(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: Mala Frida razgalila publiku u INK

Tekst Paola ALBERTINI • Fotografije iz arhiva INK-a

04.06.2024.

Živopisna i dir­lji­va hit-pred­sta­va za dje­cu, Mala Frida odu­še­vi­la je pul­sku publi­ku koja ju je ima­la pri­li­ke vidje­ti 28. svib­nja u Istarskom narod­nom kaza­li­štu. Riječ je o autor­skom pro­jek­tu ins­pi­ri­ra­nom dje­tinj­stvom mek­sič­ke sli­ka­ri­ce i jed­ne od naj­fas­ci­nant­ni­jih umjet­ni­ca 20. sto­lje­ća, Fride Kahlo, koji je ovjen­čan s 21 nagra­dom na doma­ćim i među­na­rod­nim fes­ti­va­li­ma, a do sada ga je pogle­da­lo više od 15.000 dje­ce i odraslih.

To ne čudi, i pul­ska je kaza­liš­na dvo­ra­na bila puna dje­ce i odras­lih s obzi­rom na to da lik i dje­lo Fride Khalo fas­ci­ni­ra i intri­gi­ra pri­pad­ni­ke svih gene­ra­ci­ja, a u živo­pis­nim pri­zo­ri­ma, glaz­bi, pje­smi te vrs­noj glu­mi dois­ta su uži­va­li svi.

O Fridi su do sad napi­sa­ne knji­ge, naprav­lje­ni fil­mo­vi, ins­pi­ri­ra­la je mno­ge umjet­ni­ke svo­jim likom i dje­lom, no ova je pred­sta­va po mno­go­če­mu poseb­na. Prije sve­ga pra­ti Fridu kao sed­mo­go­diš­nju dje­voj­či­cu i bazi­ra se isklju­či­vo na nje­nom dje­tinj­stvu. Doznajemo tako da je Frida odma­le­na bila puna nada i sno­va, ali i stra­ho­va te una­toč mašti i talen­tu, vrlo pla­ha osoba.

Upoznajemo je kroz pri­ču o nje­nom odras­ta­nju u Meksiku, u Casi Azul – obi­telj­skoj kući u kojoj se danas nala­zi muzej. Unutar pla­vih zido­va Case Azul 1914. godi­ne Frida poku­ša­va oja­ča­ti svo­ju boles­nu nogu zbog koje je nje­ni vrš­nja­ci izbje­ga­va­ju i zovu Frida Drvena noga. Dane pro­vo­di dru­že­ći se sa svo­jim rodi­te­lji­ma i živo­tinj­skim pri­ja­te­lji­ma maj­mu­nom Fulang Changom i crnim mač­kom Perditom, a nje­na jedi­na ljud­ska pri­ja­te­lji­ca izmiš­lje­na je dje­voj­či­ca Brisa. No Frida ipak mašta i o stvar­nim pri­ja­te­lji­ca­ma i pri­ja­te­lji­ma, ali onak­vim koji joj se neće ruga­ti i vidje­ti u njoj samo nje­zi­nu bolest. A onda, jed­no­ga dana u njen život ula­zi jedan stvar­ni dje­čak Pablo, koji će tek uz Fridu spoz­na­ti što zna­či biti prijatelj.

Mala Frida pri­ča je o pri­ja­telj­stvu i sna­zi koje ono ima, o tome koli­ko iza­zo­vi odras­ta­nja mogu biti teški te o pri­hva­ća­nju sebe i dru­gih, čime se mno­ga dje­ca mogu pois­to­vje­ti­ti. Frida je bez obzi­ra ne sve pre­pre­ke koje joj je život donio odlu­či­la u nje­ga zako­ra­či­ti bez stra­ha i upra­vo zbog svo­je hra­bros­ti pos­ta­la je nepo­nov­lji­va Frida Kahlo. Snažan dojam osta­vi­la je Amanda Prenkaj koja igra Fridu, vje­ro­dos­toj­no i puno snaž­nih emo­ci­ja pre­ni­je­la je na sce­nu sve što hra­bra i odvaž­na dje­voj­či­ca osjeća.

Predstava je poput dje­la Fride Kahlo kao i nje­nog rod­nog Meksika pre­pu­na tem­pe­ra­men­ta, boja i zvu­ko­va, Gradsko kaza­li­šte Žar Ptica iz Zagreba na sce­nu u Pulu doni­je­lo je glaz­bu i ples, pa na tre­nut­ke pod­sje­ća na mju­zikl ili kakav kaba­ret. Prizori se brzo izmje­nju­ju te zbog dina­mi­ke sat vre­me­na tra­ja­nja dois­ta pro­le­ti u trenu.

Redateljica je Anica Tomić, auto­ri­ca tek­s­ta i dra­ma­tur­gi­nja Jelena Kovačić, a uz Amandu Prenkaj igra­ju Bogdan Ilić, Gorana Marin, Marko Hergešić, Petar Atanasoski i Domagoj Ivanković, svi redom sjaj­ni u svo­jim ulo­ga­ma.  Scenograf je Igor Vasiljev, kos­ti­mo­graf­ki­nja Doris Kristić, skla­da­telj Nenad Kovačić, a obli­ko­va­telj ras­vje­te Aleksandar Čavlek.

Predstavu Mala Frida pul­ska je publi­ka ispra­ti­la dugim i upor­nim apla­uzom, kako je i zaslužila.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.