Praizvedba teksta “Brodovi od papira” Emme Kliman u režiji Gabrijela Lazića

B. V.

10.04.2024.

Mentorski pro­jekt KUMMA pred­stav­lja prvu ovo­go­diš­nju pre­mi­je­ru u INK – pra­izved­bu tek­s­ta “Brodovi od papi­ra” Emme Kliman u reži­ji Gabrijela Lazića koja će biti odr­ža­na u petak, 12. trav­nja u 20 sati na Maloj sce­ni. Reprize su na pro­gra­mu u subo­tu 13. te pone­dje­ljak 15. i uto­rak 16. trav­nja, tako­đer u 20 sati.

Mentori pred­sta­ve su: Jasna Jasna Žmak, Mauricio Ferlin, Alen Sinkauz, Nenad Sinkauz, Leo Rafolt, Desanka Janković, Matija Ferlin. U pred­sta­vi igra­ju Tea Harčević, Nikola Radoš, Linda Kliman i Boris Barukčić.

„Brodovi od papi­ra dra­ma je o pisa­nju, o obi­te­lji i pisa­nju o obi­te­lji. Na Prvi maj 2019. godi­ne tisu­će rad­ni­ka išče­ku­je koju će pre­su­du Kinezi izre­ći bro­do­gra­di­li­štu Uljanik. Takav praz­nik ne može se sla­vi­ti, ali može se zabi­lje­ži­ti, kao i jedan pre­du­go odga­đan povra­tak kući. Mlada spi­sa­te­lji­ca doš­la je nakrat­ko doma iz Berlina čime se ona, brat, maj­ka i otac pre­tva­ra­ju u liko­ve. Njeno kopa­nje po bol­noj situ­aci­ji u poku­ša­ju da razu­mi­je svo­ju obi­telj otkri­va zahr­đa­le odno­se. Kao papir, ni tone meta­la ne mogu uzvra­ti­ti lju­bav ni ispu­ni­ti obe­ća­nja, a to im je čes­to zajed­nič­ko s lju­di­ma“, navo­di se u opi­su predstave.

„Brodovi od papi­ra tekst je o pisa­nju. O pro­ce­su pisa­nja. Pogleda li se ovlaš par stra­ni­ca tek­s­ta, može se, već na nivou sli­ke, dobi­ti dojam da je tekst kolaž(ir)an. Sačinjen je od dija­lo­ških sce­na, auto­ri­či­nih komen­ta­ra i reflek­si­ja, cita­ta iz novin­skih čla­na­ka i poetič­nih sli­ka, koje naglim rezo­vi­ma i dis­pa­rat­nim i aso­ci­ja­tiv­nim nizo­vi­ma – iz kojih sce­ne pro­iz­la­ze jed­ne iz dru­gih – ostva­ru­je dojam stru­je svi­jes­ti. Ako tekst pro­ma­tra­mo iz pret­pos­tav­ke konven­ci­onal­nog dram­skog pisma, moglo bi se reći da je on nedo­vr­šen. To je ski­ca, ili stu­di­ja, za neki final­ni tekst koji tek tre­ba nas­ta­ti. No, upra­vo je ta for­ma ono što mu daje sna­gu i čini ga zanim­lji­vim. Takvoj for­mi reda­telj i nje­gov autor­ski tim nas­to­je pro­na­ći scen­ski ekvi­va­lent – ponu­di­ti publi­ci pro­ces nas­tan­ka pred­sta­ve. U pred­sta­vi se otva­ra pita­nje dje­lo­va­nja – tre­ba li se sla­vi­ti dan rada i rad­ni­ka u gra­du gdje se rad­niš­tvo gasi; tre­ba li se bori­ti, pa čak i pogi­nu­ti za odre­đe­nu ide­ju poput rad­ni­ka Arsenala 1920; tre­ba li osta­ti ili oti­ći iz gra­da koji sve više i više mla­di­ma nema što za ponu­di­ti? Svjedoci smo nemi­lih doga­đa­ja koji potre­sa­ju Pulu i – što čini­mo? Otac zamje­ra kće­ri jer se bavi pita­njem Uljanika, a otiš­la je iz Pule. Za nje­ga, ona je svo­je­vr­s­ni lice­mjer­ni „eks­plo­ata­tor“ koji piše o nji­ma, bez da je zas­lu­ži­la to pra­vo. Ona ga je, čini se, izgu­bi­la svo­jim odla­skom. Međutim, sam čin pisa­nja (a tako i stva­ra­nja pred­sta­ve) pos­ta­je čin dje­lo­va­nja. Čin kojim se bilje­ži jedan tre­nu­tak u vre­me­nu, koji osta­je kao svje­do­čans­tvo doga­đa­ja koji su se desi­li. Svjedočanstvo koje će, možda, neke dru­ge lju­de nag­nat na dje­lo­va­nje i, u konač­ni­ci, možda i stvo­ri­ti neku bolju Pulu“, pojaš­nja­va se u opi­su teksta.

Kreativno umjet­nič­ko men­tor­stvo za mla­de auto­re ino­va­ti­van je pro­jekt INK, koji za cilj ima poti­ca­ti kre­ativ­nost, razvoj novih spe­ci­fič­nih kaza­liš­nih jezi­ka te stvo­ri­ti traj­ni­je veze izme­đu iskus­nih umjet­ni­ka i novih tale­na­ta. Program mla­dim auto­ri­ma pru­ža pri­li­ku da, uz vod­stvo sta­ri­jih, iskus­ni­jih kole­ga, razvi­ja­ju svo­je umjet­nič­ke vje­šti­ne i stva­ra­ju auten­tič­na kaza­liš­na dje­la. Uloga men­to­ra ovdje je, u tom smis­lu, višes­tru­ka – razvoj­na, savje­to­dav­na i edu­ka­tiv­na. Naime, pri­sut­ni su u svim faza­ma rada – od razvo­ja ide­je i kon­cep­ta pre­ko pro­ce­sa pro­bi do pre­mi­je­re i izved­bi pred­sta­va, a dola­ze iz svih sfe­ra neo­p­hod­nih za budu­ću izved­bu, od vizu­al­ne, sce­no­graf­ske i kos­ti­mo­graf­ske, zvuč­ne, reda­telj­ske, kore­ograf­ske i teorij­ske. Prva edi­ci­ja men­tor­skog pro­gra­ma pred­stav­lja upra­vo dra­mu “Brodovi od papi­ra” mla­de pul­ske auto­ri­ce Emme Kliman, koju je na sce­nu pos­ta­vio Gabrijel Lazić.