17. Monte Librić – Mila Elegović: „Djecu se odgaja na Tokienu i Harry Potteru a mi imamo isto to“

Tekst i fotografije Paola ALBERTINI

22.05.2024.

Na 17. Festivalu dje­čje knji­ge, Monte Libriću, reda­ju se pro­gra­mi, auto­ri i posje­ti­te­lji, a inte­res i anga­žman publi­ke ne jenja­va. Tako je bilo i tre­će­ga dana, 22. svib­nja, u pro­gra­mu Piknik s auto­rom u sklo­pu kojeg je Mila Elegović pred­sta­vi­la svo­ju dru­gu sli­kov­ni­cu: „Vrabica hrabrica“.

Djeca su tije­kom pro­gra­ma dobi­la puno poru­ka koje im je auto­ri­ca putem svo­je pri­če pre­ni­je­la. Knjiga govo­ri o hra­bros­ti, dobro­ti i lju­ba­vi, a više o samoj pri­či dje­ca su saz­na­la glu­me­ći liko­ve i čita­ju­ći nji­ho­ve replike.

Mila ih je „pro­dr­ma­la“ rekre­aci­jom i pri­vuk­la im pozor­nost, a vrlo brzo su se sprem­no uklju­či­li u pro­mo­ci­ju i pre­uze­li dodi­je­lje­ne im uloge.

Inače glu­mi­ca, spi­sa­te­lji­ca i pje­va­či­ca, Mila im je poru­či­la da slu­ša­ju svo­je srce te rek­la da i sami mogu biti što god pože­le, samo mora­ju to jako želje­ti i na tome puno radi­ti. Pripovijedala im je neke zabo­rav­lje­ne pri­če i sta­ra vje­ro­va­nja čime se savr­še­no nado­ve­za­la na temu ovo­go­diš­njeg Librića, a to su mito­lo­ška bića Istre.

Obećavši da će idu­ći put pri­po­vi­je­da­ti o istar­skom volu i faco­li­ću, ispri­ča­la im je im je o Alenu kame­nu, čarob­nom kame­nu koji sto­ji na dnu mora i kad ga izva­di­mo vani ispu­nja­va želje, a ina­če u knji­zi koris­ti neke sta­re rije­či i pri­ča o sta­rim vjerovanjima.

Kako nam je rek­la u raz­go­vo­ru nakon pro­mo­ci­je, dje­cu se odga­ja na Tolkienu i Harry Potteru, a mi ima­mo isto to, ali ne pri­da­je­mo tomu vrijednost.

„Pogledajte samo istar­ske štri­ge. Ako im ne daje­te vri­jed­nost onda će pro­pas­ti, nes­tat će“, napo­me­nu­la je dodav­ši kako je malo zaro­ni­la u sla­ven­sku mito­lo­gi­ju jer vje­ru­je da smo svi dio Balkana. „Istra je u tom smis­lu jako poseb­na, spe­ci­fič­na, puno je pri­ča i vje­ro­va­nja“, istak­nu­la je.

Kako kaže, nje­zi­na dru­ga sli­kov­ni­ca, „Vrabica hra­bri­ca“ poma­lo je čud­no nas­ta­la i tek kad ju je napi­sa­la shva­ti­la je da je ona nami­je­nje­na i odraslima.

„Taj pro­blem da je čovjek sam u gru­pi i da gru­pa odlu­ču­je za nje­ga, jed­na je od tema kojih se doti­čem, onda žrtvo­va­nje za dobro dru­gih, te neke vri­jed­nos­ti smo izgu­bi­li i ja sam odlu­či­la tije­kom pre­zen­ta­ci­ja knji­ge od dje­ce dobi­ti nji­ho­va iskus­tva i pri­bli­ži­ti im sli­kov­ni­cu na teme­lju ono­ga što i sami osje­ća­ju. Klinci su apso­lut­no iskre­ni, a moja misi­ja je zauze­ti se za dobro, a tek potom za sebe jer smo to žrtvo­va­nje za dru­ge kao opće dobro izgu­bi­li, mis­li­mo samo na sebe. Empatiju kod dje­ce mora­mo razvi­ja­ti, a ovo je moj način da to i uči­nim s obzi­rom na to da sama nemam dje­ce“, rek­la nam je.

Kako je dram­ska igra nje­no pri­rod­no sta­nje, upra­vo je to način na koji dje­ci želi pri­bli­ži­ti svo­je knji­ge: „Hoću da mali čita­te­lji rije­či koje čita­ju odmah i dožive“.

Na kra­ju nam je rek­la da će nje­na tre­ća knji­ga „Skejterica hej­te­ri­ca i pti­ca kos“ biti o nasi­lju, dje­voj­či­ci koja pre­ko mobi­te­la „hej­ta“ drugu.