30. PUF – drugi dan: Limiti tijela i iluzija reprezentacije

Tekst Boris VINCEK • Fotografije Igor DRAŽIĆ iz arhiva PUF-a

04.10.2024.

Drugi dan 30. PUF‑a – među­na­rod­nog kaza­liš­nog fes­ti­va­la publi­ci je pru­žio upliv u limi­te tije­la, odu gra­fič­kim rje­še­nji­ma i ilu­zi­ju repre­zen­ta­ci­je kroz dvi­je pred­sta­ve i jed­nu retros­pek­tiv­nu izložbu.

Program je u čet­vr­tak, 3. lis­to­pa­da počeo u Istarskom narod­nom kaza­li­štu, gdje je Gobi Dance Company iz Mađarske izveo pred­sta­vu “Freestyle”, koja otva­ra vra­ta u svi­jet razi­gra­nog čovjeka.

„Igralište je ani­mi­ra­no fizič­kom pri­sut­noš­ću i inte­rak­ci­jom dva­ju liko­va. Tijekom inten­ziv­ne aktiv­nos­ti, suigra­či reagi­ra­ju jedan na dru­gog: trče, ska­ču, pli­va­ju, nala­ze se ispod ili iznad vode. Ipak, u ovom natje­ca­nju nisu bit­ne brzi­na ili pobje­da. Harmonični ili nehar­mo­nič­ni odgo­vo­ri na mis­te­ri­oz­ne tje­les­ne zna­ko­ve dru­gog natje­ca­te­lja (sudru­ga) odgo­vor­ni su za osje­ćaj natje­ca­nja i pra­vi cilj tje­les­nog tak­mi­če­nja. Prije nego­li s nekim dru­gim, ovog puta sudi­oni­ci se bore pro­tiv svo­jih tije­la“, navo­di se u opi­su predstave.

Plesačica i kore­ograf­ki­nja Rita Góbi, zajed­no sa svo­jom ples­nom part­ne­ri­com Ruri Mito, pos­ta­vi­la je na sce­nu začud­nu kom­bi­na­ci­ju ležer­nog humo­ra i fizič­kog napo­ra u kojoj pred­nja­če eks­pre­si­ja gla­sa, mimi­ka i tje­les­na izdr­ž­lji­vost. Komande i inte­rak­ci­je popra­će­ne su kri­ko­vi­ma, gun­đa­njem, ver­bal­nim iska­zi­ma fizič­kog napo­ra ili zamiš­lje­nim zvuč­nim efek­ti­ma bor­be i pokre­ta­či su ili komen­ta­ri odra­đe­nih rad­nji. Igra s odlič­no pro­miš­lje­nom i namjen­ski isko­ri­šte­nom ras­vje­tom koja dije­li sce­nu na pola još je jedan adut pred­sta­ve koja u svo­joj sušti­ni, una­toč spo­me­nu­tim vizu­al­nim i humo­ris­tič­kim efek­ti­ma, zadi­re dubo­ko u želju za spoz­na­va­njem limi­ta tije­la, nje­go­ve pokret­lji­vos­ti i izdr­ž­lji­vos­ti. Ono što tije­lo može izves­ti utje­cat će na ono što mozak može zamis­li­ti, a spo­ji­ti ova dva seg­men­ta u har­mo­nič­ni rezul­tat koji rezo­ni­ra s maštom gle­da­te­lja i nakon pogle­da­ne pred­sta­ve je glav­ni uspjeh izvo­đa­či­ca i kore­ograf­ki­nje ovog šar­mant­no snaž­nog tour de for­ce-a.

Izložba pla­ka­ta pod nazi­vom “30. godi­na kaza­liš­nih meta­mor­fo­za” otvo­re­na je potom u Dnevnom borav­ku DC‑a Rojc. Prisutnima su se obra­ti­le vodi­te­lji­ca Dnevnog borav­ka Afrodita Bulajić i pro­du­cen­ti­ca PUF‑a Ivana-Nataša Turković, te umjet­nič­ki rav­na­telj fes­ti­va­la Branko Sušac i dizaj­ne­ri­ca Feodora Gubaš Štifanić, koja je još od 2011. godi­ne zadu­že­na za vizu­al­ni iden­ti­tet. Sušac se u svom govo­ru pri­sje­tio pret­hod­nog dizaj­ne­ra PUF‑a, Predraga Spasojevića, koji je uz fes­ti­val bio od samih nje­go­vih poče­ta­ka pa do smr­ti 2010. godine.

U Kazalištu Dr. Inat s pred­sta­vom “The Watching Machine” pred­sta­vi­la se Macarena Recuerda iz Španjolske. „Igrama sa svje­tlom, sje­na­ma i odra­zi­ma publi­ka je isku­si­la što je to ilu­zi­ja, što repre­zen­ta­ci­ja, a što kaza­liš­na konven­ci­ja. Djelo je sas­tav­lje­no od malih ins­ta­la­ci­ja u koji­ma su svje­tlo i sje­ne fik­ci­ona­li­zi­ra­ni kroz optič­ke ilu­zi­je“, navo­di se u opi­su predstave.

Sidrište ove pred­sta­ve su Beatlesi i nji­ho­va uspa­van­ka „Because“ koja publi­ku vodi u san koji još uvi­jek koke­ti­ra sa stvar­noš­ću. Recuerda na sce­ni izvo­di fizič­ke pos­lo­ve pos­tav­lja­nja opre­me na svo­je mjes­to, osli­ka­va odškri­nu­ta vra­ta samo­ljep­lji­vom tra­kom i nakon toga nes­ta­je u mra­ku i pre­pu­šta publi­ku glaz­bi liver­pul­ske četvor­ke. Nakon nje­nog povrat­ka ništa nije kao pri­je – mikro­fo­ni su lam­pe koje cilja­ju na oči, usta i na kra­ju na ogle­da­la, a nji­ho­va se svje­tla od fokal­ne toč­ke (zahva­lju­ju­ći dimu) pre­tva­ra­ju u zra­ke. Recuerda se igra i s ogle­da­lom te dije­li tije­lo na polo­vi­cu koja se zrca­li u cje­li­nu, a sa stra­na pro­vi­ru­ju dodat­ni udovi.

Najzanimljiviji efek­ti ove pred­sta­ve (koja dra­ma­tur­gi­ju stav­lja u dru­gi plan kada ju u pot­pu­nos­ti ne zane­ma­ru­je) su oni odra­đe­ni u mra­ku s malo svje­ta­la (poput onih u usti­ma izvo­đa­či­ce) ili pak onaj konač­ni gdje ras­ter sta­tič­nih reflek­ti­ra­nih svje­tlos­nih zra­ka Recuerda pomi­če zahva­lju­ju­ći mas­ci izra­đe­noj na prin­ci­pu disko kugle. Predstava uspi­je­va u svo­joj počet­noj naka­ni, no šte­ta je što nara­tiv­ni okvir u koji je pos­tav­lje­na nema dovolj­no jake sadr­žaj­ne ele­men­te koji bi – zahva­lju­ju­ći uspješ­nos­ti efe­ka­ta – mogli stvo­ri­ti zanim­lji­vu priču.

Večer je zavr­ši­la u fes­ti­val­skom Klubu Kotač raz­go­vo­rom o pred­sta­va­ma i dru­že­njem uz glaz­bu Tricky D‑ja.

Danas je na pro­gra­mu Siniša Labrović s per­for­man­som “Redacted” koji će se od 17:30 – 20:30 odr­ža­va­ti na nepoz­na­toj loka­ci­ji, zatim Branko Gulin i Ukrajinski dje­čji kaza­liš­ni stu­dio u Puli, koji će u sklo­pu fes­ti­val­ske pro­duk­ci­je PUF Off u 19:00 sati na Giardinima odr­ža­ti pro­gram pod nazi­vom “Duhovi pri­ro­de uzvra­ća­ju uda­rac!” te Laboration Art Company iz Francuske s pred­sta­vom Anna u 20:00 sati u Istarskom narod­nom kaza­li­štu. U Klubu Kotač u DC‑u Rojc od 21:30 nas­tu­pa­ju zagre­bač­ka kom­po­zi­to­ri­ca i glaz­be­na pro­du­cen­ti­ca Tonota i Tricky D.

Organizator PUF‑a je SAKUD Pula, a suor­ga­ni­za­to­ri su Kazalište Dr. Inat i Istarsko narod­no kazalište.