Audioart 15: CO2… par umjetnika „Neodredivo pitanje“ u galeriji Novo

Tekst Boris VINCEK • Fotografije Dejan ŠTIFANIĆ iz arhiva Audioart festivala

28.08.2024.

Izvedba „Neodredivo pita­nje“ u autor­stvu CO2… par umjet­ni­ka odr­ža­na je u uto­rak, 27. kolo­vo­za u pul­skoj gale­ri­ji Novo čime je služ­be­no zapo­če­lo 15. izda­nje fes­ti­va­la Audioart.

„Davno, dok su stva­ri još ima­le pre­dvid­lji­vi rast, pri­ja­te­lji iz Ljubljane pozva­li su nas da zamis­li­mo buduć­nost, da pred­lo­ži­mo pro­jekt za 2023. Odlučili smo napra­vi­ti okret: umjes­to pre­dvi­đa­nja buduć­nos­ti, poku­ša­li smo se vra­ti­ti u povi­jes­ne tre­nut­ke izra­ža­va­nja kolek­tiv­ne volje… do mit­skih tre­nu­ta­ka neiz­vjes­nos­ti… do žamo­ra neo­dre­đe­nih proš­los­ti. Ono što nismo pre­dvi­dje­li jest da ćemo od tada pa nada­lje poku­ša­va­ti prak­ti­ci­ra­ti nemo­gu­će. Dogodile su se neke stva­ri za koje smo mis­li­li da su nemo­gu­će. Neke nemo­gu­će stva­ri se još uvi­jek mogu dogo­di­ti. Sapeti u traj­noj sadaš­njos­ti poezi­je, još uvi­jek tra­ži­mo gla­so­ve iz buduć­nos­ti koji naj­av­lju­ju odgo­vo­re na zasad neo­do­dre­di­va pita­nja!”, pojaš­nja­va­ju autori.

CO2… par umjet­ni­ka nova je umjet­nič­ka for­ma­ci­ja koja upli­će Nikolinu Pristaš i Gorana Sergeja Pristaša u niz susre­ta i stje­ca­ja s umjet­ni­ci­ma, struč­nja­ci­ma i stu­den­ti­ma koji se mogu i ne mora­ju dogo­di­ti, čija skre­ta­nja mogu, ali i ne mora­ju gene­ri­ra­ti niz novih susre­ta i odno­sa izme­đu umjet­nos­ti, tije­la i klime.

Video ovog pro­jek­ta pot­pi­su­je Hrvoslava Brkušić, dok se za ani­ma­ci­ju pobri­nuo Marko Tadić. Za zvuk je zadu­žen Hrvoje Nikšić dok je kos­ti­me izra­dio Silvio Vujičić. Ekrane je izra­dio Alan Vukelić. „Neodredivo pita­nje“ je kopro­duk­ci­ja udru­ge Domino (Zagreb), Nove pošte (Slovensko mla­din­sko gle­da­liš­če i Maska Ljubljana) i Muzeja suvre­me­ne umjet­nos­ti (Zagreb).

Korišteni mate­ri­ja­li u pro­jek­tu su: zvuč­ni zapi­si doku­men­tar­nog fil­ma Oslobođenje Zagreba (1945.), zapi­si raz­go­vo­ra iz pro­jek­ta Institucije tre­ba gra­di­ti BADco. (2016.), dje­čji žamor (Franka Ramuščak, Timon Pristaš, Priska Pia Pristaš) i ulom­ci pje­sme Det Inger Christensen u pri­je­vo­du Miše Grundlera. Tekstura izved­be ins­pi­ri­ra­na je pje­smom I Dwell in Possibility Emily Dickinson, crte­ži­ma Gordona Matta-Clarka i Williama Blakea.

Ovaj pro­jekt je sufi­nan­ci­ran sred­stvi­ma pro­gra­ma Kreativna Europa Europske uni­je u okvi­ru pro­jek­ta ACT: Art, Climate, Transition.

Audioart fes­ti­val je sufi­nan­ci­ran sred­stvi­ma Grada Pule, Ministarstva kul­tu­re Republike Hrvatske, Istarske župa­ni­je, Hrvatskog druš­tva skla­da­te­lja, Austrijskog kul­tu­nog foru­ma, Zaklade Kultura Nova te orga­ni­zi­ran u surad­nji sa Savezom udru­ga Rojc, Multimedijalnim ins­ti­tu­tom, Galerijom Novo i Umjetničkom orga­ni­za­ci­jom P137.