Bez margina: Održan razgovor o Povjerenstvu za osobe s Invaliditetom i djecu s teškoćama u razvoju Grada Pule

Tekst i fotografije Boris VINCEK

17.09.2024.

Razgovor na temu osni­va­nja Povjerenstva za oso­be s inva­li­di­te­tom i dje­cu s teško­ća­ma u razvo­ju Grada Pule u orga­ni­za­ci­ji Zelene istre odr­žan je u petak, 6. ruj­na u Dnevnom borav­ku Društvenog cen­tra Rojc. Glavni govor­ni­ci bili su Dunja Mickov iz Zelene Istre, Pravobranitelj za oso­be s inva­li­di­te­tom Darijo Jurišić te zamje­ni­ca gra­do­na­čel­ni­ka Grada Pule Ivona Močenić, koji su potom odgo­va­ra­li na pita­nja i komen­ti­ra­li suges­ti­je iz broj­ne i zain­te­re­si­ra­ne publike.

Cilj raz­go­vo­ra bio je upoz­na­ti sve gra­đa­ne o pri­jed­lo­zi­ma veza­nim uz budu­će Povjerenstvo koje su za Grad Pulu pri­pre­mi­li gra­đa­ni i udru­ge, nared­nim kora­ci­ma Grada Pule u osni­va­nju Povjerenstva te važ­nos­ti par­ti­ci­pa­tiv­nih i ink­lu­ziv­nih nači­na kre­ira­nja poli­ti­ka koje utje­ču na živo­te oso­ba s invaliditetom.

Naime, tije­kom pos­ljed­njih mje­se­ci u ink­lu­ziv­nom i par­ti­ci­pa­tiv­nom pro­ce­su nas­ta­li su pri­jed­lo­zi mode­la Povjerenstva, tek­s­ta jav­nog natje­ča­ja za čla­no­ve Povjerenstva te Poslovnika o radu i Etičkog kodek­sa Povjerenstva za oso­be s inva­li­di­te­tom i dje­cu s teško­ća­ma u razvo­ju Grada Pule.

Pripremili su ih struč­nja­ci, gra­đa­ni i civil­no druš­tvo za Grad Pulu, uz koor­di­na­cij­sku podr­šku Zelene Istre. Točnije, u pro­ce­su kre­ira­nja pri­jed­lo­ga sudje­lo­va­lo je pre­ko 50 gra­đa­na, među koji­ma su mno­gi i sami oso­be s inva­li­di­te­tom, rodi­te­lji ili čla­no­vi uže obi­te­lji koji skr­be o dje­ci s teško­ća­ma u razvo­ju te struč­nja­ci koji poz­na­ju potre­be i pro­ble­me oso­ba i dje­ce s invaliditetom.

Ove je pri­jed­lo­ge i pro­ces nji­ho­va nas­tan­ka u svom uvod­nom govo­ru pred­sta­vi­la Dunja Mickov iz Zelene Istre.

- Hvala vam svi­ma što ste i ovaj put doš­li iska­za­li podr­šku pro­ce­su osni­va­nja Povjerenstva, a pose­bi­ce u ovom nje­go­vom par­ti­ci­pa­tiv­nom, sudi­onič­kom, ink­lu­ziv­nom dije­lu u kojem su zapra­vo glav­ne zvi­jez­de gra­đa­ni i udru­ge – odnos­no civil­no druš­tvo uz podr­šku struč­nja­ka. Danas ću vam pred­sta­vit model Povjerenstva, pos­lov­ni­ka o radu, etič­ki kodeks čla­no­va Povjerenstva i tekst jav­nog natje­ča­ja za oda­bir kan­di­da­ta za čla­no­ve Povjerenstva. Ovaj doga­đaj kao i mno­gi koji su mu pret­ho­di­li odvi­ja se u sklo­pu pro­jek­ta Građani za grad, ink­lu­ziv­no i sudi­onič­ko kre­ira­nje Povjerenstva za oso­be s inva­li­di­te­tom i dje­cu s teško­ća­ma u razvo­ju Grada Pule. Za nas je sve zapo­če­lo za vri­je­me pla­ni­ra­nja i pro­ved­be pro­jek­ta za Zavrtimo za ink­lu­zi­ju zajed­no te zahva­lju­ju­ći našem druš­tve­nom vrtu kojeg smo želje­li i uspje­li uči­ni­ti ink­lu­ziv­nim pros­to­rom gdje smo se po prvi put naš­li u situ­aci­ji da zago­va­ra­mo pra­va za oso­be s inva­li­di­te­tom i dje­cu s teško­ća­ma u razvo­ju i nji­ho­vih rodi­te­lja za sus­tav­ne pro­mje­ne. Mi smo u sklo­pu pro­jek­ta obja­vi­li smjer­ni­ce za druš­tve­no uklju­či­vo i sudi­onič­ko dono­še­nje odlu­ka s foku­som na pita­nje ink­lu­zi­je, zna­či druš­tve­ne uklju­či­vos­ti, kaza­la je Mickov.

Na pre­po­ru­ku tadaš­nje Pravobraniteljice za oso­be s inva­li­di­te­tom da se osnu­ju nekak­vi traj­ni meha­niz­mi sudje­lo­va­nja gra­đa­na u dono­še­nju odlu­ka, odnos­no u kre­ira­nju poli­ti­ka na razi­ni jedi­ni­ce i lokal­ne i regi­onal­ne samo­upra­ve odlu­či­li su se za stva­ra­nje Povjerenstva i to pred­lo­ži­li gra­do­na­čel­ni­ku Pule Filipu Zoričiću koji je tu ini­ci­ja­ti­vu podržao.

- Veći na sas­tan­ku smo ponu­di­li i pred­lo­ži­li da tre­ba anga­ži­ra­ti civil­no druš­tvo oko nekih stva­ri poput izra­de pos­lov­ni­ka povje­rens­tva pa i sadr­ža­ja jav­nog pozi­va za čla­no­ve i čla­ni­ce povje­rens­tva. Ovo što smo radi­li zad­njih 6 do 7 mje­se­ci kroz pro­jekt Građani za grad se nas­lo­ni­lo na zaključ­ke s tog sas­tan­ka. Tada možda naj­važ­ni­ji zaklju­čak je bio da tre­ba­mo kre­ira­ti što kva­li­tet­ni­je pri­jed­lo­ge, a da bismo to pos­ti­gli mora­mo u nji­ho­vo kre­ira­nje uklju­či­ti sve zain­te­re­si­ra­ne dioni­ke. Prve pri­jed­lo­ge smo pri­je nji­ho­ve obja­ve isko­mu­ni­ci­ra­li na sas­tan­ku s orga­ni­za­ci­ja­ma koje pru­ža­ju podr­šku oso­ba­ma sa inva­li­di­te­tom, rodi­te­lji­ma, odnos­no dje­ci i mla­di­ma s teško­ća­ma te s Gradom Pulom. Prijedloge smo potom dali na jav­no savje­to­va­nje od 30 dana. Tim smo pro­ce­som htje­li omo­gu­ći­ti što većem bro­ju lju­di sudje­lo­va­nje u pro­ce­su i mis­li­mo da je meha­ni­zam jav­nog savje­to­va­nja dobar meha­ni­zam koji može omo­gu­ći­ti mno­gi­ma da se uklju­če na jed­nos­ta­van način. Već smo u toj fazi savje­to­va­nja kon­tak­ti­ra­li mno­ge dioni­ke, orga­ni­za­ci­je i poje­din­ce i zado­bi­li smo podr­šku Pravobranitelja i bilo nam je jako dra­go dobi­ti pismo gdje je gos­po­din Jurišić podr­žao to naše aktiv­no zago­va­rač­ko dje­lo­va­nje, kaza­la je Mickov.

Ona je doda­la da bi joj bilo vrlo dra­go ako bi nji­hov pri­mjer ohra­brio i potak­nuo i neke dru­ge zajed­ni­ce na taj pro­ces. Naime, u Hrvatskoj je mali broj tak­vih povje­rens­tva na razi­ni lokal­ne samo­upra­ve, a po nje­noj pro­cje­ni bilo bi vrlo koris­no za cje­lo­kup­nu druš­tve­nu zajed­ni­cu da tak­vih povje­rens­ta­va bude što više. U sklo­pu rada odr­ža­na su tri sas­tan­ka rad­ne gru­pe za sudi­onič­ko kre­ira­nje povje­rens­tva, a na sva­kom od njih ima­li su jed­nu ili dvi­je teme. Sastanci su pre­no­še­ni putem Zoom‑a kako bi se uklju­či­lo što više ljudi.

- Sada ću ukrat­ko izlo­ži­ti nekak­va temelj­na obi­ljež­ja naših pri­jed­lo­ga koji su sada u pro­ce­su obli­ko­va­nja i koji će usko­ro biti objav­lje­ni. Način na koji smo osmis­li­li model povje­rens­tva i nje­go­vo funk­ci­oni­ra­nje se nas­lo­nio na zaključ­ke s prvog sas­tan­ka u gra­du Puli, a mi smo sto­ga zamis­li­li povje­rens­tvo kao jed­nog sukre­ato­ra ink­lu­ziv­nih poli­ti­ka gra­da Pule koje se odno­se na sva podru­čja živo­ta. Zamislili smo da je povje­rens­tvo komu­ni­ka­cij­skih kanal izme­đu gra­đa­na i gra­da, jer jedi­no uko­li­ko komu­ni­ci­ra­mo može­mo stva­ri zajed­no mije­nja­ti na bolje. Predvidjeli smo da povje­rens­tvo zapri­ma pred­stav­ke orga­ni­za­ci­ja koje pro­ži­ve podr­šku oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom i dje­ci s teško­ća­ma u razvo­ju i da onda podu­zi­ma rad­nje teme­ljem tih pred­stav­ki s ciljem suz­bi­ja­nja dis­kri­mi­na­ci­je. Naravno, sve to s obzi­rom na nad­lež­nos­ti gra­da Pule. Što se sas­ta­va povje­rens­tva tiče pre­dvi­dje­li smo 12 čla­no­va, od toga 4 pred­stav­ni­ka gra­da Pule, 8 pred­stav­ni­ka civil­nog i jav­nog sek­to­ra, kaza­la je Mickov.

Budući da je zamje­ni­ca gra­do­na­čel­ni­ka nad­lež­na za podru­čje druš­tve­nih dje­lat­nos­ti ona bi po pro­cje­ni uklju­če­nih u stva­ra­nje Povjerenstva tre­ba­la biti pred­sjed­ni­ca povje­rens­tva, a zamje­nik bi bio jedan od struč­nja­ka iz civil­nog sek­to­ra. Mickov je pojas­ni­la da su kada je riječ o struč­nja­ci­ma u nji­ho­vim pri­jed­lo­zi­ma to zamis­li­li na jedan malo flek­si­bil­ni­ji način koji bi uklju­či­vao i dru­ge građane.

- Osnovno pola­zi­šte je da su oso­be s inva­li­di­te­tom ili rodi­te­lji dje­ce s teško­ća­ma u razvo­ju, naj­bo­lji struč­nja­ci za vlas­ti­te potre­be, odnos­no za potre­be svo­je dje­ce. Dakle, uko­li­ko pos­to­je i tak­ve oso­be koje bi se htje­le uklju­či­ti u rad Povjerenstva, mi bismo ih „utr­pa­li“ u civil­ni sek­tor iako možda nisu čla­no­vi nekih udru­ga. Što se samog sas­ta­va povje­rens­tva tiče pre­dvi­dje­li smo da šest struč­nja­ka iz civil­nog sek­to­ra podi­je­li­mo po vrsta­ma ošte­će­nja od kojih bi sva­ko ima­lo svo­jeg pred­stav­ni­ka. Još smo pre­dvi­dje­li da su tu dva struč­nja­ka iz jav­nog sek­to­ra, no ne nuž­no jer možda se nit­ko iz jav­nog sek­to­ra ne bi htio pri­klju­či­ti Povjerenstvu. No mi i dalje sma­tra­mo da bi bilo koris­no da oso­be koje kroz svoj pro­fe­si­onal­ni anga­žman, pri­mje­ri­ce u jav­nim usta­no­va­ma dobro poz­na­ju pro­ble­me i možda ima­ju neke pri­jed­lo­ge i rje­še­nja, budu dio povje­rens­tva, pojas­ni­la je Mickov.

Predvidjeli su da se sjed­ni­ce povje­rens­tva odr­ža­va­ju mini­mal­no četi­ri puta godiš­nje i da sva­ki član koji nije zapos­le­nik Grada za to pri­mi 40 eura naknade.

- Kad je riječ o jav­nom natje­ča­ju za čla­no­ve, kako sam već spo­me­nu­la, kada kaže­mo struč­nja­ci mis­li­mo i na poje­din­ce koji možda nisu u udru­ga­ma, ali su sva­ka­ko aktiv­ni u zajed­ni­ci i daju svoj dopri­nos rav­no­prav­nos­ti oso­ba s inva­li­di­te­tom i dje­ce s teško­ća­ma u razvo­ju. Za one čla­no­ve koji dola­ze iz jav­nog sek­to­ra ipak oče­ku­je­mo da ima­ju nekak­vu fakul­tet­sku diplo­mu. Ujedno smo pre­dvi­dje­li i da sjed­ni­ce ne budu jav­ne zbog mogu­će osjet­lji­vos­ti nekih tema. Međutim, s dru­ge stra­ne, ako teme nisu osjet­lji­ve, ne vidi­mo zašto ne bi mogla pos­to­ja­ti nekak­va jav­nost rada, pa smo pre­uze­li model uprav­nih vije­ća jav­nih usta­no­va i pred­lo­ži­li da zain­te­re­si­ra­ni gra­đa­ni mogu zatra­ži­ti sudje­lo­va­nje na sjed­ni­ci u onim dije­lo­vi­ma koji nisu zatvo­re­ni za jav­nost. Inzistirali smo i na tran­s­pa­rent­nos­ti rada povje­rens­tva, obja­vu dnev­nih redo­va, ter­mi­na sjed­ni­ca i zapis­ni­ka svih onih infor­ma­ci­ja koje se smi­ju obja­vi­ti, kaza­la je Mickov.

Za kvo­rum Povjerenstva su pre­dvi­dje­li da je dovolj­na pri­sut­nost 7 čla­no­va i da odlu­ču­je kon­sen­zu­som, a uko­li­ko to nije mogu­će onda veći­nom gla­so­va pri­sut­nih čla­no­va, pri čemu se veći­na odno­si na 50% plus 1 glas. Ukoliko se povje­rens­tvo ne može slo­ži­ti onda se o toj spor­noj temi tre­ba nas­ta­vi­ti ras­prav­lja­ti dok se ne bude u moguć­nos­ti doni­je­ti odlu­ku. Osmislili su i odred­be koje se tiču raz­rje­še­nja čla­no­va pri­je iste­ka man­da­ta, kako bi povje­rens­tvo moglo nas­ta­vi­ti funk­ci­oni­ra­ti bez smet­nji. Prijedlog za raz­rje­še­nje mora biti obraz­lo­žen i doku­men­ti­ran te mora sadr­ža­va­ti kon­kret­ne pri­mje­re povre­da pos­lov­ni­ka ili etič­kog kodek­sa ako ga povje­rens­tvo usvo­ji i da taj član dobi­je pri­li­ku da se izjasni.

- Kada je riječ o etič­kom kodek­su, mis­lim on je neka­ko naj­vi­še tu da pod­sje­ti čla­no­ve da je to jed­na čas­na duž­nost koju obna­ša­ju i da mora­ju oprav­da­ti uka­za­no povje­re­nje. Svi ti doku­men­ti koji opi­su­ju rad Povjerenstva bit će objav­lje­ni po Creative Commons licen­ci, uko­li­ko bi ih net­ko htio pre­uze­ti te pre­obli­ko­va­ti i nado­gra­đi­va­ti za svo­je potre­be s jedi­nom obve­zom da spo­me­nu od koga je izvo­riš­ni doku­ment pre­uzet, zaklju­či­la je Mickov i pre­da­la riječ Pravobranitelju Jurišiću.

- Zahvaljujem se na počet­ku Zelenoj Istri na pozi­vu na raz­go­vor o povje­rens­tvu i Gradu Puli na pri­hva­ća­nju ove ini­ci­ja­ti­ve te svi­ma koji su sudje­lo­va­li u obli­ko­va­nju ovog pri­jed­lo­ga o kojem danas raz­go­va­ra­mo. Kad bih vas pitao zašto je važ­no ovo Povjerenstvo vje­ru­jem da bih dobio ono­li­ko raz­li­či­tih odgo­vo­ra koli­ko nas ovdje ima. Svi bismo zapra­vo doš­li na neke dru­ga­či­je ide­je, ali ono što je naj­važ­ni­je je da o pra­vi­ma oso­ba s inva­li­di­te­tom i dje­ce s teško­ća­ma u razvo­ju može­mo raz­go­va­ra­ti već od lokal­ne razi­ne. Kada govo­ri­mo o potre­ba­ma ovih oso­ba sva su podru­čja jed­na­ko važ­na – obra­zo­va­nje, kul­tu­ra, sport, rad, zapoš­lja­va­nje… – i ima­ju osno­vu u onim lokal­nim sre­di­na­ma u koji­ma ti lju­di žive. I tu nam je zapra­vo poče­tak sve­ga. Kada govo­ri­mo o zna­ča­ju Povjerenstva nje­ga pre­poz­na­je Konvencija o pra­vi­ma oso­ba s inva­li­di­te­tom koja je naj­z­na­čaj­ni­ji među­na­rod­ni prav­ni doku­ment na tu temu ne samo u Hrvatskoj ili u Europi, nego u svi­je­tu. Do konven­ci­je su oso­be s inva­li­di­te­tom shva­će­ne isklju­či­vo kao paci­jen­ti, kao boles­ni­ci, kao oso­be koje samo u nekim podru­čji­ma ima­ju ili tre­ba­ju ima­ti pra­va. Konvencija je 2007. godi­ne kad je done­se­na to pro­mi­je­ni­la i oso­be s inva­li­di­te­tom pos­ta­ju rav­no­prav­ni i važ­ni dioni­ci u svim podru­čji­ma, kazao je Jurišić.

On je dodao da čla­no­vi Povjerenstva omo­gu­ća­va­ju jedi­ni­ci lokal­nih samo­upra­va, u ovom slu­ča­ju Gradu Puli, da dođe do tema i pita­nja koji su važ­ni za oso­be s inva­li­di­te­tom na nji­ho­vom podru­čju i u tom trenutku.

- U Istarskoj župa­ni­ji danas živi nešto više od 22.000 oso­ba s inva­li­di­te­tom, a na podru­čju Pule neg­dje oko 7.500, s time da grad Pule ima naj­ve­ću pre­va­len­ci­ju na 1.000 sta­nov­ni­ka. Oko 38 sta­nov­ni­ka, na sva­kih 1.000 su oso­be s inva­li­di­te­tom. Velika kon­cen­tra­ci­ja oso­ba s inva­li­di­te­tom je uobi­ča­je­na u veli­kim gra­do­vi­ma ili župa­nij­skim sre­di­šti­ma. Upravo zato što nam je važ­no da bude­mo upoz­na­ti s nji­ho­vim iza­zo­vi­ma i pro­ble­ma naša pre­po­ru­ka, koju već godi­na­ma upu­ću­je­mo svim jedi­ni­ca­ma lokal­ne samo­upra­ve, je da na svo­joj razi­ni osni­va­ju Povjerenstva koja će biti nji­ho­va izrav­na povez­ni­ca sa oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom i rodi­te­lja dje­ce s teško­ća­ma u razvo­ju. Rezultat te pre­po­ru­ke je zanim­ljiv, a za sada povje­rens­tva pos­to­je u Zagrebu, Osijeku, Slavonskom bro­du, Varaždinu, Dubrovniku i Splitu, dok neke sre­di­ne ima­ju župa­nij­sko povje­rens­tvo za oso­be s inva­li­di­te­tom. Modeli su raz­li­či­ti, a ne pos­to­ji jedan jedins­tve­ni model koji može zado­vo­lji­ti potre­be sva­ke sre­di­ne. Negdje to povje­rens­tvo ima deset, neg­dje 15, a neg­dje 20 čla­no­va. Negdje se ti čla­no­vi ime­nu­ju i bira­ju na teme­lju surad­nje, a neg­dje se bira­ju na teme­lju natje­ča­ja. Dakle, sva­ka sre­di­na ima slo­bo­du na vlas­ti­ti način ure­di­ti kako ona mis­li da bi to povje­rens­tvo tre­ba­lo orga­ni­zi­ra­ti. Naša suges­ti­ja je da to ne budu veli­ki masov­ni sus­ta­vi gdje će se jako puno vre­me­na gubi­ti na među­sob­nu koor­di­na­ci­ju, uskla­đi­va­nje miš­lje­nja itd. Ono što je pozi­tiv­no je da budu zas­tup­lje­ne sve vrste inva­li­di­te­ta. Naravno da ne mogu biti sve oso­be zaseb­no zas­tup­lje­ne, ali mora­mo mis­li­ti na četi­ri osnov­ne vrste inva­li­di­te­ta. To su tje­les­na, inte­lek­tu­al­na, men­tal­na i osje­til­na ošte­će­nja – tako to defi­ni­ra konven­ci­ja i naše zako­no­dav­s­tvo. Važno je da u povje­rens­tvu pred­stav­ni­ci sva ova četi­ri glav­na ošte­će­nja budu na odgo­va­ra­ju­ći način pred­stav­lje­ni, kazao je Jurišić i dodao da jav­na savje­to­va­nja nisu nuž­na u radu osni­va­nja tih povje­rens­tva no da je važ­no da ti pos­tup­ci budu tran­s­pa­rent­ni te da pra­vi­la igre budu poz­na­ta unaprijed.

Zamjenica gra­do­na­čel­ni­ka Ivona Močenić izra­zi­la je zado­volj­stvo što je od stra­ne civil­nog druš­tva, odnos­no Zelene Istre, pre­ma gra­du kre­nu­la ini­ci­ja­ti­va za osni­va­njem Povjerenstva za oso­be sa inva­li­di­te­tom i dje­cu sa teško­ća­ma u razvo­ju, koje bi onda dje­lo­va­lo kao jed­no savje­to­dav­no tije­lo gradonačelnika.

- Tu smo ini­ci­ja­ti­vu pri­hva­ti­li, a ja osob­no kao zamje­ni­ca gra­do­na­čel­ni­ka te kao medi­cin­ski struč­njak – neuro­pe­di­ja­tar koji u svo­joj prak­si radi sa dje­com sa inva­li­di­te­tom i dje­com sa pote­ško­ća­ma u razvo­ju – podr­ža­vam osni­va­nje Povjerenstva i odmah moram reći da pri­hva­ćam ulo­gu pred­sjed­ni­ce. Znam koli­ko je ovo Povjerenstvo važ­no kao komu­ni­ka­cij­ski kanal izme­đu gra­đa­na i samog Grada Pule, odnos­no grad­ske upra­ve u kre­ira­nju grad­ske poli­ti­ke. Cilj je da se na što bolji način sagle­da­ju pro­ble­mi s koji­ma se ranji­ve sku­pi­ne susre­ću, kako bismo naš­li što bolja rje­še­nja, podu­ze­li mje­re i aktiv­nos­ti kako bi se ti pro­ble­mi rije­ši­li, odnos­no ubla­ži­li. Naravno. na tom podru­čju tre­ba dje­lo­va­ti na svim razi­na­ma: od obi­te­lji i odgo­ja, pre­ko obra­zo­va­nja, moguć­nos­ti zapoš­lja­va­nja i uklju­če­nos­ti u kul­tu­ru i sport, sve do pri­la­go­đa­va­nja komu­nal­ne infras­truk­tu­re. Mislim da na taj način može­mo više pri­do­ni­je­ti našoj zajed­ni­ci, da se ona popra­vi po pita­nju ranji­vih sku­pi­na, jer puno puta sam rek­la da je zajed­ni­ca boga­ta ono­li­ko koli­ko se bri­ne za svo­je ranji­ve sku­pi­ne. Isto tako podr­ža­va­mo pri­jed­log člans­tva povje­rens­tva, dak­le od 12 čla­no­va, 4 iz grad­ske upra­ve, 6 iz civil­nog sek­to­ra te 2 iz jav­nog sek­to­ra. O samom ter­mi­nu odr­ža­va­nja sjed­ni­ca kvar­tal­no, narav­no da se sla­že­mo, s tim da mis­lim da bi se pre­ma potre­bi sjed­ni­ce mogle odr­ža­ti i pri­je ili kas­ni­je – ovis­no o potre­bi. Što se tiče nak­na­de za čla­no­ve, tu smo u jed­noj dvo­umi­ci iz raz­lo­ga što se Povjerenstvo osni­va kao savje­to­dav­no tije­lo gra­do­na­čel­ni­ka, a do sada tak­va tije­la nisu pri­ma­la nov­ča­nu nak­na­du. Što se tiče samog jav­nog natje­ča­ja, nismo sigur­ni koli­ko je to dobro, ovis­no o kri­te­ri­ji­ma koje bi možda tre­ba­lo pos­ta­vi­ti tako da bismo volje­li o tome još pro­di­sku­ti­ra­ti, kaza­la zamje­ni­ca gradonačelnika.

Diskusija koja je usli­je­di­la tica­la se poje­di­nih deta­lja mode­la Povjerenstva, jav­nog natje­ča­ja za čla­no­ve te pos­lov­ni­ka o radu i na koji bi se način mogli pro­mi­je­ni­ti s ciljem uklju­či­va­nja što više struč­nja­ka u raz­li­či­tim poljima.

Zuzana Hoti-Radolović iz Društva oso­ba s tje­les­nim inva­li­di­te­tom je napo­me­nu­la da se mora­mo zaus­ta­vi­ti na lokal­noj razi­ni, da mora­mo raz­miš­lja­ti o tome što je to važ­no u lokal­noj zajed­ni­ci te čime to uprav­lja lokal­na upra­va jer je to nešto na čemu će Povjerenstvo moći raditi.

- To je prvo i osnov­no. Druga stvar je da je za spe­ci­fič­ne potre­be ostav­lje­no pros­to­ra da se mogu pozi­va­ti raz­ni struč­nja­ci, pred­stav­ni­ci dru­gih uprav­nih odje­la u gra­du Puli koji mogu pomo­ći u rje­ša­va­nju nekog odre­đe­nog pro­ble­ma u danom tre­nut­ku. Ideja povje­rens­tva je pre­ve­ni­ra­ti mogu­će stva­ri koje bi se mogle dogo­di­ti u buduć­nos­ti. Ukoliko se danas radi neka­kav stra­te­ški plan, ajmo unu­tar stra­te­škog pla­na uklju­či­ti oso­be s inva­li­di­te­tom i Povjerenstvo koje će unu­tar tog stra­te­škog pla­na dava­ti svo­je pri­jed­lo­ge da nešto ne bismo pro­pus­ti­li. No moram pono­vi­ti da mora­mo vodi­ti raču­na o tome što su zadu­že­nja jedi­ni­ca lokal­ne samo­upra­ve jer je vrlo lako iza­ći iz tih okvi­ra kad poč­ne­te ras­prav­lja­ti koji su to sve pro­ble­mi koji muče oso­be s inva­li­di­te­tom i dje­cu s teško­ća­ma u razvo­ju nad koji­ma JLS-ovi nema­ju inge­ren­ci­ju, napo­me­nu­la je Hoti-Radolović.

Mickov je u neko­li­ko navra­ta tije­kom disku­si­je od pred­stav­ni­ca Grada Pule htje­la doz­na­ti koji je okvir­ni plan te može­mo li se nada­ti osni­va­nju povje­rens­tva do kon­ca godi­ne, a na kra­ju joj je odgo­vo­ri­la Irena Peruško, vodi­te­lji­ca Odsjeka za soci­jal­nu skrb i zdravstvo.

- S obzi­rom da su vaše pro­jek­t­ne aktiv­nos­ti u tije­ku i da smo dogo­vo­ri­li da ćemo isko­ris­ti­ti ins­ti­tut jav­nog savje­to­va­nja u ovom reci­mo „hibrid­nom“ smis­lu, onda bi nakon pris­ti­glih pri­jed­lo­ga gra­đa­na koji su pri­mje­nji­vi tre­ba­li odr­ža­ti sas­ta­nak o svim deta­lji­ma. Nakon što svi mate­ri­ja­li budu goto­vi neće­mo ima­ti nika­kav pro­blem da suk­lad­no pro­ce­du­ra­ma Grada koje su slo­že­ne osnu­je­mo povje­rens­tvo, a nadam se da bi ga do 1. siječ­nja 2025. godi­ne mogli i ima­ti, kaza­la je Peruško.