Thievery Corporation rasplesali publiku u Malom rimskom kazalištu

Koncert legen­dar­ne down­tem­po gru­pe Thievery Corporation odr­žan u subo­tu, 20. srp­nja u punom Malom rim­skom kaza­li­štu ras­ple­sao je publi­ku sa svo­jom vje­štom kom­bi­na­ci­jom wor­ld, dub, reg­gae, hip-hop i elek­tro­nič­ke glazbe.

Grupa koja je u glaz­be­ne vode kre­nu­la kao duo kojeg čine Rob Garza i Eric Hilton iza sebe ima uspješ­nu više­de­set­ljet­nu kari­je­ru, a u Puli su nas­tu­pa­li s punim ban­dom i čak četi­ri voka­lis­ta. Majstor cere­mo­ni­je bio je Garza budu­ći da Hilton rijet­ko kada nas­tu­pa uži­vo (što je i ovdje bio slu­čaj), a publi­ka se na samom star­tu tre­ba­la malo str­pje­ti jer su zbog gužve u pro­me­tu glaz­be­ni­ci kasnili.

Na binu su se pope­li bez odr­ža­va­nja ton­ske pro­be što je rezul­ti­ra­lo „šlam­pa­vim“ zvu­kom u kojem su se naj­vi­še osje­ti­li manjak dubi­ne basa i per­ku­si­ja te u nekim pje­sma­ma neus­kla­đe­nost tona ins­tru­me­na­ta i glasa.

Koncert je zapo­čeo s “A war­ning (dub)” iz nji­ho­vog prvog albu­ma na kojeg se uspješ­no nado­ve­za­la „Letter to The Editor“ u izved­bi Jamajčanke Raquel Jones. U nas­tav­ku su se brzin­ski mije­nja­li voka­lis­ti, a naj­e­ner­gič­ni­ji od njih bio je Mr. Lif koji je goto­vo  pa „diri­gi­rao“ publikom.

Laura Vall ima­la je zada­ću otpje­va­ti naj­ve­ći hit ban­da „Lebanese Blonde“, u čemu nije bri­lji­ra­la kao ni u izved­bi pje­sme „Meu Nego“ s kojom je zapo­čeo unplug­ged dio kon­cer­ta. Tu je neušti­ma­nost voka­la i ins­tru­me­na­ta bila naj­bol­ni­ja, a cije­li je set na kra­ju spa­sio Puma Ptah uspo­re­nom i goto­vo melan­ko­lič­nom izved­bom pje­sme „The Richest Man in Babylon” sa isto­ime­nog albu­ma. Valli se ipak isku­pi­la u bisu s vrlo uvjer­lji­vom i emo­tiv­nom izved­bom pje­sme „Sweet Tides“.

Ono što valja pri­mi­je­ti­ti je da su s godi­na­ma Thievery Corporation uspje­li stvo­ri­ti vrlo zanim­ljiv i pitak reper­to­ar koji priv­la­či lju­bi­te­lje glaz­be svih gene­ra­ci­ja. Njihovo kom­bi­ni­ra­nje raz­li­či­tih glaz­be­nih žan­ro­va u svo­joj bazi ima uvi­jek nešto pre­poz­nat­lji­vo i svoj­stve­no samo nji­ma, odre­đe­ni glaz­be­ni pot­pis koji se pro­te­že kroz nji­hov cje­lo­kup­ni mate­ri­jal. Druga veli­ka kva­li­te­ta koja ih kra­si je razi­gra­nost i direk­t­na komu­ni­ka­ci­ja s publi­kom u čemu pred­nja­či gita­rist i maj­stor indij­skog sitra Rob Myers.

Publika u Malom rim­skom kaza­li­štu bila je odu­šev­lje­na i ras­ple­sa­na pa ova­ci­je i apla­uzi nisu nedos­ta­ja­li kao i zajed­nič­ko pje­va­nje s ban­dom. Ono s čime sigur­no nije bila zado­volj­na je bila orga­ni­za­ci­ja rada šan­ka (s pre­ma­lim bro­jem dje­lat­ni­ka) gdje se za piće čeka­lo i do pola sata.

• Malo rimsko kazalište
• Pulsko kulturno ljeto
• Thievery Corporation