4. Bembo Fest: Kazališno istraživanje prostora čovječnosti, ljepote i smisla uz „Pizzu s Krešom“ i „Stonogu Gogu“

Priredio B. V.

19.08.2024.

Predstave „Stonoga Goga“ zagre­bač­kog Teatra Poco Loco i „Pizza s Krešom“ iz pro­duk­ci­je zagre­bač­kog Kazališta Knapp obo­ga­ti­le su ovo­tjed­ni pro­gram 4. Bembo Festa – Festivala malih for­mi neza­vis­nih kaza­li­šta u Balama. Brojna publi­ka je u čet­vr­tak, 15. kolo­vo­za, snaž­nim apla­uzom i povi­ci­ma „Bravo!“ na Trgu Tomaso Bembo ispra­ti­la ansambl pred­sta­ve „Pizza s Krešom“ auto­ra, reda­te­lja i dra­ma­tur­ga Roberta Kurbaše, a koji je i glu­mio u pred­sta­vi uz poz­na­tog tele­vi­zij­skog ured­ni­ka i novi­na­ra Krešimira Miška te mla­du glu­mi­cu Niku Levak. Odličan pri­jem publi­ke u pro­gra­mu Malog Bemba nami­je­nje­nog dje­ci obi­lje­žio je i izved­bu „Stonoge Goge“ Andrijane Grgičević u reži­ji Renate Carole Gatice u sri­je­du, 14. kolo­vo­za u kojoj su igra­li Tena Pataky, Maja Katić i Filip Sever.

Predstava „Pizza s Krešom“ za koju će Kurbaša u jed­nom inter­v­juu reći da „nije kome­di­ja situ­aci­je, nego kome­di­ja u kojoj duho­vi­ti­ma nije do šale“, ins­pi­ri­ra­na je kul­t­nim ame­rič­kim fil­mom „Moja veče­ra s Andreom“ koji je Louis Malle reži­rao 1981. U pred­sta­vi koja, tako­đer, pro­miš­lja teme smis­la živo­ta i ljud­skih tež­nji u potra­zi za uni­ver­zal­nom sre­ćom, Kurbaša i Mišak, poz­na­ti kaza­liš­ni i tele­vi­zij­ski glu­mac i poz­na­ti novi­nar „s ruba zna­nos­ti“ zami­je­ni­li su ulo­ge, odnos­no iden­ti­te­te. Kurbaša je u pred­sta­vi novi­nar Krešo, nevje­ro­jat­no dojm­ljiv i pri­ro­dan na sce­ni, a Mišak glu­mi glum­ca Robija, i zas­lu­žu­je sve pohva­le za nima­lo laku ulo­gu, a poseb­no uvod­ni i zavr­š­ni mono­log kojim je otvo­rio i zatvo­rio „Pizzu s Krešom“.

Na sce­ni je i živo­pis­na kono­ba­ri­ca koju igra odlič­na Nika Levak. Njena je ulo­ga i zapra­vo pra­va „toč­ka na i“ u ovoj kaza­liš­noj pri­či gdje se dva pri­ja­te­lja koji su se dru­ži­li u mla­dos­ti susre­ću u kvar­tov­skoj pizze­ri­ji nakon dugo­go­diš­nje raz­dvo­je­nos­ti. Kroz jed­no­sat­ni raz­go­vor dodi­ru­ju broj­ne aktu­al­ne teme koje tište poje­din­ca u suvre­me­nom svi­je­tu polju­lja­nih vred­no­ta i broj­nih pri­jet­nji od geopo­li­tič­kih do teh­no­lo­ških i epi­de­mi­olo­ških. Kroz  pro­miš­lja­nja o zdrav­lju i boles­ti poje­din­ca i druš­tva, duhov­nos­ti, zna­nos­ti, pse­udoz­na­nos­ti, bra­ku, lju­ba­vi, auto­ri­te­tu… na sce­nu ispli­va­va­ju nji­ho­va raz­li­či­ta suoča­va­nja sa svi­je­tom danas i svim ose­buj­nos­ti­ma koje nosi. Mišak kao glu­mac Robi svo­je svje­to­na­zor teme­lji na zna­nos­ti i „čvr­sto sto­ji na zem­lji“, a Kurbaša je novi­nar kojeg zani­ma­ju teori­je zavje­re, uro­te, i ezo­te­ri­ja. No, obo­ji­cu zapra­vo zani­ma­ju „pra­va i na ispra­van način pos­tav­lje­na pita­nja o pri­ro­di ljud­skog bića i nje­go­vom mjes­tu u univerzumu“.

„Ovakvi sadr­ža­ji gdje se pro­go­va­ra odnos­no na sav glas pro­miš­lja ljud­ska egzis­ten­ci­ja i pita­nja koja nas tište u suvre­me­nom svi­je­tu od teori­ja zavje­re i uro­te do zlo­upo­ra­be znans­tve­ne mis­li, kaza­liš­na umjet­nost mora naći način kako bi publi­ci pri­bli­ži­la raz­li­či­te sta­vo­ve i pos­ta­vi­la adek­vat­na pita­nja sve kako bi poje­di­nac sam donio zaklju­čak i dijag­no­zu vre­me­na u kojem živi. Stoga mis­lim da je za duhov­no zdrav­lje a scen­ska kul­tu­ra je tu nuž­no potre­ban medij, esen­ci­jal­no pos­tav­lja­ti ovak­ve i slič­ne koma­de na kaza­liš­nu sce­nu kao tera­pe­ut­sko sred­stvo emo­ci­onal­ne i men­tal­ne higi­je­ne gra­đa­na naše zem­lje“, zapi­sao je Kurbaša uz rad na pred­sta­vi „Pizza s Krešom“.

Valja istak­nu­ti i da je riječ o pred­sta­vi koja tra­ži viso­ku kon­cen­tra­ci­ju i glu­ma­ca na sce­ni i gle­da­te­lja, a „Pizza s Krešom“ svo­ju je kaza­liš­nu misi­ju ispu­ni­la i na otvo­re­noj sce­ni u Balama na Bembo Festu. Svoj su uspje­šan glu­mač­ki debi na pra­voj fes­ti­val­skoj kaza­liš­noj pozor­ni­ci ima­le i dvi­je gle­da­te­lji­ce iz publi­ke koje su uspješ­no glu­mi­le goš­će u „Pizzeriji Roma“ te su tako­đer zas­lu­ži­le plje­sak gledatelja.

Veliki plje­sak naj­mla­đih gle­da­te­lja, nji­ho­vih rodi­te­lja, dje­do­va i baka, dobi­la je i u sri­je­du nave­čer „Stonoga Goga“ Andrijane Grgičević u reži­ji Renate Carole Gatice u kojoj su igra­li Tena Pataky, Maja Katić i Filip Sever. Glumci Teatra Poco Loco izve­li su pouč­nu pri­ču o šumi i male­nim šum­skim živo­ti­nja­ma uz puno glaz­be, pje­va­ju­ći i svi­ra­ju­ći uži­vo. U sre­di­štu pri­če „Stonoga Goga“ – a riječ je o tek­s­tu koji je nagra­đen na 9. fes­ti­va­lu Mali Marulić – je mod­na ovis­ni­ca Goga, koja za sva­ku nogu bira dru­ga­či­ju cipe­lu. Ona uži­va u japan­ka­ma, štik­la­ma, čiz­ma­ma i šla­pa­ma sve dok je susret s jed­nom glad­nom pti­com ne opa­me­ti…“ Predstava, koja pro­mi­če vri­jed­nos­ti pri­ja­telj­stva te uka­zu­je na važ­nost poma­ga­nja i empa­ti­je, nas­ta­la je u kopro­duk­ci­ji s Gradskim kaza­li­štem luta­ka Split. N 1. InPuT Festu u Karlovcu 2022. nagra­đe­na je za naj­bo­lju ukup­nu likov­nost, a nagra­da je dodi­je­lje­na auto­ri­ca­ma sce­no­gra­fi­je Renati Caroli Gatici i Florenciji Troisi. Dramatizacija je dje­lo Maje Katić, kos­ti­mo­gra­fi­ju pot­pi­su­je Renata Carola Gatica, a glaz­ba je dje­lo Ivane Đula i Luke Vrbanića.

Naredni tje­dan, 4. Bembo Fest, uz bes­pla­tan ulaz u čet­vr­tak 22. kolo­vo­za u 21 sat na Trgu Tomaso Bembo, dono­si pred­sta­vu zagre­bač­kog Planet Arta „Tko je ovdje lud“ D. R. Sandersona u reži­ji Marka Torjanca. U pred­sta­vi glu­me Natalija Đorđević i Marko Torjanac.