Ivica Prtenjača na BOOKtigi predstavlja knjige “Albert” i “Sine, idemo kući”

B. V.

16.04.2024.

U okvi­ru ovo­go­diš­nje BOOKtige, dru­že­njem s Ivicom Prtenjačom, ugled­nim hrvat­skim knji­žev­ni­kom obi­lje­žit će se Dan hrvat­ske knji­ge. Prtenjača će, uz mode­ra­ci­ju Valentine Špinderk, publi­ci pred­sta­vi­ti pos­ljed­nje dvi­je knji­ge: “Sine, ide­mo kući” i “Albert” u pone­dje­ljak, 22. trav­nja u 19 sati u Gradskoj knjiž­ni­ci Poreč.

Nakon roma­na “Sine, ide­mo kući” i zbir­ke pri­ča “Kino Sloga”, u koji­ma se Ivica Prtenjača vrlo uspješ­no okre­nuo opi­si­va­nju odras­ta­nja u Rijeci, novim se roma­nom “Albert” izno­va vra­tio osli­ka­va­nju živo­ta jed­nog inte­lek­tu­al­ca, lika s kak­vim smo se već sre­li u roma­ni­ma “Brdo” (dobit­ni­kom Nagrade BOOKtiga 2016.), “Plivač” i “Tiho rušenje”.

Ivica Prtenjača rođen u Rijeci, živi u Zagrebu. Piše poezi­ju, pro­zu, dram­ske tek­s­to­ve, novin­ske kolum­ne, a sudje­lu­je na mno­gim knji­žev­nim fes­ti­va­li­ma, pro­mo­ci­ja­ma i knji­žev­nim saj­mo­vi­ma. Pojedine pje­sme, cik­lu­si ili knji­ge pre­ve­de­ni su mu na dva­de­se­tak jezi­ka. Uvršten u više anto­lo­gi­ja, izbo­ra, pre­gle­da i povi­jes­ti hrvat­ske knji­žev­nos­ti, a dobit­nik je broj­nih knji­žev­nih nagrada.

U roma­nu “Sine, ide­mo kući” Ivica Prtenjača bavi se gubit­kom, krat­ko­traj­nom nadom i sje­ća­njem. Bliska nam pri­ča iz sva­kod­nev­ni­ce isti­če čvr­stu obi­telj­sku pove­za­nost i pri­pad­nost. U sre­di­štu paž­nje je četve­ro­čla­na obi­telj koju čine otac, maj­ka i dva sina, od kojih je jedan tek spo­me­nut, a dru­gi je nosi­telj pri­če. Otac je teško boles­tan. Majka i sin pate, i sva­ki ga dan, una­toč pan­de­mij­skim ogra­ni­če­nji­ma, nas­to­je posje­ti­ti u bol­ni­ci. Njih tro­je ite­ka­ko zna­ju da je kraj i sin odlu­ču­je ispu­ni­ti oče­vu pos­ljed­nju želju, osi­gu­ra­ti mu pri­je­voz do zavi­ča­ja neg­dje u oko­li­ci Zadra, naba­vi­ti boce s kisi­kom i omo­gu­ći­ti mu da tih neko­li­ko pos­ljed­njih dana svog živo­ta pro­ve­de van bol­ni­ce, odnos­no u domu svog djetinjstva.

U svom roma­nu “Albert”, Ivica Prtenjača pri­po­vi­je­da o Albertu, čovje­ku čiji su muški pre­ci, otac, djed i pra­djed, koji su se redom zva­li Albert, odre­da ginu­li u rato­vi­ma 20-og sto­lje­ća. A on, suvre­me­ni Albert, zagre­bač­ki je sve­uči­liš­ni pro­fe­sor filo­zo­fi­je, koje­mu je pro­met­na nesre­ća u kojoj je teško ozli­je­đen dono­si – slo­bo­du. Možda bi se moglo reći kako je Albert do te mje­re izmje­šten iz stvar­nih druš­tve­nih oče­ki­va­nja i da se doima kao lik iz baj­ke, ali nje­go­vo okruž­je sve je samo ne baj­ko­vi­to. Roman se doga­đa u samo jed­noj noći, dok glav­ni junak sje­di u auto­mo­bi­lu na tra­jek­t­nom pris­ta­ni­štu, čeka­ju­ći da pad­ne bura koja je otok izo­li­ra­la od kop­na. Samo u jed­noj noći, kroz sje­ća­nja, upoz­na­je­mo čet­vr­tog u nizu Alberta iz jed­ne loze.