Održana izložba radionice spekulativne dizajnerske prakse „The Sea Sees Us“

Tekst Boris VINCEK ● Fotografije Samantha KANDINSKY

04.06.2024.

Udruga Metamedij u surad­nji s Odsjekom za dizajn vizu­al­nih komu­ni­ka­ci­ja Umjetničke aka­de­mi­je u Splitu orga­ni­zi­ra­la je radi­oni­cu spe­ku­la­tiv­ne dizaj­ner­sku prak­se nazi­va The Sea Sees Us. Radionica se odr­ža­la tije­kom 26. izda­nja Media Mediterranea fes­ti­va­la, od 27. svib­nja do 1. lip­nja 2024. u gale­ri­ji Društva arhi­te­ka­ta Istre, a vodi­la ju je dizaj­ne­ri­ca i mor­ska znans­tve­ni­ca Skye Morét (Portland, Oregon, SAD).

Dok gle­da­mo u liko­ve mor­na­ra i pli­va­ča, oce­an ima dru­ga­či­ju per­s­pek­ti­vu vre­me­na, raz­mje­ra i među­sob­ne pove­za­nos­ti. Ova spe­ku­la­tiv­na dizaj­ner­ska radi­oni­ca istra­ži­la nas je i pove­za­la s našom buduć­noš­ću na pla­vom pla­ne­tu kroz dizajn koji pro­vo­ci­ra i poti­če anga­žman danas. Mnogi vide oce­an kao resurs, kao poli­tič­ki resurs, kao ponor uglji­ka, kao pri­je­voz, kao uto­či­šte, kao srod­stvo, kao poten­ci­jal­ni lijek, kao div­lji agens i kao mašto­vi­ti pros­tor. Ali kako nas vidi more? Kada okre­ne­mo peri­skop i vidi­mo izvan­ze­malj­sku, tam­no­pla­vu zapre­mi­nu, zna­mo da naše ljud­sko razu­mi­je­va­nje bli­je­di u uspo­red­bi sa slo­že­noš­ću oce­ana. Kako bi nam naše konač­no uzi­ma­nje iz per­s­pek­ti­ve oce­ana moglo pomo­ći da zamis­li­mo budućnost?

„Dok pro­ma­tra­mo liko­ve mor­na­ra i pli­va­ča, vidi­mo da oce­an ima dru­ga­či­ju per­s­pek­ti­vu na aspek­te vre­me­na, raz­mje­ra i pove­za­nos­ti. Ova radi­oni­ca spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na istra­ži­la je pove­za­la nas s buduć­noš­ću na pla­vom pla­ne­tu kroz dizajn koji pro­vo­ci­ra i poti­če na anga­žman. Mnogi vide oce­an kao resurs, kao poli­ti­čan, kao ponor uglji­ka, kao pri­je­voz, kao uto­či­šte, kao srod­stvo, kao poten­ci­jal­ni lijek, kao div­lji agens i kao pros­tor ima­gi­na­ci­je. Ali kako nas vidi more? Kad okre­ne­mo peri­skop i ugle­da­mo izvan­ze­malj­ski, pla­vi volu­men, shva­ća­mo da naše razu­mi­je­va­nje bli­je­di u uspo­red­bi sa slo­že­noš­ću oce­ana. Može li nam pre­uzi­ma­nje per­s­pek­ti­ve oce­ana pomo­ći da zamis­li­mo buduć­nost?“, navo­di se u opi­su radionice.

Kroz spe­ku­la­tiv­ni objek­tiv, radi­oni­ca je istra­ži­va­la kri­tič­ne mor­ske pra­go­ve, sen­zor­ne ure­đa­je i ima­gi­na­tiv­ne okvi­re antro­po­ce­na s eko­fe­mi­nis­tič­kim i inter­dis­ci­pli­nar­nim pris­tu­pom. S empa­ti­jom pre­ma budu­ćem oce­anu i nje­go­vim bez­broj­nim sta­nov­ni­ci­ma, polaz­ni­ci su pro­pi­ti­va­li obe­ća­nja digi­tal­nih rje­še­nja u ana­log­nom, vode­nom svi­je­tu. Od obal­nih antar­k­tič­kih robo­ta i paci­fič­kog dubin­skog ruda­re­nja do medi­te­ran­skog zaga­đe­nja plas­ti­kom, oce­an­skog uzgo­ja, daljin­skog istra­ži­va­nja, digi­tal­nih bli­za­na­ca i dru­gih slič­nih feno­me­na, koris­ti­li su spe­ku­la­tiv­ni dizajn za ispi­ti­va­nje obje­ka­ta i mate­ri­ja­la unu­tar ovih sce­na­ri­ja i eko­sus­ta­va s gle­di­šta mora.

Polaznici su ova raz­miš­lja­nja pred­sta­vi­li na konač­noj jav­noj izlož­bi i pre­zen­ta­ci­ji koja zajed­no pos­tav­lja pita­nje: „Kako će nas more vidje­ti u radi­kal­noj buduć­nos­ti oce­ana?“ i koja je odr­ža­na u subo­tu, 1. lip­nja u gale­ri­ji DAI-SAI.

Radionica je rezul­ti­ra­la sa šest audi­ovi­zu­al­nih ins­ta­la­ci­ja koje nas vode u 2124. godi­nu i pru­ža­ju nam pogled na to kakav bi svi­jet mogao biti kada bi sim­bi­oza pove­zi­va­la neljud­ska i ljud­ska bića u urav­no­te­že­ne surad­nič­ke zajed­ni­ce. Spekulativni okvir pre­dvi­đa da je prva uspješ­na komu­ni­ka­ci­ja s mor­skim bići­ma ostva­re­na 2100. godi­ne, a koju pra­te raz­no­li­ke prak­se suži­vo­ta, raz­mje­ne zna­nja u podru­čju medi­ci­ne itd.

Instalacija Tee Zbašnik nazi­va „Marine Climate Refugee“ zamiš­lja budu­ću kli­ni­ku za među­vr­s­nu tera­pi­ju u 2124. godi­ni. Glavna pot­ka rada je da nakon sav­la­da­va­nja jezi­ka mor­skih bića sada im može­mo pomo­ći  men­tal­no i fizič­ki. Rad „Seaspeak 2.0“ Ivana Đukeza vodi nas u 2109. godi­nu i pred­stav­lja nam gra­fi­ku i zvuk prvog zabi­lje­že­nog odgo­vo­ra koji dola­zi iz mor­skih dubi­na. „VIDEOIGRICA“ Nabila N. F. Almanssoura pret­pos­tav­lja da je koris­nik rada osnov­no­ško­lac koji živi u 2124. godi­ni i koji putem nje upoz­na­je kor­nja­ču Teu, mor­skom konji­cu Ivanu i medu­zu Ema te od njih saz­na­je nešto više o povi­jes­ti dje­lo­va­nja čovje­ka i mora u 21. stoljeću.

Instalacija „Interspecies Anthro Tears“ Milice Denković je u svo­joj sušti­ni rad­ni stol medi­cin­skog istra­ži­va­ča sa Sveučilišta Symbioscene. Upravo je izaš­lo znans­tve­no pri­op­će­nje za tisak o važ­nom otkri­ću koje detalj­no opi­su­je lje­ko­vi­ta svoj­stva emo­ci­onal­no nabi­je­nih ljud­skih suza koje se mogu koris­ti­ti za lije­če­nje očnih boles­ti mor­skih sisav­ca uzro­ko­va­nih ljud­skim zaga­đe­njem. To je dove­lo do medi­cin­skog pro­izvo­da nazi­va Anthro Tears i for­mi­ra­nja Coastal kli­ni­ka koje mor­skim sisav­ci­ma pru­ža­ju niz raz­li­či­tih zdrav­s­tve­nih uslu­ga. Rad „Jedna za tebe, jed­na za mene“ Mateja Anđelka Boškovića zamiš­lja veli­ki napre­dak u medi­ci­ni, te nam pred­stav­lja table­te za ljud­sku pre­hra­nu koje su u konač­ni­ci dizaj­ni­ra­ne da pomog­nu mor­skim stvo­re­nji­ma kada putem ljud­ske pro­ba­ve i kana­li­za­ci­je dođu do mora. Instalacija Club Reef“ Eme Čimbur pred­stav­lja nam uto­pij­ski sce­na­ri­ji u kojem su se lju­di i mor­ska stvo­re­nja pri­la­go­di­li kli­mat­skim pro­mje­na­ma i ras­tu razi­ne mora pre­tva­ra­ju­ći noć­ni život u zajed­nič­ko, sklad­no iskustvo.

Nakon otva­ra­nja izlož­be i pred­stav­lja­nja rado­va vodi­li smo kra­tak raz­go­vor s men­to­ri­com Skye Morét od koje smo pro­vo htje­li doz­na­ti na koji se način nje­no podru­čje inte­re­sa prek­la­pa sa spe­ku­la­tiv­nim dizaj­ner­skim praksama.

- Ja sam infor­ma­cij­ska dizaj­ne­ri­ca i mor­ska znans­tve­ni­ca koja je dubo­ko zain­te­re­si­ra­na za inter­dis­ci­pli­nar­ni i spe­ku­la­tiv­ni rad koji je uko­ri­je­njen u nado­la­ze­ćoj stvar­nos­ti naše sadaš­njos­ti. Ove novo­nas­ta­le stvar­nos­ti uklju­ču­ju utje­caj kli­mat­skih pro­mje­na na oce­an i način na koji se bavi­mo tim utje­ca­ji­ma i odno­si­mo pre­ma nji­ma. Moja osob­na defi­ni­ci­ja dizaj­na je da dizajn zna­či “pos­tav­lja­nje boljih pita­nja”, tako da nema prik­lad­ni­jih prak­sa za moji rad od onih spe­ku­la­tiv­no-dizaj­ner­skih. Provokacije, iza­zo­vi i pro­pi­ti­va­nje naše vje­ro­jat­ne nas­pram naše želje­ne buduć­nos­ti ključ­ne su meto­de spe­ku­la­tiv­nog dizajna.

Na teme­lju nazi­va radi­oni­ce — „More nas vidi“ — bilo je jas­no da je u fokus rada pro­mje­na per­s­pek­ti­ve pa su ljud­ska bića objekt per­cep­ci­je, a more je pro­ma­trač. Zanimalo nas je sto­ga koja je bila glav­na namje­ra ove pro­mje­ne para­dig­me i kako su ju isko­ris­ti­li za stva­ra­nje raz­li­či­tih spekulacija.

- Naša per­cep­ci­ja sta­tu­sa quo Zemlje je ona u kojoj lju­di domi­ni­ra­ju pla­ne­tom. Međutim, u stvar­nos­ti živi­mo samo na malom dije­lu Zemljine povr­ši­ne. 70% Zemlje čini oce­an dubok neko­li­ko tisu­ća meta­ra i sada, u vri­je­me kada uve­li­ke i nega­tiv­no utje­če­mo na nje­go­vo zdrav­lje, mora­mo raz­mo­tri­ti zna­čaj­ni­ju pove­za­nost s morem. S ovom namje­rom, polaz­ni­ci su stvo­ri­li spe­ku­la­tiv­ne sce­na­ri­je i dizaj­ner­ske arte­fak­te pos­tav­lje­ne 100 godi­na u buduć­nos­ti i koji koris­te per­s­pek­ti­vu iz oce­ana da zamis­le kako bi vje­ro­ja­tan oblik pove­zi­va­nja s morem mogao izgle­da­ti (ili se osje­ća­ti, ili miri­sa­ti, ili zvučati!).

Radionice spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na čes­to zamiš­lja­ju dis­to­pij­ske buduć­nos­ti i opas­ne arte­fak­te koji nas upo­zo­ra­va­ju na pogre­šan put kojim ide­mo. Od men­to­ri­ce smo htje­li doz­na­ti može li nam spe­ku­la­tiv­ni dizajn, iako kri­ti­čan, dati i uto­pij­ske ide­je i rje­še­nja koja će biti pri­mje­nji­va u našoj ne tako dale­koj budućnosti?

- Da, osim što ubr­za­va dis­to­pij­ske ide­je, spe­ku­la­tiv­ni dizajn tako­đer nam može ponu­di­ti kri­tič­ku leću kroz koju može­mo istra­ži­va­ti pozi­tiv­ne, uto­pij­ske ide­ale koji se mogu pri­mi­je­ni­ti na našu buduć­nost koja je u nas­ta­ja­nju. Ove godi­ne, sudi­oni­ci su bili više uzbu­đe­ni zbog ovog pozi­tiv­nog pris­tu­pa i puno su ras­prav­lja­li o sim­bi­ozi lju­di i mor­skih stvo­re­nja, o tome što nje­go­va­nje i dobro­bit zna­če u situ­aci­ji u kojoj se lju­di bri­nu za ranji­vo more i o tome kako može­mo dije­li­ti jezik i empa­ti­ju s mor­skim stvo­re­nji­ma (a znans­tve­ni­ci to tre­nut­no poku­ša­va­ju uči­ni­ti s kito­vi­ma). Posljednjih neko­li­ko godi­na vodim diplom­ski pro­gram kola­bo­ra­tiv­nog dizaj­na i sto­ga mi je vrlo ugod­no kad mogu olak­ša­ti sudi­onič­ki anga­žman i una­kr­s­no opra­ši­va­nje vje­šti­na i ide­ja sudi­oni­ka. Organizirala sam radi­oni­cu oko neko­li­ko raz­li­či­tih vrsta grup­nih vjež­bi koje se odno­se na spe­ku­la­tiv­ni dizajn i buduć­nost oce­ana tako da su svi sudi­oni­ci ima­li pri­li­ku radi­ti jed­ni s dru­gi­ma pri­je pri­pre­ma za izlož­bu. Osim toga, svi polaz­ni­ci radi­oni­ce odr­ža­li su krat­ke zaseb­ne pre­zen­ta­ci­je za gru­pu s ciljem da nauči­mo nešto više o među­sob­nim inte­re­si­ma i prak­sa­ma. Djela izlo­že­na na izlož­bi pro­te­žu se od lokal­nih do glo­bal­nih raz­mje­ra, ali su usre­do­to­če­na na sve­obu­hvat­ne iza­zo­ve kao što su zaga­đe­nje plas­ti­kom, kli­mat­ske pro­mje­ne i rje­še­nja za prev­la­da­va­nje pro­ble­ma poput veće empa­ti­je i poten­ci­jal­ne dobro­bi­ti suži­vo­ta s poras­tom razi­ne mora.

Čitajući o nje­nim proš­lim i sadaš­njim znans­tve­nim i umjet­nič­kim nas­to­ja­nji­ma zani­ma­lo nas je zašto je odlu­či­la spo­ji­ti ta dva aspek­ta u svom radu? Koje su pred­nos­ti ovak­vog pris­tu­pa i kako ga namje­ra­va dalje razvijati?

- Sve češ­će slu­ša­mo o uzbud­lji­vim pro­jek­ti­ma koji uklju­ču­ju i zna­nost i umjet­nost ili o ‘SciArt ini­ci­ja­ti­va­ma’, ali rijet­ko se doga­đa da zna­nost i dizajn pos­to­je u istim kon­tek­s­tu­al­nim raz­go­vo­ri­ma. Dizajn može biti moćan alat za raz­miš­lja­nje o buduć­nos­ti, ali čes­to ogra­ni­ča­va­mo nje­go­vu pri­mje­nu na rje­ša­va­nju pro­ble­ma ili potre­be kli­je­na­ta. Kada kom­bi­ni­ra­mo dizajn i umjet­nič­ka nas­to­ja­nja sa zna­noš­ću poput zna­nos­ti o oce­ani­ma i kli­mi, poti­če­mo nove obli­ke ljud­skog anga­žma­na s kri­tič­nim tema­ma koje kata­li­zi­ra­ju sve ins­pi­ra­tiv­ni­ji i smis­le­ni­ji diskurs.