Pulski fokus: Razgovor sa Slavicom Ćurković, direktoricom Monte Librića, uoči 17. Festivala dječje knjige u Puli

Festival dje­čje knji­ge, Monte Librić ove se godi­ne odr­ža­va od 20. do 26. svib­nja u pul­skoj Zajednici Talijana – Circolu. Kao i sva­ke godi­ne, želj­no ga išče­ku­ju i mali i veli­ki lju­bi­te­lji knji­ge, a o novos­ti­ma u pro­gra­mu, orga­ni­za­ci­ji i dje­čjoj knji­žev­nos­ti raz­go­va­ra­li smo uoči nje­go­vog 17. izda­nja s direk­to­ri­com Slavicom Ćurković.

Ovo je već 17. Librić po redu. Koliko je mani­fes­ta­ci­ja „naras­la“ od onih prvih koje su se odvi­ja­le u sklo­pu „veli­kog“ Sajma?

- Počeli smo od ide­je da knji­ga stig­ne do dje­čjih ruku. Nismo ima­li nika­kav stra­te­ški plan, već smo reagi­ra­li ona­ko kako je inte­res publi­ke, auto­ra, auto­ri­ca i nak­lad­ni­ka za dje­cu tra­žio. Naš ”veli­ki” Sajam je suvi­še pre­poz­nat­ljiv i, da tako kažem, odras­tao, da se Librić unu­tar nje­ga nije mogao razvi­ja­ti. Reakcije na koje smo naila­zi­li su, kao i posje­će­nost tih ranih Librića, dove­le do toga da Festival dje­čje knji­ge pos­ta­ne samos­tal­na mani­fes­ta­ci­ja sa zaseb­nom loka­ci­jom, ter­mi­nom, veli­kom pro­duk­ci­jom i eki­pom koja se u jed­nom dije­lu godi­ne bavi Monte Librićem. Istovremeno, Librić je bio i ostao jedi­na knji­žev­na mani­fes­ta­ci­ja ove vrste u Hrvatskoj, ali i šire, pa smo odav­no toč­ka susre­ta auto­ra i auto­ri­ca iz Hrvatske i ino­zem­s­tva, sas­ta­ja­li­šte nak­lad­ni­ka foku­si­ra­nih na lite­ra­tu­ru za dje­cu i, što je ipak naj­važ­ni­je, mi smo jed­na veli­ka i čita­oni­ca i igra­oni­ca izras­la iz Sajma koji ove godi­ne obi­lje­ža­va tri deset­lje­ća pos­to­ja­nja, a taj jubi­lej obi­lje­ža­va­mo i čes­ti­ta­mo temom „Mitološka bića Istre“, jer je Istra isho­di­šte i Sajma i Librića.

Koje su novos­ti ovo­go­diš­njeg Librića?

- Svake godi­ne se tru­di­mo, vje­ru­jem i da uspi­je­va­mo, biti dru­ga­či­ji od pret­hod­nog Librića, ali ne bje­ži­mo od zadr­ža­va­nja nekih sadr­žaj­no-pro­duk­cij­skih for­ma­ta koji su se poka­za­li traj­ni­jim nego što smo oče­ki­va­li. Najvidljiviji ovo­go­diš­nji novi­tet će sva­ka­ko biti sce­no­gra­fi­ja koja dono­si duh vre­me­na u koji­ma su mito­vi stva­ra­ni, a za nju smo ins­pi­ri­ra­ni knji­gom Zdenka Bašića „Čarobna Istra – skri­ve­ne taj­ne istar­skih gra­di­na“. Bašić je, narav­no, i autor sce­no­gra­fi­je. Novost je, ali manja, ponov­no pos­tav­lja­nje penjač­ke sti­je­ne koju naša publi­ka obo­ža­va, dok ona daje jed­nu sasvim novu dimen­zi­ju pros­to­ru i još je moti­vi­ra­ju­ća za bav­lje­nje spor­tom što, uz čita­nje, sma­tra­mo izu­zet­no važ­nim u razvo­ju dje­ce, a oni – i to je naj­bit­ni­je – na Libriću dobi­va­ju obo­je i podjed­na­ko uži­va­ju s knji­gom i na stijeni.

Što nam dono­si ovo­go­diš­nji pro­gram? Koje od gos­ti­ju valja spomenuti?

- Bilo bi neza­hval­no neko­ga izos­ta­vi­ti. U pro­gra­mu ima­mo ukup­no 15 auto­ra i auto­ri­ca. Među nji­ma su naši gos­ti iz Italije Pino Pace i Luigi Dal Cin, a iz Crne Gore dola­zi Žarko Vučinić. Iz Istre će na Libriću biti naša dra­ga i čes­ta goš­ća Tatjana Pokrajac Papucci, a pred­sta­vit ćemo nje­nu knji­gu „Kraljevna u pauči­nas­toj halji­ni“ u izda­nju Istarskog ogran­ka Društva hrvat­skih knji­žev­ni­ka. Autorice Ines Marciuš Kruljac i Jasmina Kosanović, dola­ze sa sli­kov­ni­com „Traže se cir­ku­san­ti“ a obja­vi­la ju je zagre­bač­ka Mozaik knji­ga. Premijerno pred­stav­lja­mo sli­kov­ni­cu „Ništa straš­no“ Ivane Đule i Milice Sinkauz, koju je ilus­tri­rao Dominik Vuković, a obja­vio Bodoni. Vanja Obad govo­rit će o roma­nu „Liza i hotel pro­fe­so­ra Magnolije“ koji je izda­la Iris Illyrica. Vendi Vernić gos­to­vat će sa sli­kov­ni­com koja dono­si pri­ču „Menažerija“ slav­ne knji­žev­ni­ce Ivane Brlić-Mažuranić, prvi puta objav­lje­nu 1905. godi­ne, a upra­vo ju je obja­vi­la Naklada Ljevak. Lucija Stanojević tako­đer, pre­mi­jer­no pred­stav­lja sli­kov­ni­cu „Čudnovata dama Trema“ koju je obja­vi­la Mozaik knji­ga. Pjevačica i spi­sa­te­lji­ca Mila Elegović gos­tu­je sa sli­kov­ni­com „Vrabica Hrabrica“ a obja­vio ju je zagre­bač­ki Profil. Pulska auto­ri­ca Doris Cerin – Otočan pred­stav­lja dvo­je­zič­nu, tali­jan­sko-hrvat­sku sli­kov­ni­cu „Dvije pri­če čis­ta srca“ koju je ilus­tri­rao pul­ski umjet­nik Vibor Juhas. Morea Banićević raz­go­va­rat će o svom novom roma­nu „Izgubljeni gos­po­din Kovač“ u izda­nju Naklade Ljevak. Ana Salopek ima novu sli­kov­ni­cu ”Točkice” za koju pri­ču pot­pi­su­je Ivana Francišković Olrom, a obja­vi­la je nak­la­da Šumek. Prvi put na Libriću je Sanda Lončar Ružić čiju je knji­gu „Na vilin­skom tra­gu“, objav­lje­nu u nak­la­di izda­vač­ke kuće Znanje, osli­ka­la ugled­na aka­dem­ska sli­ka­ri­ca Ana Grigorjev.

Koliko poprat­ni sadr­ža­ji na Libriću, mimo onih direk­t­no veza­nih za knji­gu, slu­že kao poti­caj dje­ci na čitanje?

- Kroz ovih 17 godi­na ima­li smo vre­me­na shva­ti­ti da dje­ca nisu samo naj­is­kre­ni­ja već i naj­o­tvo­re­ni­ja publi­ka. Dosadu jed­nos­tav­no ne pod­no­se i s nji­ma u tom smis­lu nema kom­pro­mi­sa. Ali zato ima sve­ga dru­gog, pa i bes­kraj­ne ener­gi­je i zaigra­nos­ti koji­ma stva­ra­ju svo­je vlas­ti­te pute­ve koji vode od, na pri­mjer, penjač­ke sti­je­ne, pre­ko glaz­be­nih impro­vi­za­ci­ja do knji­žev­nos­ti od koje onda pra­ve svoj novi krug u kojem, neiz­bjež­no, sti­žu do knji­ge. Monte Librić od svo­jih poče­ta­ka knji­gu spa­ja i s glaz­bom kroz Librofoniu, naj­ras­pje­va­ni­ji i naj­glas­ni­ji Librić – pro­gram tije­kom kojeg se Circolo pre­tva­ra u glaz­be­nu pozor­ni­cu. Ovogodišnja Librofonia dono­si inte­rak­tiv­nu kon­cert­nu priču/predstavu „Zika Zika Muzikaaa!“, violi­nis­ti­ce i glaz­be­ne peda­go­gi­nje Lucije Stanojević, glaz­be­no pred­stav­lja­nje sli­kov­ni­ce „Kako je Imra pomi­ri­la ins­tru­men­te“ Tamare Lorencin, Vibora Juhasa i Glazbene ško­le Ivana Matetića Ronjgova Pula. Na pro­gra­mu je i kon­cert Čarobna fru­la unplug­ged koji će izves­ti polaz­ni­ci poz­na­tog pul­skog  Studija glaz­be­ne kre­ativ­nos­ti Čarobna fru­la. Također, Librić ima i svoj izlož­be­ni pros­tor, a Galerijica će ugos­ti­ti izlož­bu „Mitološka bića Istre“. Riječ je o rado­vi­ma uče­ni­ka teh­nič­ke i likov­ne gru­pe pul­ske Osnovne ško­le Tone Peruška, koji su stva­ra­li pod men­tor­stvom uči­te­lji­ca Mirjane Konta i Natalie Carraro. Bogata je i ovo­go­diš­nja pro­duk­ci­ja Librić teatri­na. Na pozor­ni­ci Circola bit će upri­zo­ren audi­ovi­zu­al­ni per­for­mans „Mokoš“ kojeg izvo­de Vuk i Ptica (Domagoj Vuković i Ana Salopek), ples­na pred­sta­va „Beskrilci u obla­ci­ma“ kore­ograf­ki­nje i auto­ri­ce Andree Gotovina u izved­bi Dramskog i ples­nog stu­di­ja INK‑a, te „Ritorno a Itaca“ kaza­liš­ne sku­pi­ne La con­tra­da – Teatra sta­bi­le iz Trsta. Kako su pri­če pri­ča­li naši sta­ri, poka­zat će glu­mac i pri­po­vje­dač Aleksandar Bančić, koji će na Libriću oži­vje­ti svoj pri­po­vjed­ni kutak „Kantuon ćaku­lon – štri­ge naše svagdašnje“.

Librić je i ove godi­ne dvo­je­zič­ni (hrvat­sko – tali­jan­ski), a uz pro­gram „Librić po našu“ dje­ci će se pri­bli­ži­ti i zavi­čaj­na lite­ra­tu­ra. Koliko je važ­no dje­cu upoz­na­va­ti s dija­lek­tom i istar­skim književnicima?

- Po dvo­je­zič­nos­ti smo pre­poz­nat­lji­vi. Jako smo ponos­ni na pro­gram Piu che una sto­ria kojeg pri­pre­ma­ju naši part­ne­ri: Zajednica Talijana Pula, te Tamara Brussich i Liana Diković kao čla­ni­ce pro­gram­skog odbo­ra. S dru­ge stra­ne, „Librić po našu“ je pro­gram u kojem pred­stav­lja­mo zavi­čaj­nu knji­žev­nost. Ove godi­ne kroz knji­ge Izabele Bilić-Rovis „Čalendar“ i „Čakavčice“, dje­la uro­nje­na u Istru i lju­bav pre­ma sve­mu što za auto­ri­cu zna­či ovaj kraj. Posebno nas vese­li gos­to­va­nje vrtić­ke i škol­ske dje­ce koja će na dija­lek­tu reci­ti­ra­ti poezi­ju Izabele Bilić-Rovis, te poka­za­ti koli­ko je istar­ski čakav­ski dija­lekt bogat, pa ćemo, nadam se, i na taj način dopri­ni­je­ti nje­go­vu očuvanju.

Tema ovo­go­diš­njeg Librića je vrlo baj­ko­vi­ta i poma­lo intri­gant­na. Zasigurno će kroz nju dje­ca nauči­ti broj­ne mito­ve i legen­de. Što sve ona donosi?

- Povest ćemo publi­ku u samo srce Istre, dubo­ko u nje­nu narod­nu pre­da­ju, među legen­de i mito­ve o čud­no­va­tim bići­ma. Fascinantan je taj mikro­koz­mos Istre u čijim šuma­ma, tako pri­če kazu­ju, još žive potom­ci Velog Jože, a samo div Dragonja zna kako se iz zna­me­ni­te Pazinske jame može sti­ći sve do samog sre­di­šta zem­lje. Tu je i Macmolić: male­no, naiz­gled sim­pa­tič­no stvo­re­nje, koje „skri­va svo­je dla­ka­ve ruke i mačje kan­dže“, a pred­sta­vit će Kršan – kaštel čija sta­rost do danas nije usta­nov­lje­na, ali se zna da je tu pro­na­đen poz­na­ti Istarski razvod. Arhitektura, povi­jest, geogra­fi­ja Istre, pa nje­ne gra­di­ne, kašte­li, rije­ke, kanjo­ni, jame, šku­lje, baj­ko­vi­ta mito­lo­ška bića, legen­de i narod­na pre­da­ja će, u to smo sigur­ni, posje­ti­te­lji­ma i posje­ti­te­lji­ca­ma Librića biti ins­pi­ra­ci­ja za nove pri­če i duga maštanja.

Ovogodišnji Librić ujed­no je i uver­ti­ra u obljet­nič­ki Sajam koji ove godi­ne sla­vi 30. rođen­dan. Koliko je teško radi­ti dva saj­ma godiš­nje, stal­no osmiš­lja­va­ti nove sadr­ža­je i reali­zi­ra­ti zamišljeno?

- Naizgled, sve je u pro­ce­su rada isto, a ishod je uvi­jek dru­ga­či­ji. Kada zavr­ši­mo Librić ili Sajam, već kre­ne zagri­ja­va­nje u kojem jed­na nova, dobra ide­ja, ini­ci­ra njih neko­li­ko. Svaki ozbi­ljan rad je iscrp­lju­ju­ći i težak na svoj način, ali ako ima­te sre­će da nešto kre­ira­te i pra­ti­te od onog prvog „a da mi pro­ba­mo“, pa do zado­volj­stva publi­ke, onda i umor tra­je neus­po­re­di­vo manje. Da je dru­ga­či­je, ne bi Sajmu bilo punih 30, a Libriću 17 godina.

Zadnji put smo o dje­čjoj knji­žev­nos­ti pri­ča­li u inter­v­juu pri­je četi­ri godi­ne kad ste komen­ti­ra­li kako je knji­žev­na pro­duk­ci­ja za dje­cu sla­ba. No, od tada su se stva­ri znat­no pobolj­ša­le. Ili mi se samo čini?

- U pos­ljed­nje dvi­je godi­ne svje­do­či­mo ras­tu bro­ja novih izda­nja i novih izda­va­ča dje­čjih knji­ga, kao i nas­tan­ku malih, neza­vis­nih izda­va­ča s vrlo zanim­lji­vim pro­gra­mi­ma kao što je, na pri­mjer, Naklada Šumek. Svojim začud­nim umjet­nič­kim sli­kov­ni­ca­ma za dugo­traj­na čita­nja, čuđe­nja, gle­da­nja uvi­jek izne­na­de Mala zvo­na. Među većim izda­va­či­ma izdvo­ji­la bih Bodoni, ses­trin­sku izda­vač­ku kuće Frakture, koja je odlu­či­la objav­lji­va­ti sli­kov­ni­ce poseb­no hrvat­skih auto­ra i auto­ri­ca. Naravno, i dalje su popu­lar­ne knji­ge o živo­ti­nja­ma, sli­kov­ni­ce o emo­ci­ja­ma, one koje poti­ču empa­ti­ju, vode u svi­jet mašte, raz­bi­ja­ju pre­dra­su­de… Književni pros­tor za dje­cu u pos­ljed­nje vri­je­me je popri­lič­no zaži­vio. Pojavljuju se novi fes­ti­va­li dje­čje knji­žev­nos­ti, iznim­no boga­ti pro­gra­mi pred­stav­lja­nja, radi­oni­ca i raz­go­vo­ra s auto­ri­ma, po čemu pre­poz­nat­lji­va pos­ta­je Dječja kuća u Rijeci. Pokrenuto je zais­ta mno­go ini­ci­ja­ti­va, od Nacionalnog pro­gra­ma poti­ca­nja čita­nja dje­ci od naj­ra­ni­je dobi ”Rođeni za čita­nje”, do broj­nih ini­ci­ja­ti­va koje pro­vo­de Narodne knjiž­ni­ce i čita­oni­ce. U sklo­pu kam­pa­nje „Čitaj mi“ koju pro­vo­di istar­ska podruž­ni­ca Hrvatske udru­ge škol­skih knjiž­ni­ča­ra na Libriću će knjiž­ni­čar­ke Pule i oko­li­ce čita­ti dje­ci dije­lo­ve pri­ča o mito­lo­škim bići­ma. Riječ je, u naj­kra­ćem, o bit­nim pro­ce­si­ma za koje vje­ru­jem da dopri­no­se tren­du pro­mje­ne svjes­nos­ti o čitanju.

Djeca, una­toč digi­ta­li­za­ci­ji, ipak čita­ju i vole knji­gu. Vidljivo je to na sva­kom Libriću. Koliko je on zas­lu­žan za stva­ra­nje mla­de čita­lač­ke publike?

- Ništa što je digi­tal­no današ­njoj dje­ci nije stra­no, ali je nji­ma, kao i svoj dje­ci u svim vre­me­ni­ma, važ­no da ono što kon­zu­mi­ra­ju bude zanim­lji­vo, pa je način na koji dola­ze do, kon­kret­no, knji­žev­nog tek­s­ta, zapra­vo nebi­tan. Teško da danas, izuz­me­mo li one naj­ma­nje, pos­to­ji dje­čak ili dje­voj­či­ca bez vlas­ti­tog mobi­te­la i bez još neče­ga – lap­to­pa, table­ta, smart TV‑a – kod kuće, pa se ipak radu­ju knji­ga­ma i sli­kov­ni­ca­ma i u sta­nju su nad nji­ma pro­ves­ti više vre­me­na nego na nekoj plat­for­mi. Librić dje­ci otva­ra svi­jet knji­žev­nos­ti tako da u nje­ga uđu sa zani­ma­njem, a kada se to i dogo­di, pres­ta­je potre­ba da ga napus­te, pa tako od malih pos­ta­ju veli­ki čita­te­lji, a od onih što se samo zabav­lja­ju zah­tjev­na publi­ka viso­kih kriterija.

Kako sto­ji­te s finan­ci­ja­ma za ovo­go­diš­nji Librić? Jesu li one dos­tat­ne za reali­za­ci­ju planiranog?

- Kada kre­ne­mo mašta­ti onda ne raz­miš­lja­mo o finan­ci­ja­ma. One na red dola­ze kada buji­ca ide­ja dobi­je svoj tok i poč­ne se ukla­pa­ti u pro­gram­ske for­ma­te kao i, narav­no, finan­cij­ske moguć­nos­ti koje ima­mo. Ne, da ne bude zabu­ne, ne žali­mo se, dije­li­mo sud­bi­nu svih kul­tur­nih mani­fes­ta­ci­ja koje usli­jed infla­ci­je ima­ju zna­ča­jan nedos­ta­tak sred­sta­va i doš­le su goto­vo na rub ops­tan­ka. Mi ima­mo veli­ku podr­šku naših part­ne­ra, finan­ci­je­ra i pokro­vi­te­lja: Ministarstva kul­tu­re i medi­ja, Istarske župa­ni­je, Grada Pule, Turističke zajed­ni­ce Grada Pule, Arena Hospitality Grupe. Zahvaljujem tako­đer i surad­ni­ci­ma koji rade ispod cije­ne vođe­ni osob­nim moti­vi­ma, a da tome nije tako ovak­vog Librića sasvim sigur­no ne bi bilo.

• 17. Monte Librić
• Slavica Ćurković