Izložba „Bengalska noć: interpretacije Drugog i Drugosti“ u Apoteci

B. V.

24.10.2024.

Otvorenje izlož­be „Bengalska noć: inter­pre­ta­ci­ja Drugog i Drugosti“ bit će odr­ža­no u subo­tu, 26. lis­to­pa­da u 19 sati, u Apoteci – pros­to­ru za suvre­me­nu umjet­nost, a osta­je otvo­re­na do 17. stu­de­nog. Izložba je nas­ta­la kao rezul­tat teren­skog istra­ži­vač­kog rada u sklo­pu pro­gra­ma Ljetne ško­le Akademije likov­nih umjet­nos­ti Sveučilišta u Zagrebu koja je odr­ža­va­na od 11. do 21. lip­nja 2024. godi­ne u Grožnjanu.

Terenski rad, istra­ži­va­nja, pre­da­va­nja i radi­oni­ce u okvi­ru ško­le pola­zi­li su od umjet­nič­kih inter­pre­ta­ci­ja Drugog i Drugosti refe­ri­ra­ju­ći se na povi­jes­ni pri­mjer nera­zu­mi­je­va­nja Drugosti, roman antro­po­lo­ga Mircea Eliadea Bengalska noć (1933.). U okvi­ru pro­gra­ma ško­le odr­ža­na su dva temat­ska teren­ska rada u Motovunu (meto­de umjet­nič­kog istra­ži­va­nja i eks­pe­ri­men­tal­na etno­gra­fi­ja) i Parco di San Giovanni u Trstu (par­ti­ci­pa­ci­ja u ples­noj radi­oni­ci nami­je­nje­noj ink­lu­zi­ji migrant­ske zajed­ni­ce, Accdemia del­la Follia – Claudio Misculin). Studenti i stu­den­ti­ce Akademije likov­nih umjet­nos­ti zajed­no s Kristinom Kolanović,  medi­cin­skom ses­trom u Mount Sinai Hospital – Dept. Of Psychiatry iz New Yorka i indij­skom umjet­ni­com Maanvi Singh reali­zi­ra­li su u surad­nji s Osnovnom ško­lom Vodnjan radi­oni­ce suvre­me­nih umjet­nič­kih medi­ja nami­je­nje­ne dje­ci koja uče po hrvat­skom i tali­jan­skom pro­gra­mu. U okvi­ru pro­gra­ma ško­le u Grožnjanu je odr­ža­no  pre­da­va­nje The Imperial Travelling Court in 1570  pro­fe­so­ra Josepha Patroucha (University of Alberta) i reali­zi­ran posjet čla­no­va Coperativa Sociale La Collina iz Trsta koji je uklju­či­vao izved­be Pavela Bredona i Guillerma Giampietra.

Izložba „Bengalska noć: inter­pre­ta­ci­je Drugog i Drugosti“ dono­si rado­ve stu­de­na­ta i stu­den­ti­ca Akademije likov­nih umjet­nos­ti Helene Bosnar, Marte Katavić, Filipa Paljara, Matea Sita, Ivane Šerić, Mate Ugljanca, i Ive Žepine, dok­to­ran­di­ce Mie Maraković, čla­na La Colline Pavela  Bredona, vodi­te­lja ško­le Ivana Fijolića i Josipa Zankija i doku­men­ta­ci­ju radi­oni­ca suvre­me­nih umjet­nič­kih medi­ja u Osnovnoj ško­li Vodnjan. Radovi Ivane Šerić, Matea Sita, Mate Ugljanca, Ive Žepine i Mie Maraković su po svo­joj poeti­ci dnev­nič­ki a pola­ze od bilje­že­nja i živ­lje­nog iskus­tva borav­ka u ško­li i opće­ni­to pros­to­ru Istre. Rad Ivane Šerić Vodnjan izlož­ba 5.10. (2024.) pola­zi od umjet­ni­či­nog pro­miš­lja­nja medi­ja ani­ma­ci­je. Jedna sli­ka (fra­me) u umjet­ni­či­nom radu odgo­va­ra jed­nom danu a sva­ka sli­ka per­pe­tu­ira sta­tič­ni grož­njan­ski kamen na koje­mu je pokret­ljiv i dru­ga­či­ji jedi­no lišaj. Mateo Sito (Opasnost od pada s visi­ne, 2024) pre­is­pi­tu­je toč­ke u gra­du i kra­jo­bra­zu u koji­ma se stra­hom i moguć­noš­ću pada s visi­ne suoča­va­mo s vlas­ti­tim Drugim. Mata Ugljanac pred­stav­lja se pro­ce­su­al­nim radom Dnevnik (2024.) u nara­vi amor­f­nim koma­dom gli­ne koji je  stal­no uz umjet­ni­ka od mje­se­ca trav­nja 2024. te pro­la­skom kroz vri­je­me i pros­tor bilje­ži mjes­ta, doga­đa­je i osje­ća­je, da bi se izla­ga­njem u Apoteci auto-dezin­te­gri­rao. Drugim radom Tradicionalna poli­es­ter­ska tapi­se­ri­ja (2024.) umjet­nik iro­ni­zi­ra nas­lje­đe turiz­ma i ins­tant dizaj­na koji isti pro­izvo­di.  Iva Žepina reali­zi­ra­la je dva istra­ži­vač­ka rada: video Point of no return/escapeescapeescape (2024.) nas­tao teme­ljem tere­na u Motovunu, odnos­no pri­mje­nom eks­pe­ri­men­tal­ne etno­gra­fi­je i pre­tvor­bom kazi­va­nja u psi­ho­de­lič­ne sli­ke; umjet­nič­ka knji­ga Distopija (2024.) nas­ta­la je teme­ljem iskus­ta­va radi­oni­ce likov­nog dnev­ni­ka Mie Maraković i bilje­ži, arhi­vi­ra i osli­ka­va iskus­tvo ško­le. Rad Mie Maraković (bez nazi­va, 2024.) sas­to­ji se od objek­ta i likov­nog dnev­ni­ka. Objekt, (arte­fak­ti stak­la i drvo, pro­na­đe­ni za vri­je­me ško­le) se refe­ri­ra na ’popra­vak’ mar­gi­na­li­zi­ra­nih sku­pi­na lju­di, odnos­no Drugih. Likovnim dnev­ni­kom umjet­ni­ca pra­ti nara­tiv pred­sta­ve Quelli di Basaglia… a 180 gra­di, kojoj je pri­sus­tvo­va­la za vri­je­me teren­skog rada u Trstu.

Radovi Helene Bosnar, Marte Katavić, Filipa Paljara, Ivana Fijolića i Josipa Zankija pre­is­pi­tu­ju odnos sebe pre­ma Drugome, i pro­na­la­zak Drugog u sebi. Helena Bosnar pred­stav­lja se sli­kom-objek­tom (bez nazi­va, 2024.), izra­zi­to tak­til­ne tek­s­tu­re kojom rein­ter­pre­ti­ra oblik kože.  Po sta­te­men­tu umjet­ni­ce nje­ni rado­vi pred­stav­lja­ju i odre­đe­ni oblik „sim­bo­lič­kog pri­ka­za emo­ci­onal­nih podra­ža­ja“. Rad Marte Katavić Dok mi uzmi­ju sve (2024.) dekons­tru­ira ide­ju samo­re­pre­zen­ta­ci­je odnos­no auto­por­tre­ta. Marta Katavić sli­ka samu sebe (sebe kao Drugu) u proš­lom vre­me­nu, odnos­no rein­ter­pre­ti­ra fra­mo­ve iz kuć­nog videa nas­ta­log u nje­nom dje­tinj­stvu. Filip Paljar izla­že mobil­ni objekt Skakavac ili meto­ni­mi­ja stra­ha (2024.) kojim se refe­ri­ra na vlas­ti­ti strah od ska­kav­ca. Nepredvidljivost ska­kav­ca umjet­nik pro­ma­tra kroz rela­ci­ju stra­ha i zazi­ra­nja obič­nih lju­di u odno­su pre­ma oso­ba­ma s men­tal­nim pote­ško­ća­ma. Skulptura Ivana Fijolića Krelac (2022.) re-tema­ti­zi­ra ide­ju ‘zapad­nog’ arhe­ti­pa-ide­ala ljud­skog tije­la kroz figu­ru patu­lja­ka kao nje­go­ve suprot­nos­ti. Radovi Josipa Zankija Fushimi Inari, čuvar pra­ga 2 i Fushimi Inari, čuvar pra­ga 4 nas­ta­li su u okvi­ru teren­skog rada u Japanu u lje­to 2024. i pre­is­pi­tu­ju odnos izme­đu istra­ži­va­ča i mis­ti­fi­ci­ra­ne kul­tu­re Drugog. Član La Colline Pavel  Bredon pred­stav­lja se video doku­men­ta­ci­jom par­ti­ci­pa­tiv­ne akci­je Neverending Border (2024.) refe­ri­ra­ju­ći se na pos­to­je­će gra­ni­ce drža­va kao ins­tru­men­ta­ri­ja hege­mo­ni­je. Dokumentacija radi­oni­ca suvre­me­nih umjet­nič­kih medi­ja u Osnovnoj ško­li Vodnjan obu­hva­ća rado­ve uče­ni­ka i uče­ni­ca nas­ta­le u radi­oni­ci likov­nih dnev­ni­ka (men­to­ri­ce Mia  Maraković i Iva Žepina), stri­pa (men­tor Filip Paljar i men­to­ri­ca Helena Bisnar), ani­ma­ci­je (men­to­ri­ca Ivana Šerić i Mentor Mateo Sito), mito­lo­ških bića (men­to­ri­ce Maanvi Sing, Kristina Kolanović i men­tor Mata Ugljanac). Izložena doku­men­ta­ci­ja svje­do­či o raz­mje­ni zna­nja i vje­šti­na teme­lje­nih na novim medij­skim istra­ži­va­nji­ma, vane­urop­skim kul­tu­ra­ma i hori­zon­tal­nom učenju.

Iskustvo Ljetne ško­le vid­lji­vo na izlož­bi uka­zu­je nam na umjet­nič­ko istra­ži­vač­ke meto­de, eks­pe­ri­men­tal­nu etno­gra­fi­ju, par­ti­ci­pa­tiv­nu umjet­nič­ku prak­su i radi­onič­ke pro­ce­se. Sudionici i sudi­oni­ce ško­le zajed­no su pomak­li diho­to­mi­ju Ja u odno­su pre­ma Drugom i tran­sfor­mi­ra­li je u istin­sko pro­pi­ti­va­nje gra­ni­ca izme­đu dva raz­li­či­ta pogle­da, našeg i nji­ho­vog, obič­nog i gra­nič­nog, fak­tič­nog i interpretativnog.

Program Apoteku podr­ža­va­ju: Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Zaklada Kultura nova, Grad Vodnjan, Istarska župa­ni­ja, TZ Vodnjan, Medea vina.