„Čarobna Istra, skrivene tajne istarskih zidina“ Zdenka Bašića na 17. Monte Libriću

U pul­skoj Zajednici Talijana su u pone­dje­ljak uče­ni­ci i nas­tav­ni­ci O.Š. Centar ima­li zado­volj­stvo susre­ta s dobrim čarob­nja­kom-mul­ti­me­di­jal­nim umjet­ni­kom  Zdenkom Bačićem. Njegova nova knji­ga „Čarobna Istra, skri­ve­ne taj­ne istar­skih zidi­na“ čini  okos­ni­cu kon­cep­ta naj­no­vi­jeg izda­nja fes­ti­va­la dje­čje knji­ge Monte Librić, koji je tog dana u tom, za tu pri­li­ku poseb­no baj­ko­vi­to ure­đe­nom, pros­to­ru i sve­ča­no pokre­nut. Uz samu temu,  “Mitološka bića Istre“, Bačić je zas­lu­žan i za vizu­al­ni iden­ti­tet ovo­go­diš­njeg, 17. po redu, Librića.

Kako se moglo doz­na­ti iz nje­go­va raz­go­vo­ra s „Libricom“ Iris Mošnja, knji­ga nije na pro­da­ju, a objav­lje­na je lani u nak­la­di Istarske  župa­ni­je i u sklo­pu pro­jek­ta Take it slow, čiji je pri­mar­ni cilj obno­va istar­skih kašte­la i pro­mi­ca­nje nje­ne boga­te narod­ne bašti­ne. Uz raz­na istar­ska mit­ska bića (krs­ni­ke, štri­ge, orke , mac­mo­li­će, vam­pi­re, maci­će, zma­je­ve, more, vile, divo­ve…) u njoj je sto­ga pred­stav­lje­no i  11 istar­skih kašte­la, a u pri­pre­mi je i nje­no dru­go izda­nje, u kojem će im se pri­dru­ži­ti još četi­ri kašte­la i isto toli­ko čarob­nih bića.

Znatiželjni mali­ša­ni ima­li su za auto­ra puno pita­nja (od nje­go­vih godi­na, visi­ne i teži­ne, do deta­lja o bići­ma opi­sa­nim u knji­zi), a on im je strp­lji­vo odgo­va­rao i potak­nuo da više pri­ča­ju sa svo­jim baka­ma, jer su  – kaže – za nje­gov rad na istra­ži­va­nju hrvat­ske bašti­ne naj­zas­luž­ni­je upra­vo nje­go­ve bake, koje su mu bile prvi izvo­ri čudes­nih pri­ča o nad­na­rav­nim bići­ma. Te pri­če, napo­me­nuo je, pone­kad su straš­ne, jer im je pri­mar­na svr­ha bila pre­ven­tiv­no zas­tra­ši­va­nje dje­ce kako se ne bi upus­ti­li u kak­vu opas­nu avan­tu­ru dalje od doma, ali su i vrlo edu­ka­tiv­ne po pita­nju pri­rod­nih cik­lu­sa i  sva­ko­ja­kih „taj­ni“ prirode.

Istaknuo je da nije iz Istre, no kroz svoj rad naila­zi na broj­ne slič­nos­ti u tra­di­cij­skoj kul­tu­ri cije­le Hrvatske. Za ovaj je pro­jekt oba­vio više­mje­seč­no stu­dij­sko puto­va­nje našim malim, ali tra­di­ci­jom pre­bo­ga­tim polu­oto­kom. Fotografirao je broj­ne loka­ci­je i to mu je bio temelj za grad­nju cije­le knji­ge. Kao i pri­li­kom rani­jih nje­go­vih gos­to­va­nja na Libriću, nagla­sio je važ­nost bav­lje­nja vlas­ti­tim nas­lje­đem i činje­ni­cu da se još uvi­jek u ško­la­ma, umjes­to nepre­gled­nog bogat­stva vlas­ti­tih, više bavi­mo npr. grč­kim i rim­skim mitovima.

Bašić je dje­ci uz osta­lo objas­nio i spe­ci­fič­nos­ti bije­le, sive i crve­ne Istre , zatim raz­li­ku izme­đu štri­ga (koje se kao tak­ve rode) i vje­šti­ca (koje to mno­gu nauči­ti pos­ta­ti), pa facol u kojem leži moć istar­skih vila, divo­ve koji su pro­ko­pa­va­li istar­ske rije­ke itd. Ispričao je još mno­go dru­gih zanim­lji­vos­ti, od kojih je možda naj­ma­nje poz­nat detalj da u Istri ima­mo čak i tzv. miri­lo – mje­ru za veli­či­nu duše!

Nakon pred­stav­lja­nja, dje­ca su s veli­kim entu­zi­jaz­mom sudje­lo­va­la u pri­god­nom kvi­zu, a oni koji su naj­bo­lje upam­ti­li što im je stri­ček Bačić pri­čao nagra­đe­ni su i pri­mjer­kom knji­ge, koje im je potom autor s vese­ljem i potpisao.