(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: „Brodovi od papira“ rasplakali publiku u INK‑u

„Brodovi od papi­ra“, dra­ma nas­ta­la u sklo­pu pro­jek­ta KUMMA, doži­vje­la je svo­ju pra­izved­bu na daska­ma Male sce­ne INK‑a, u petak 12. trav­nja i dois­ta dir­nu­la broj­nu publi­ku. Riječ je tema­ti­ci bli­skoj svi­ma, pro­pas­ti bro­do­gra­di­li­šta Uljanik koja se pro­tek­lih godi­na obra­đu­je u likov­noj, knji­žev­noj i film­skoj umjet­nos­ti, a ovo­ga puta i kazališnoj.

Rečenica, „Moj tata gra­di bro­do­ve“ zasi­gur­no je ure­za­na u svi­jest mno­gih Puljana, pa čak i ako im nit­ko bli­zak nije radio u Uljaniku. Nema oso­be koja ne pam­ti spe­ci­fi­čan zvuk sire­ne koja je ozna­ča­va­la poče­tak i zavr­še­tak rad­nog vre­me­na Uljanikovaca. Drama o jed­noj obi­te­lji koja spa­ja kraj s kra­jem i čeka sud­bi­nu Uljanika, dir­lji­va je i poma­lo potres­na pri­ča ispri­po­vi­je­da­na jed­nos­tav­nom nara­ci­jom i sce­no­gra­fi­jom, sjaj­nom glu­mom i dis­kret­nom glaz­bom koja u prvi plan stav­lja samu priču.

„Brodovi od papi­ra“ dra­ma je o pisa­nju, o obi­te­lji i pisa­nju o obi­te­lji. Napisala ju je mla­da Puležanka, Emma Kliman, stu­den­ti­ca dra­ma­tur­gi­je na zagre­bač­koj Akademiji, a na sce­nu u sklo­pu pro­jek­ta KUMMA pos­ta­vio Gabrijel Lazić.

Inače, KUMMA – Kreativno umjet­nič­ko men­tor­stvo za mla­de auto­re, ino­va­ti­van je pro­jekt INK, koji za cilj ima poti­ca­ti kre­ativ­nost, razvoj novih spe­ci­fič­nih kaza­liš­nih jezi­ka te stvo­ri­ti traj­ni­je veze izme­đu iskus­nih umjet­ni­ka i novih tale­na­ta. Program je mla­dim auto­ri­ma pru­žio pri­li­ku da, uz vod­stvo sta­ri­jih, iskus­ni­jih kole­ga, razvi­ja­ju svo­je umjet­nič­ke vje­šti­ne i stva­ra­ju auten­tič­na kaza­liš­na dje­la. Projekt je sufi­nan­ci­ran sred­stvi­ma Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH.

Drama „Brodovi od papi­ra“ odvi­ja se na Prvi maj 2019. godi­ne kad tisu­će rad­ni­ka išče­ku­je koju će pre­su­du Kinezi izre­ći bro­do­gra­di­li­štu Uljanik. Mlada spi­sa­te­lji­ca vra­ća se u posjet kući iz Berlina i poku­ša­va shva­ti­ti oče­vu pove­za­nost s Uljanikom, maj­či­nu lju­bav i podr­šku te podr­ža­ti bra­ta u naumu da se i on otis­ne u bije­li svi­jet, a da pri­tom ne povri­je­di i zabri­ne iona­ko pre­oku­pi­ra­ne roditelje.

Priča je to o gubit­ku pos­la nakon 40 godi­na, a samim time i iden­ti­te­ta, o suko­bu gene­ra­ci­ja, čes­to kom­pli­ci­ra­noj lju­ba­vi i odno­su rodi­te­lja i dje­ce te kida­nju veza među njima.

Puno je tu činje­ni­ca i infor­ma­ci­ja o samom Uljaniku, povi­jes­nim zbi­va­nji­ma, bor­bi za rad­nič­ka pra­va, nere­di­ma i pro­s­vje­di­ma. Vidi se da je auto­ri­ca tek­s­ta o temi dos­ta istra­ži­va­la te je time sam tekst vrjed­ni­ji i autentičniji.

U pred­sta­vi igra­ju mla­di i per­s­pek­tiv­ni glum­ci Tea Harčević, Nikola Radoš, Linda Kliman i Boris Barukčić koji su ite­ka­ko doras­li ovom zadat­ku, poseb­no ako se uzme u obzir da se koris­te čaka­vi­com, a nit­ko od njih, izu­zet Linde Kliman, nije iz Istre, pa im valja oda­ti priz­na­nje za trud i rad na dija­lek­tu. Jezična savjet­ni­ca bila im je Mirjana Doblanović Pekica.

Tea Harčević igra na što­ka­vi­ci i dobro je „ski­nu­la“ pul­ski način govo­ra, a ona ujed­no i „nosi“ pred­sta­vu s obzi­rom na to da je u ulo­zi pri­po­vje­da­či­ce, ali i otu­đe­ne kćeri.

Na pozor­ni­ci je pos­tav­lje­na samo jed­na ske­la koja jako dobro doča­ra­va bro­do­gra­di­li­šte i lako se u dalji­ni mogu zamis­li­ti nje­go­ve diza­li­ce, a tu su i „hrpe“ trli­ša kao sim­bol Uljanikovih rad­ni­ka. Gomile njih slo­že­ne su na sce­ni, a koris­te se i kao dio kos­ti­mo­gra­fi­je te vrlo upe­čat­lji­vo uka­zu­ju na nedos­ta­tak rad­ni­ka, toč­ni­je, „pad“ Uljanika. Scenografiju koja pot­pi­su­je Josip Kresović, a mrač­na sce­na na kojoj se povre­me­no pušta dim tako­đer doča­ra­va teži­nu priče.

Autor glaz­be je Dimitrije Simović, a dizajn svje­tla Dario Družeta. Mentori pred­sta­ve su: Jasna Jasna Žmak, Mauricio Ferlin, Alen Sinkauz, Nenad Sinkauz, Leo Rafolt, Desanka Janković, Matija Ferlin. Koordinatori polaz­ni­ka Dramskog i ples­nog stu­di­ja INK uklju­če­nih u pro­ces bili su Marijana Peršić i Luka Mihovilović, a iz DiPSINK sudje­lo­va­li su Maria Burić (reži­ja), Iris Peršić (dra­ma­tur­gi­ja), Adrijan Bančić (sce­no­gra­fi­ja).

„Brodovi od papi­ra“ dir­nu­li su publi­ku, a neki su i pus­ti­li suzu slu­ša­ju­ći snaž­ne i dir­lji­ve dija­lo­ge. Predstava se može pogle­da­ti još 15. i 16. trav­nja na Maloj sce­ni INK‑a.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.

• Emma Kliman
• Gabrijel Lazić
• Istarsko narodno kazalište - Gradsko kazalište Pula
• KUMMA