15. Audioart festival

Novo, pet­na­es­to izda­nje Audioarta, fes­ti­va­la eks­pe­ri­men­tal­ne i impro­vi­zi­ra­ne glaz­be odr­žat će se od 27. do 30. kolo­vo­za u Galeriji Novo te u DC‑u Rojc u Puli.

Audioart pove­zu­je umjet­ni­ke koji stva­ra­ju u podru­čju eks­pe­ri­men­tal­ne i impro­vi­zi­ra­ne glaz­be, audi­ovi­zu­al­nih ins­ta­la­ci­ja i per­for­man­sa, soun­dar­ta i field recor­din­ga. Nastao je 2010. godi­ne potak­nut pri­ja­telj­stvom s Marekom Choloniewskim, koji je ranih 90-ih pokre­nuo Audio Art Festival u Krakowu. Audioart nas­ta­je u pro­duk­ci­ji udru­ge Kulturban, a umjet­nič­ki je vodi­telj Alen Sinkauz.

Četverodnevni fes­ti­val­ski pro­gram na samom će kra­ju kolo­vo­za kul­tur­nu ponu­du Pule ponov­no obo­ga­ti­ti ino­va­tiv­nim kul­tur­no-umjet­nič­kim sadr­ža­jem kao već kon­ti­nu­ira­nom plat­for­mom za istra­ži­va­nje zvuka.

Prvi fes­ti­val­ski dan, uto­rak, 27. kolo­vo­za uklju­ču­je audi­ovi­zu­al­ni per­for­mans u izved­bi umjet­nič­kog dvoj­ca pod nazi­vom CO2 – Nikoline Pristaš i Gorana Sergeja Pristaša – kroz ovu for­ma­ci­ju spo­me­nu­ti umjet­ni­ci dje­lu­ju kroz niz susre­ta i stje­ca­ja s umjet­ni­ci­ma, struč­nja­ci­ma i stu­den­ti­ma koji se mogu i ne mora­ju dogo­di­ti, čija skre­ta­nja mogu, ali i ne mora­ju gene­ri­ra­ti niz novih susre­ta i odno­sa izme­đu umjet­nos­ti, tije­la i kli­me. O per­for­man­su Neodredivo pita­nje spo­me­nu­ti umjet­ni­ci kažu: „Davno, dok su stva­ri još ima­le pre­dvid­lji­vi rast, pri­ja­te­lji iz Ljubljane pozva­li su nas da zamis­li­mo buduć­nost. Odlučili smo napra­vi­ti okret: umjes­to pre­dvi­đa­nja buduć­nos­ti, poku­ša­li smo se vra­ti­ti u povi­jes­ne tre­nut­ke izra­ža­va­nja kolek­tiv­ne volje… do mit­skih tre­nu­ta­ka neiz­vjes­nos­ti… do žamo­ra neo­dre­đe­nih proš­los­ti. Ono što nismo pre­dvi­dje­li jest da ćemo od tada pa nada­lje poku­ša­va­ti prak­ti­ci­ra­ti nemoguće.“

Drugi fes­ti­val­ski dan u sri­je­du, 28. kolo­vo­za dono­si dvi­je izved­be: Long Throw, zvuč­ni per­for­mans u izved­bi umjet­ni­ka Anthee Caddy, Miodraga Gladovića i Gideona Kiersa te Mutes Alive u izved­bi umjet­ni­ka Pierrea Bastiena.

Caddy, Gladović i Kiers umjet­nič­ki je tro­jac koji stva­ra snaž­no dje­lo veli­kih raz­mje­ra koje pove­zu­je slo­že­na pona­ša­nja zvu­ka, nje­go­vu pro­jek­ci­ju i slu­ša­te­lja s jedins­tve­nom arhi­tek­tu­rom zgra­da koje okru­žu­ju mjes­to fes­ti­va­la. Serija Long Throw dio je dugo­roč­nog umjet­nič­kog istra­ži­vač­kog pro­jek­ta aus­tral­ske umjet­ni­ce Anthee Caddy koji istra­žu­je pros­tor­ni zvuk i pro­jek­ci­ju ener­gi­je. Projekt koris­ti spe­ci­ja­li­zi­ra­ne para­bo­lič­ne zvuč­ni­ke koje je izra­dio i dizaj­ni­rao Miodrag Gladović u surad­nji s Caddyjinim istra­ži­vač­kim spe­ci­fi­ka­ci­ja­ma koji koris­te, pro­ji­ci­ra­ju i nak­nad­no reflek­ti­ra­ju zra­ke zvuč­ne ener­gi­je dulji­ne do tri kilo­me­tra unu­tar odre­đe­nog okru­že­nja. Riječ je o istra­ži­va­nju zvu­ka kao fizič­kog i ener­get­skog tije­la unu­tar prostora.

Mutes Alive Pierrea Bastiena izved­ba je koja pri­gu­šu­je tru­bu i omek­ša­va zvuk ins­tru­men­ta. No u izved­bi Pierrea čini se upra­vo suprot­no. On zvu­ci­ma tru­be doda­je eks­plo­zi­je vode­nih mje­hu­ri­ća, udar­ce guda­lom, melo­di­je fla­ute, uda­ralj­ke, san­za rif­fo­ve i akor­de har­mo­ni­ja: pro­ši­re­na meha­nič­kim pri­gu­ši­va­či­ma, tru­ba pos­ta­je orkes­tar višes­tru­kih tonova.

Pierre Bastien skla­da pomo­ću „odvi­ja­ča“. Njegovi zvuč­ni ure­đa­ji kuć­ne izra­de naprav­lje­ni su isklju­či­vo od siro­vih, fizič­kih mate­ri­ja­la: meta­la, trske, konj­ske dla­ke, vode, ebo­ni­ta, drve­ta… svi pogo­nje­ni elek­tro­mo­to­ri­ma. Jedna stvar koja im je zajed­nič­ka s elek­tro­ni­kom je ta da su tije­kom godi­na ove kons­truk­ci­je pos­ta­le sve kom­pak­t­ni­je i mini­ja­tur­ni­je, do toč­ke u kojoj se sada mogu umet­nu­ti na mali volu­men mute trube.

Treći fes­ti­val­ski dan, čet­vr­tak, 29. kolo­vo­za, dono­si izved­be umjet­ni­ka Mariam Rezaei, Davora Gazdea i dvoj­ca Packmessa & Kiersa.

Mariam Rezaei je višes­tru­ko nagra­đi­va­na skla­da­te­lji­ca, DJ-ica ii izvo­đa­či­ca. Prethodno je vodi­la pro­jekt eks­pe­ri­men­tal­ne umjet­nos­ti TOPH, TUSK FRINGE i TUSK NORTH, a u stu­de­nom 2022. pri­mi­la je nagra­du AwardsForArtists Zaklade Paul Hamlyn, kao priz­na­nje za nje­zin dopri­nos glaz­be­nom skla­da­nju. Njezina je glaz­ba nedav­no opi­sa­na kao ‘istin­ski revo­lu­ci­onar­na’ (London Jazz News 2022.) i ‘zvuč­ni nadre­ali­zam veli­ke brzi­ne’ (The Guardian 2022.). Nedavno izda­nje Bown (Heat Crimes) zauze­lo je šes­to mjes­to na ljes­tvi­ci The Wire i 10. mjes­to naj­bo­ljih albu­ma za 2023. po The Quietusu te je bio i nji­hov album tjedna.

Davor Gazde u svom radu koris­ti modu­lar­ni sin­te­ti­za­tor, za koji kaže da je ins­tru­ment bez počet­ka i bez kra­ja – „doživ­lja­vam ga kao eks­pe­ri­men­tal­nu geome­tri­ju, rijet­ko gdje je zvuk tako vizu­alan.“ Na ovo­go­diš­njem Audioart fes­ti­va­lu Gazde će odsvi­ra­ti impro­vi­za­ci­ju pod nazi­vom Glazba za mrtvu pri­ro­du / Music for still life, posve­će­nu pje­sma­ma Gertrude Stein. U glaz­be­nom radu, Davora ins­pi­ri­ra­ju Laurie Spiegel, Pauline Oliveros, La Monte Young, Luc Ferrari i mno­gi drugi.

Packmess je zagre­bač­ki glaz­be­nik koji svoj opus teme­lji na eks­pe­ri­men­tal­noj elek­tro­nič­koj glaz­bi; koris­te­ći neko­nven­ci­onal­ne nači­ne uprav­lja­nja ins­tru­men­ti­ma, dola­zi do ino­va­tiv­nih izved­bi koje će zain­tri­gi­ra­ti sva­kog entu­zi­jas­ta elek­tron­ske glaz­be. Packmess doda­je ‘eks­plo­ziv­ne’ glaz­be­ne izri­ča­je impro­vi­za­ci­ji i mini­ma­lis­tič­kim struk­tu­ra­ma gitar­skih dro­no­va. Zajedno sa Gideonom Kiersom izvo­di ambi­jen­tal­ni audi­ovi­zu­al­ni per­for­mans, vizu­al­no bazi­ran na moti­vi­ma doku­men­tar­nog fil­ma Skagafjördur reda­te­lja Petera B. Huttona sa live vizu­al­nom inter­ven­ci­jom Gideona Kiersa.

Audioart zavr­ša­va u petak, 30. kolo­vo­za uz nas­tu­pe umjet­nič­kog dvoj­ca Les Marquises te troj­ca Hautzinger, Schneidewind i König. Les Marquises je dvo­jac koji se bavi impro­vi­zi­ra­nom glaz­bom, a osno­van je 2019. Dosad su obja­vi­li dva albu­ma kao duet te reali­zi­ra­li surad­nje s dru­gim glaz­be­ni­ci­ma (Mike Ladd, Michael Thieke, Elio Amberg, usko­ro i s Christine Abdelnour i Otomo Yoshihide). Dosad su odsvi­ra­li su oko 80 kon­ce­ra­ta diljem Europe, te u Kanadi.

Hautzinger / Schneidewind / König trio je koji uklju­ču­je Franza Hautzingera, Jakoba Schneidewinda i Lukasa Königa, istak­nu­tih lič­nos­ti aus­trij­ske glaz­be­ne sce­ne. Schneidewind, poz­nat po svo­jim dopri­no­si­ma elek­tro­nič­kom glaz­be­nom tri­ju Elektro Guzzi, dono­si svo­ju struč­nost u stva­ra­nju zamr­še­nih rit­mo­va i impre­siv­nih zvuč­nih pej­za­ža. S dru­ge stra­ne, König, poz­nat po svo­joj sves­tra­nos­ti i istak­nu­tos­ti kako u sfe­ri aps­trak­t­ne tako i u elek­tro­nič­koj glaz­bi, pri­do­no­si tri­ju širo­kom spek­tru suvre­me­nih sti­lo­va. Zajedno pro­izvo­de pre­poz­nat­lji­vu i eklek­tič­nu glaz­be­nu mje­ša­vi­nu koja prko­si konven­ci­onal­nim žan­rov­skim gra­ni­ca­ma. Njihov zvuk je tapi­se­ri­ja elek­tron­skih gro­ovea, aps­trak­t­nih ele­me­na­ta i div­ljih zvuč­nih kra­jo­li­ka, koji se nepri­mjet­no prov­la­če kroz raz­li­či­te sti­lo­ve kao što su noise, jazz, ambi­jent, rock i impro­vi­za­ci­ja. Ova fuzi­ja ne samo da stva­ra jedins­tve­nu i dina­mič­nu zvuč­nu sli­ku, već tako­đer osi­gu­ra­va da je sva­ka izved­ba nepre­dvi­di­vo i zadiv­lju­ju­će slu­ša­telj­sko putovanje.

Ulaz je bes­pla­tan za sve pro­gra­me. Službena web stra­ni­ca fes­ti­va­la: audioartfestival.eu.

Audioart fes­ti­val je sufi­nan­ci­ran sred­stvi­ma Grada Pule, Ministarstva kul­tu­re Republike Hrvatske, Istarske župa­ni­je, Hrvatskog druš­tva skla­da­te­lja, Austrijskog kul­tur­nog foru­ma, Zaklade Kultura Nova te orga­ni­zi­ran u surad­nji sa Savezom udru­ga Rojc, Multimedijalnim ins­ti­tu­tom MAMA, Galerijom Novo i Umjetničkom orga­ni­za­ci­jom P137.

• 15. Audioart festival
• Udruga Kulturban