Premijera “Dugog putovanja u noć” Eugenea O’Neilla u režiji Ivice Buljana

B. V.

13.06.2024.

Remek dje­lo ame­rič­kog dra­ma­ti­ča­ra i nobe­lov­ca Eugenea O’Neilla “Dugo puto­va­nje u noć” u reži­ji višes­tru­ko nagra­đi­va­nog Ivice Buljana na pul­skim kaza­liš­nim daska­ma izni­jet će impo­zant­na glu­mač­ka eki­pa – naci­onal­na prva­ki­nja HNK Zagreb Alma Prica (maj­ka Mary), prvak Drame Slovenskog naci­onal­nog gle­da­liš­ča iz Ljubljane Marko Mandić (otac James), poz­na­ti beograd­ski glu­mac Luka Grbić (sin Edmund) iz Ateljea 212 te zagre­bač­ki glu­mac Rok Juričić (sin Jamie).

Premijera pred­sta­ve „Dugo puto­va­nje u noć“ rezer­vi­ra­na je za petak, 14. lip­nja, a repri­ze su na ras­po­re­du 15. i 17. lip­nja 2024. u 20 sati u Dvorani Ciscutti Istarskog narod­nog kaza­li­šta Gradskog kaza­li­šta Pula.

Eugene O’Neill ovu je dra­mu zamis­lio kao iskre­no svje­do­čans­tvo o vlas­ti­toj mla­dos­ti oba­sja­noj maj­či­nom ovis­noš­ću i oče­vim alko­ho­liz­mom. Ova emo­tiv­na odi­se­ja, koju je autor namjer­no čuvao do svo­je smr­ti, sada oživ­lja­va na pul­skoj pozor­ni­ci, istra­žu­ju­ći teme poput ovis­nos­ti, samo­ob­ma­ne i neo­s­tva­re­nih sno­va. “Dugo puto­va­nje u noć” sma­tra se remek dje­lom što pot­vr­đu­je i Pulitzerova nagra­da za dra­mu koju je O’Neill dobio pos­t­hum­no 1957. godi­ne, kao i kul­t­na film­ska adap­ta­ci­ja u reži­ji Sidneya Lumeta s Katharine Hepburn u nas­lov­noj ulozi.

Ova pro­duk­ci­ja zauzi­ma sre­diš­nje mjes­to u kaza­liš­noj sezo­ni posve­će­noj mla­dos­ti, pru­ža­ju­ći dubo­ko emo­tiv­no iskus­tvo koje istra­žu­je obi­telj­ske odno­se, iza­zo­ve mla­dos­ti te pove­za­nost izme­đu isti­ne i lju­ba­vi, podas­ti­ru­ći bolan i dir­ljiv por­tret četve­ro lju­di koji ne mogu živje­ti jed­ni s dru­gi­ma, ni jed­ni bez dru­gih. Radnja pri­če pra­ti obi­telj Tyrone kroz jedan dan, otkri­va­ju­ći dina­mi­ku izme­đu čla­no­va obi­te­lji i nji­ho­ve unu­tar­nje bor­be s demo­ni­ma proš­los­ti. Dok maj­ka pori­če svo­ju ovis­nost o mor­fi­ju, osta­li čla­no­vi obi­te­lji šute o tuber­ku­lo­zi naj­mla­đe­ga sina.

“U raz­li­či­tim kaza­li­šti­ma, u raz­na vre­me­na i s raz­li­či­tim moti­va­ci­ja­ma, reži­rao sam ame­rič­ke dra­me Mačka na vru­ćem lime­nom kro­vu Tennesseeja Williamsa, Tko se boji Virginije Woolf Edwarda Albeea i Anđeli u Americi Tonyja Kushnera. Sve tri u Ljubljani. Nekoliko puta pri­pre­mao sam se pos­ta­vi­ti O’Neillevu dra­mu Elektri pris­ta­je crni­na, ali nije se ostva­ri­lo. Vremenski na počet­ku ovog niza auto­ra, O’Neill je zauzi­mao poseb­no mjes­to u mojem reda­telj­skom ima­gi­na­ri­ju zbog avan­gard­nih pos­tu­pa­ka, srod­nih oni­ma u europ­skim eks­pre­si­onis­tič­kim dra­ma­ma. U Krležinim dra­ma­ma uoča­vao sam broj­ne slič­ne stil­ske pos­tup­ke. Od upo­tre­be svje­tlos­nih efe­ka­ta, sim­bo­li­ke boje i glaz­be, do zani­ma­nja za pod­svi­jest. Psihoanalitički aspekt u pri­ka­zi­va­nju tipič­nih moder­nis­tič­kih anti­ju­na­ka i pasiv­nih mar­gi­na­la­ca, naime, čini ga bli­skim i današ­njim auto­ri­ma, od Houellebecqa do Johana Harstada”, rekao je Ivica Buljan uoči premijere.

Tekst je adap­ti­rao i dra­ma­tur­gi­ju pot­pi­su­je Vid Adam Hribar, kos­ti­mo­graf­ki­nja je Ana Savić Gecan, sce­no­graf Aleksandar Denić, glaz­bu je obli­ko­va Mitja Vrhovnik, a svje­tlo Elvis Butković. Asistent reži­je je Gabrijel Lazić, koji je nedav­no u INK‑u reži­rao pred­sta­vu Brodovi od papira.