Laibachom završilo Pulsko kulturno ljeto

Pulsko kul­tur­no lje­to zavr­ši­lo je sinoć ener­gič­nim nas­tu­pom slo­ven­skog glaz­be­nog kolek­ti­va Laibach pred više od tisu­ću posje­ti­te­lja želj­nih nji­ho­ve svirke.

Turneja pod nazi­vom Opus Dei refe­ri­ra se na nji­hov sta­tus­ni album iz 1987. koji ove godi­ne izla­zi u remas­te­ri­ra­nom izda­nju, a naj­av­lju­je ga kon­cert­na tur­ne­ja po Europi.

Uz dojm­lji­ve svje­tlos­ne efek­te, pri­je­vo­de sti­ho­va na engle­ski jezik i doku­men­ta­ris­tič­ke video isječ­ke nekih minu­lih vre­me­na pro­ji­ci­ra­ne na zidu Arheološkog muze­ja, Laibach su Puljanima pru­ži­li pri­li­ku da po prvi puta nakon mno­go godi­na čuju sve pje­sme s albu­ma u novom ruhu ali i one nas­ta­le pri­je Opus Dei, kao i nji­ho­ve legen­dar­ne glaz­be­ne klasike.

Avangardni bend osno­van pri­je više od 40 godi­na sinoć­nji je nas­tup zapo­čeo izved­bom sklad­be Vier Personen s albu­ma Neu Konservatiw.

Odmah su tako doka­za­li zašto pred­stav­lja­ju jedan od naj­važ­ni­jih i naj­u­tje­caj­ni­jih glaz­be­nih sas­ta­va s podru­čja biv­še Jugoslavije i šire.

Naziv ben­da, koji je nje­mač­ki naziv za Ljubljanu, odmah po osnut­ku sas­ta­va iza­zvao je paž­nju i kon­tro­ver­zu, budu­ći da su ga koris­ti­li nacis­ti tije­kom oku­pa­ci­je Slovenije u Drugom svjet­skom ratu. Ova pro­vo­ka­ci­ja bila je dio šire stra­te­gi­je Laibacha da koris­ti šok i subver­zi­ju kao sred­stvo izra­ža­va­nja, a što je pul­ska publi­ka i sinoć zna­la nagraditi.

Iako u izmi­je­nje­nom sas­ta­vu, sve do danas zadr­ža­li su svoj pro­vo­ka­tiv­ni izri­čaj kroz sna­žan vizu­al­ni iden­ti­tet i kom­plek­s­ne glaz­be­ne struk­tu­re koje kom­bi­ni­ra­ju indus­tri­al, elec­tro­nic, rock i kla­sič­nu muziku.

Sugestivni vokal kariz­ma­tič­nog Milana Frasa, kao i sja­jan pra­te­ći vokal Donne Marine Mårtensson oča­rao je sinoć broj­ne fanove.

Nakon uvod­ne Vier Personen, zare­da­li su se hito­vi Država, Mi kuje­mo bodoč­nost uz pri­ka­ze pros­la­ve Titova rođen­da­na poz­na­tog i kao neka­daš­nji Dan mla­dos­ti, zatim Ballad of a thin man, Brat moj, te Ti, ki iza­zi­vaš s albu­ma Rekapitulacija 1980 – 1984.

Dakako, naj­ve­će je odu­šev­lje­nje iza­zva­la izved­ba sklad­be Life is life s već spo­me­nu­tog albu­ma Opus Dei. Za bis je pak bend oda­brao The engi­ne of sur­vi­val, Each man kil­ls the thing he loves, te I want to know what love is što je ujed­no ozna­či­lo i naj­e­mo­tiv­ni­ji tre­nu­tak sinoć­njeg kon­cer­ta, kao i poz­drav i zahva­lu publi­ci uz snim­ku svih pri­sut­nih koja se pre­ko mobi­te­la pra­te­ćeg voka­la Donne Marine Mårtensson pri­ka­zi­va­la na zidu muzeja.

Konačno, još su se jed­nom vra­ti­li na sce­nu Malog rim­skog kaza­li­šta te publi­ku počas­ti­li izved­bom pje­sme Strange fru­it koju je ori­gi­nal­no izvo­di­la Billie Holiday.

Valja reći kako se utje­caj Laibacha pro­te­že i izvan muzič­kih kru­go­va, ins­pi­ri­ra­ju­ći umjet­ni­ke, teore­ti­ča­re i akti­vis­te. Njihova kri­ti­ka tota­li­ta­riz­ma, kapi­ta­liz­ma i suvre­me­ne poli­ti­ke, kao i nji­ho­va spo­sob­nost da pro­vo­ci­ra­ju i poti­ču na raz­miš­lja­nje, čini ih jed­nim od naj­važ­ni­jih avan­gard­nih ben­do­va našeg vre­me­na. To su i sinoć doka­za­li pred punim Malim rim­skim kaza­li­štem zatvo­riv­ši tako ovo­go­diš­nje Pulsko kul­tur­no ljeto.

Izvor

• Laibach
• Malo rimsko kazalište
• Pulsko kulturno ljeto