Održano predavanje Laure Rodriguez „Što je bioart?“ u galeriji Novo

Tekst i fotografije Boris VINCEK

26.08.2024.

Udruga Metamedij orga­ni­zi­ra­la je jav­no pre­da­va­nje mul­ti­me­dij­ske umjet­ni­ce Laure Rodriguez pod nas­lo­vom ‘’Što je bioart?’’ koje je odr­ža­no u subo­tu, 24. kolo­vo­za u pul­skoj gale­ri­ji Novo.

Autoricu je pred­sta­vi­la vodi­te­lji­ca gale­ri­je Marijeta Bradić iz udru­ge Metamedij koja je napo­me­nu­la da se pre­da­va­nje odr­ža­va u sklo­pu među­na­rod­nog rezi­den­ci­jal­nog pro­gra­ma Summer Sessions. Osim pre­da­va­nja auto­ri­ca će nared­nog viken­da odr­ža­ti i radi­oni­cu, a pred­stav­lja­nje rezul­ta­ta nje­ne rezi­den­ci­je bit će odr­ža­no počet­kom ruj­na, tako­đer u gale­ri­ji Novo.

Tijekom pre­da­va­nja, Rodriguez je pojas­ni­la osnov­ne ide­je bioar­ta kao dije­la suvre­me­nih umjet­nič­kih prak­sa koje koris­te bioteh­no­lo­gi­ju u stva­ra­nju umjet­nič­kih rado­va. U dru­go­me dije­lu pre­da­va­nja pre­zen­ti­ra­la je osob­ni pris­tup radu i surad­nju sa živim sus­ta­vi­ma za suosje­ćaj­ni­ju budućnost.

- Jedan od tih rado­va su i „Ghost plants“ ili bilj­ke-duho­vi. Radi se o umjet­nič­kom istra­ži­va­nje mate­ri­jal­nos­ti bilj­nih enti­te­ta, živo­ta i smr­ti bilja­ka. Rad se teme­lji na bioteh­no­lo­škom pro­ce­su dece­lu­la­ri­za­ci­je biolo­ških mate­ri­ja­la. Decelularizacija je pot­pu­no ukla­nja­nje svih sta­nič­nih kom­po­nen­ti iz tki­va uz oču­va­nje nje­go­ve izvans­ta­nič­ne matri­ce. U ovom slu­ča­ju ukla­nja­nje bilj­nih sta­ni­ca i oču­va­nje struk­tu­re uglji­ko­hi­drat­ne celu­lo­ze, pojas­ni­la je Rodriguez.

Još jedan zanim­ljiv rad koji je pred­sta­vi­la i koji je vezan uz bilj­ke nazi­va se „Becoming plant“ koji je reali­zi­ran u dome­ni spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na. Radi se o eks­pe­ri­men­tu i ritu­alu koji poku­ša­va pre­mos­ti­ti gra­ni­cu izme­đu ljud­skih i bilj­nih tije­la. Usađivanjem struk­tu­re bilja­ka i pra­će­njem upu­ta nakon ope­ra­ci­je uspos­tav­lja se ritu­al pre­obraz­be koji ima za cilj pomak spo­sob­nos­ti per­cep­ci­je, miš­lje­nja i kre­ta­nja pre­ma vri­jed­nos­ti­ma biljke.

- Jedan oso­ban rad koji svo­je poče­lo ima u etič­koj dile­mi nazi­va se „A.I. mis hijos“. Priča poči­nje kada smo odlu­či­li hoće­mo li našu čiva­vu pod­vrg­nu­ti his­te­rek­to­mi­ji. Bila je to odlu­ka koju sam nes­vjes­no izbje­ga­va­la jer sam se osje­ća­la nes­prem­nom – nisam htje­la biti ta koja će odlu­či­ti o plod­nos­ti i maj­čins­tvu za dru­gu vrstu. No Volta ima još jed­nog suput­ni­ka, mog muža koji je imao dru­ga­či­je miš­lje­nje o toj temi. On mi je objas­nio da su čiva­ve su u opas­nos­ti od razvo­ja kom­pli­ka­ci­ja tije­kom trud­no­će i poro­da, a mno­ge mora­ju rađa­ti car­skim rezom. Nakon ope­ra­ci­je odlu­či­la sam uklo­ni­ti sta­ni­ce iz nje­zi­ne mater­ni­ce, a ono što je osta­lo je biolo­ška ske­la hrska­vi­ce tog orga­na, što mi u teori­ji daje moguć­nost da ga kas­ni­je oži­vim. Isto tako odlu­či­la sam koris­ti­ti umjet­nu inte­li­gen­ci­ju kako bih stvo­ri­la foto­gra­fi­je nje­nih mogu­ćih poto­ma­ka, kaza­la je Rodriguez,

Umjetnica će tije­kom svo­je rezi­den­ci­je pro­uča­va­ti bioma­te­ri­jal koji sači­nja­va hra­nu i jela te uspo­re­di­ti nači­ne na koje čovjek uno­si hra­nu, radi­lo se o biolo­škoj hra­ni, infor­ma­ci­ja­ma i mis­li­ma koji­ma hra­ni­mo svoj mozak ili pak o umjet­noj inte­li­gen­ci­ji. Fokus ovog rada su avo­ka­do i raj­či­ca koji osim svo­je prve funk­ci­je – pre­hra­ne – ima­ju i raz­li­či­te kul­tu­ro­lo­ške ili poli­tič­ke refe­ren­ce koje će auto­ri­ca obra­di­ti. Na kra­ju pre­da­va­nja Rodriguez je odgo­va­ra­la na pita­nja iz publi­ke koji su se uglav­nom tica­la eti­ke umjet­nič­kih pro­ce­sa bioarta.

- Moj prva pomi­sao je bri­nem li se o orga­niz­mu kojeg koris­tim – koli­ko ga poz­na­jem i koja je moja pove­za­nost s njim. Projekt u kojem sam ima­la naj­vi­še etič­kih pita­nja ticao se moje čiva­ve zato ga nisam nikad ni izlo­ži­la jer sma­tram da nije jed­nos­tav­no pro­na­ći mjes­to koje bi bilo dovolj­no empa­tič­no. Puno toga ovi­si i o cilju koji si pos­ta­viš – za mene je lini­ja pre­ko koje ne idem pozi­ti­van odgo­vor na pita­nje činim li šte­tu orga­niz­mu te name­ćem li svo­ju volju kao ljud­sko biće, kaza­la je Rodriguez.

Laura Elidedt Rodriguez mul­ti­me­dij­ska je umjet­ni­ca i kus­to­si­ca koja živi u Nizozemskoj te koja u svo­jem radu spa­ja umjet­nost, zna­nost i edu­ka­ci­ju. Kroz svo­je zna­nje ste­če­no na pred­di­plom­skom stu­di­ju bioteh­no­lo­škog inže­nje­rin­ga, diplom­skom stu­di­ju mole­ku­lar­ne biolo­gi­je te dodat­nom diplom­skom iz umjet­nos­ti i zna­nos­ti, istra­žu­je povez­ni­ce izme­đu živu­ćih orga­ni­za­ma i teh­no­lo­škog svi­je­ta razot­kri­va­ju­ći skri­ve­ne odno­se, empa­ti­ju i nji­ho­vo među­sob­no srod­stvo. U rado­vi­ma imple­men­ti­ra fol­k­lor Meksika te pos­t­hu­ma­nis­tič­ku filo­zo­fi­ju s novim medi­ji­ma i spe­ku­la­tiv­nim dizaj­nom. Godine 2021. bila je nagra­đe­na i Kuryokhin nagra­dom u kate­go­ri­ji umjet­nos­ti i znanosti.

Summer Sessions je među­na­rod­ni rezi­den­ci­jal­ni pro­gram za mla­de umjet­ni­ke i dizaj­ne­re na začet­ku svo­jih kari­je­ra. Partner u kopro­duk­ci­ji na ovom pro­jek­tu je V2_ iz Nizozemske.