori­zon­tal­nim pokre­ti­ma sim­bo­li­zi­ra­le buđe­nje i muku koju pra­ti zapo­či­nja­nje sva­kog dana da bi kas­ni­je, ski­nuv­ši omot s lica i nez­grap­ne kapu­te kre­nu­le u ispi­ti­va­nje moguć­nos­ti pokre­ta koje je pra­ti­lo ogo­lji­va­nje emo­ci­ja. Tu je nape­tost izme­đu želje za sta­ti­kom i nužde za pokre­tom te u konač­ni­ci dodi­rom i inte­rak­ci­jom u kojoj se dije­li teret živo­ta, nagla­ša­va­la pone­kad i iri­tant­na dro­ne glaz­ba Jasmina Mahmića Fiuemea. U zavr­š­nom seg­men­tu pred­sta­ve, ras­vje­ta koja sim­bo­li­zi­ra ljet­nu žegu biva uga­še­na, a izvo­đa­či­ce su publi­ci vid­lji­ve jedi­no zbog svje­tla mobi­te­la koji u tom tre­nut­ku pos­ta­ju i kame­ra i ekran te sim­bo­li­zi­ra­ju nar­ci­so­id­ne želje ple­sa­či­ca i voaje­ris­tič­ku zna­ti­že­lju gledatelja.

Plesna izved­ba „S T R I P T E A S E“ je tre­ća faza istra­ži­vač­kog pro­jek­ta Dore Brkarić s kojim je zapo­če­la u doba izo­li­ra­nos­ti fizič­kih kon­tak­ta 2019. godi­ne, solo video per­for­man­som na Marsovom polju u Puli, u želji za pene­tri­ra­njem u nutri­nu vlas­ti­ta tije­la. Od samih poče­ta­ka, Dorino istra­ži­va­nje bavi se odno­som sa rod­nim gra­dom a pola­zi od impul­sa za otkri­va­njem slo­je­va vlas­ti­tog iden­ti­te­ta i želje za nje­go­vim ogoljenjem.

Metodologija koju je koris­ti­la pre­no­si se u slje­de­ću eta­pu koja se ostva­ru­je u kola­bo­ra­ci­ji sa kus­to­si­com Elenom Apostolovski, a pre­no­si video rad u izved­be­ni pros­tor ispre­pli­ću­ći pokret, video i pri­je­nos uži­vo, foku­si­ra­ju­ći se na teh­no­lo­ški i druš­tve­ni voaje­ri­zam. Uz pro­duk­cij­sku podr­šku cen­tra KNAP, 2022. godi­ne Dora osta­je u ulo­zi kore­ograf­ki­nje dok izved­bu utje­lov­lja­va ple­sa­či­ca Iva Katarinčić u glav­noj ulo­zi te Marko Gašparović i Dora Brkarić u podr­ža­va­ju­ćim ulo­ga­ma. Autorsku glaz­bu pro­du­ci­ra Jasmin Mahmić Fiume, kos­ti­me Antonija Senjak, sce­no­gra­fi­ju Adam Szekeres. Izvedba se pred­stav­lja publi­ci u sklo­pu Crte za bes­kraj Centra za Kulturu KNAP na Peščenici u Zagrebu koji su osmis­li­le Ivana Meštrov i Morana Foretić.

Financijsku podr­šku pru­ži­li su Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH za poti­ca­nje stva­ra­laš­tva u podru­čju suvre­me­nog ple­sa i suvre­me­nog cir­ku­sa u 2023, Istarska Županija i udru­ga Metamedij. Kostime za pred­sta­vu je osmis­li­la i izra­di­la Mia Miletić ins­pi­ri­ra­na tra­di­ci­onal­nom noš­njom, čovje­čjom ribi­com i rad­nič­kom kla­som: Scenografiju pot­pi­su­je Adam Szekeres, a tekst Elena Apostolovski. Izazivajući istar­sku proš­lost i druš­tve­nu kons­truk­ci­ju žen­skog iden­ti­te­ta, izved­ba pozi­va na surad­nju i iskre­nost te poti­če na pita­nje: Kako mjes­ta u koji­ma odras­ta­mo obli­ku­ju naša tije­la, što utka­ju u naše iden­ti­te­te obi­telj­ske i druš­tve­ne proš­los­ti i kako se odra­ža­va­ju u sadašnjosti?

• Dora Brkarić
• Istarsko narodno kazalište - Gradsko kazalište Pula