Priče imotskog kraja otrgnute zaboravu

Sanda Lončar Ružić na 17. Libriću predstavila knjigu „Na vilinskom tragu“

Tekst i fotografije Paola ALBERTINI

27.05.2024.

Sanda Lončar Ružić, auto­ri­ca sli­kov­ni­ce „Na vilin­skom tra­gu“ gos­to­va­la je na 17. Monte Libriću i u sklo­pu pro­gra­ma „Piknik s auto­rom“ 23. svib­nja pred­sta­vi­la je pred zna­ti­želj­nim ško­lar­ci­ma. Tema se savr­še­no uklo­pi­la u temu ovo­go­diš­njeg Librića jer su upra­vo vile jed­ne od mito­lo­ških bića. Djed ide s unu­kom u brda posje­ti­ti jed­nu gra­di­nu, zatek­ne ih meća­va te se dje­čak Petar izgu­bi. Ali u pro­na­la­sku dje­da poma­žu mu vile.

Nakon pro­mo­ci­je knji­ge auto­ri­ca nam je rek­la kako joj je čast što je pozva­na na ovaj sajam kao auto­ri­ca. „Librić je geni­ja­lan, jedins­tven i tre­ba ga podr­ža­ti. Organizacija je na nivou, a riječ je o vrlo teškom i zah­tjev­nom pos­lu. Sretni su svi u Puli da ova­ko nešto ima­ju“, nagla­si­la je.

Sanda je rodom iz Imotske kra­ji­ne u čijoj se usme­noj pre­da­ji tako­đer nala­ze mno­ga mito­lo­ška bića poput vje­šti­ca, divo­va, pa tako i vila o koji­ma, izme­đu osta­log, u sli­kov­ni­ci govo­ri. U knji­zi opi­su­je odnos dje­ča­ka i dje­da, onaj istin­ski, topli odnos koji dje­ca, ako ima­ju baku i dje­da mogu doživjeti.

Iako se bavi podu­zet­niš­tvom, pisa­nje je nje­na strast i odu­vi­jek je pisa­la, ali uglav­nom samo za sebe. Priču o vila­ma napi­sa­la je pri­je 12 godi­na i pot­pu­no zabo­ra­vi­la na nju.

„Foto klub iz Imotskog naru­čio je od mene za kata­log izlož­be o vila­ma tekst koji sam napi­sa­la, a bio je jako hva­ljen i čitan te sam poče­la više raz­miš­lja­ti o toj tema­ti­ci i sje­ti­la se dav­no napi­sa­ne pri­če“, rek­la je.

Doista joj je važ­no putem knji­žev­nos­ti pre­no­si­ti dje­ci usme­nu pre­da­ju i dra­go joj je da se u svo­joj knji­zi nje dotak­nu­la. „Mi smo kao mali ima­li sre­ću da je pos­to­jao jedan sve­će­nik u mom selu i on je lju­de ondje ispi­ti­vao o vila­ma te napi­sao knji­gu Život i obi­ča­ji u Imotskoj kra­ji­ni. Opisivao je tadaš­nje lju­de i vje­ro­va­nja o mito­lo­škim stvo­re­nji­ma. To je mom kra­ju uvi­jek bilo pri­sut­no i sad na žalost izu­mi­re. No meni je bila želja da jedan dio tog dje­tinj­stva i tih pri­ča otrg­nem zabo­ra­vu te sam ih zapi­sa­la pri­la­go­div­ši ih današ­njem vre­me­nu“, rek­la nam je istak­nuv­ši kako je knji­ga nami­je­nje­na i odraslima.

Ilustratorica impre­siv­nih crte­ža je Ana Grigorjev čiji je rad Sanda uoči­la obi­la­ze­ći knji­ža­re te je upra­vo nju htje­la za auto­ri­cu ilus­tra­ci­ja. Naš veli­ki knji­žev­nik i pjes­nik, Petar Gudelj pois­to­vje­ću­je Sandu Lončar Ružić s Ivanom Brlić Mažuranić, što dovolj­no govo­ri o nje­nom dje­lu. Sanda ima još dvi­je knji­ge u pri­pre­mi, nas­ta­vak avan­tu­ra Petra i nje­go­vog dje­da koje možda pos­ta­nu i roman, a pri­pre­ma i zbir­ku krat­kih pri­ča za odrasle.

„Pisanje je moja strast i veli­ka potre­ba, iako mi je pone­kad teško za to naći vre­me­na“, priz­na­je na kraju.