Serija izložbi Ilustratorski dijalog

Izložba Klasje Habjan i Marine Milanović “Polumrak. Odgođeni svijet” u HUIU Galeriji

B. V.

12.11.2024.

Izložba ilus­tra­to­ri­ca i dizaj­ne­ri­ca Klasje Habjan i Marine Milanović, pod nas­lo­vom “Polumrak. Odgođeni svi­jet” bit će otvo­re­na u sri­je­du, 13. stu­de­nog u 19 sati u pul­skoj HUiU galeriji.

„Riječ je o dru­goj iz seri­je izlož­bi Ilustratorski dija­log, u kojoj pozi­va­mo po dvo­je ilus­tra­to­ra, koji se nisu poz­na­va­li i nikad do tad nisu radi­li zajed­no, da u kre­ativ­noj raz­mje­ni ide­ja, tek­s­to­va i sli­ka razvi­ju i reali­zi­ra­ju novi, zajed­nič­ki pro­jekt. Uz samu izlož­bu otis­nu­ta je i isto­ime­na zbir­ka pje­sa­ma i ilus­tra­ci­ja na 110 stra­ni­ca koju ćete moći naba­vi­ti već na otvo­re­nju. Kustos izlož­be je Marko Golub, a ostat će otvo­re­na do 29. stu­de­nog 2024. godi­ne“, navo­de organizatori.

“Svačiji svi­jet je druk­či­ji, sto­ga je i sva­ki ova­kav susret neiz­bjež­no vrlo malo nalik osta­li­ma, čak i ako se odvi­ja na posve istim mjes­ti­ma. Dizajnerice i ilus­tra­to­ri­ce Klasja Habjan (Zagreb, 1993.) i Marina Milanović (Novi Sad, 1989.) obje su izu­zet­no cije­nje­ne na regi­onal­noj ilus­tra­tor­skoj i dizaj­ner­skoj sce­ni, no dosad se nji­ho­vi pro­fe­si­onal­ni i osob­ni puto­vi nikad nisu pre­sjek­li. Rukavci nji­ho­ve mašte, inte­re­sa, pa i crtač­kog ruko­pi­sa, među­tim, čini se kao da jesu. Naime, dok nam je u prvom Ilustratorskom dija­lo­gu bilo važ­no spo­ji­ti dvo­je kre­ati­va­ca posve raz­li­či­tih sti­lo­va, ali slič­nog sen­zi­bi­li­te­ta, kod Klasje Habjan i Marine Milanović intri­gi­ra upra­vo susret dvi­ju umjet­ni­ca čiji dosa­daš­nji rado­vi u tom estet­skom, stil­skom polju naiz­gled ima­ju više bli­skos­ti i dodir­nih toča­ka. Neke od Klasjinih dosa­daš­njih ilus­tra­ci­ja, moti­va, pos­tu­pa­ka itd, kao da su pre­bje­gli iz Marininog por­t­fo­li­ja – i obratno.

„No, kao što je i reče­no – samo naiz­gled – jer zavi­ri­mo li dub­lje ispod povr­ši­ne vidi­mo ono što se čes­to doga­đa upra­vo u ilus­tra­ci­ji, da pone­kad sasvim raz­li­či­ti auto­ri zavr­še u slič­nom „kra­jo­li­ku“ ali su ih tamo dove­li toko­vi posve raz­li­či­tih pri­ča, povo­da, opti­ka i moti­va­ci­ja. Obje auto­ri­ce dije­le i inte­res za pisa­nu riječ, poezi­ju i pri­če u svo­jim rado­vi­ma (koje pri­tom i ilus­tri­ra­ju), ali karak­ter tih tek­s­to­va, kao i ton i tek­s­tu­ra nji­ho­vih tek­s­to­va je sasvim druk­či­ji. Klasja Habjan je u sno­vi­toj fik­ci­ji iz koje pro­si­ja­va reflek­siv­nost, dok kod Marine Milanović ona izbi­ja iz goto­vo doku­men­ta­ris­tič­ki egzak­t­nih zapa­ža­nja. Jedna od nji­ho­vih bli­skos­ti je i eks­trem­na spret­nost u tome da ovis­no o pri­li­ci, zamis­li, pred­lo­šku, kon­cep­tu itd, nji­ho­vi crte­ži i sli­ke zado­bi­va­ju sasvim raz­li­či­te for­me, da se te ide­je mogu mate­ri­ja­li­zi­ra­ti i kao tek­s­tu­ral­ne gra­fi­ke, gus­ti ras­ter­ski crte­ži, pse­udo-info­gra­fi­ke, goto­vo aps­trak­t­ni zna­ko­vi, viso­ko­kon­tras­t­ne silu­ete i lazur­ne, vode­nas­te forme.

„U ovoj dvos­tru­koj zbir­ci, Klasja Habjan i Marina Milanović kao da su same izo­š­tri­le svo­je pris­tu­pe, kako pisa­nju, tako i crta­nju, ne toli­ko da bi se istak­le među­sob­ne dis­tink­ci­je, koli­ko zato da jedan autor­ski glas uvi­jek osta­vi dovolj­no pros­to­ra za dru­gi, kao u glaz­be­noj kom­po­zi­ci­ji. Crteži i tek­s­to­vi u ovoj zbir­ci se vjer­no i s paž­njom ogle­da­ju jed­ni u dru­gi­ma, ali zadr­ža­va­ju svo­je upe­čat­lji­ve osob­nos­ti. Marina Milanović ovdje koris­ti samo jedan od svo­jih karak­te­ris­tič­nih „sti­lo­va“, crtač­kih „ruko­pi­sa“, no upra­vo te nje­ne robus­ne sive i crne plo­he daju kon­tu­re i odluč­nost sanji­vim tran­sfor­ma­ci­ja­ma koje pred nas izli­je­va Klasja Habjan. Rezani poput gigant­skih slo­va i zna­ko­va, kao iz neke dav­ne škol­ske slo­va­ri­ce koja kaže: upam­ti­te sva­ki stih, stva­ran je kao kuća, olov­ka ili tor­ba, tre­bat će vam u životu.

„Dnevnički pre­ciz­nim sti­ho­vi­ma Marine Milanović, Klasja pak daje neku lako­ću i pola­ga­nost, osje­ćaj za vri­je­me. Što su Klasjine pje­sme kra­će, to su Marinine ilus­tra­ci­je puni­je i kon­tras­t­ni­je, i obr­nu­to, što su Marinini tek­s­to­vi izdaš­ni­ji, to su Klasjini crte­ži pro­zir­ni­ji i šut­lji­vi­ji. Sučelice onim sti­ho­vi­ma u koji­ma Marina osli­ka­va širo­ke grad­ske vizu­re, Klasjina ruka sve to ostav­lja tek­s­tu i foku­si­ra se na neki mali detalj, njen je pogled bli­zu toč­no tamo gdje je Marinin dale­ko. Na rijet­kim mjes­ti­ma gdje nam Marina posve uskra­ću­je jas­ne sli­ke, Klasjin pogled uzle­ti u pti­čju per­s­pek­ti­vu i pri­zor koji nam ser­vi­ra je sasvim film­ski“, piše Marko Golub.

Klasja Habjan rođe­na je 1993. u Zagrebu. Djeluje kao ilus­tra­to­ri­ca, gra­fič­ka dizaj­ne­ri­ca i spi­sa­te­lji­ca. Godine 2016. diplo­mi­ra­la je Vizualne komu­ni­ka­ci­je na Studiju dizaj­na pri Arhitektonskom fakul­te­tu u Zagrebu. Sklonost ilus­tri­ra­nju vlas­ti­tih krat­kih pri­ča (ili obr­nu­to, pisa­nju pre­ma vlas­ti­tim ilus­tra­ci­ja­ma) obi­lje­ža­va Klasjine samos­tal­ne izlož­be (Otapanje u Galeriji Kranjčar, Zagreb, 2022., Napokon net­ko! u Galeriji Rigo, Novigrad, 2020., i Crtice u Galeriji Šira, 2019., Zagreb). Grafički strip Duh Bauhausa (MSU, 2020.) Klasjina je dru­ga knji­ga, s kojom, odlu­kom Hrvatske sek­ci­je IBBY‑a, sudje­lu­je na među­na­rod­nom Bijenalu ilus­tra­ci­je u Bratislavi 2023. godi­ne. Ilustrirala je sli­kov­ni­ce Piccola con pic­co­lo auto­ra Brune Mezića (Mala Zvona, 2021.), Čudovišta (Mala Zvona, 2024.), te Tminice auto­ra Igora Rajkija (Mala Zvona, 2023.) koja je osvo­ji­la prvu nagra­du „Ovca u kuti­ji” po izbo­ru struč­nog žiri­ja te je uvr­šte­na među naj­ljep­še obli­ko­va­ne hrvat­ske knji­ge objav­lje­ne 2023., te je fina­list nagra­de “Grigor Vitez”. Potpisuje dizajn i ilus­tra­ci­je za edu­ka­tiv­ne igra­će kar­te Bauhaus Around You (Form Function Studio & Goethe Institut Washington, 2021.). U surad­nji sa Zitom Nakić i Andreom Šumberac vodi dizaj­ner­ski stu­dio klasja&zita&andrea koji dje­lu­je na podru­čju kul­tu­re i sudje­lu­je u broj­nim grup­nim izlož­ba­ma sa publi­ka­ci­ja­ma, pla­ka­ti­ma i vizu­al­nim identitetima.

Marina Milanović je rođe­na u Novom Sadu 1989. godi­ne. Studirala i magis­tri­ra­la ilus­tra­ci­ju na kate­dri za gra­fič­ke komu­ni­ka­ci­je na Akademiji umet­nos­ti u Novom Sadu. Profesionalnu ilus­tra­tor­sku kari­je­ru zapo­či­nje surad­njom s izda­vač­kom kućom Kreativni cen­tar iz Beograda, rade­ći ilus­tra­ci­je za knji­gu Srce od vafla. Nakon toga nas­tav­lja­ju surad­nju dugi niz godi­na na dje­či­jim ilus­tri­ra­nim knji­ga­ma (Gospođica Špageta, Hedviga i Maks Ulov, Vilja i raz­boj­ni­ci, Planina tri peći­ne, 100 moguć­nos­ti, Zauvek đaci). Aktivno par­ti­ci­pi­ra na raz­li­či­tim doma­ćim i među­na­rod­nim kolek­tiv­nim izlož­ba­ma u podru­čji­ma ilus­tra­ci­je i gra­fič­kog dizaj­na. Na 47. Zlatnom peru Beograda 2013. godi­ne dobi­va Počasnu nagra­du Internacionalnog Zlatnog pera Beograda, za autor­sku seri­ju ilus­tra­ci­ja Priče o Crvenokosi. 2015. godi­ne dobi­va poziv Zavoda za udž­be­ni­ke da ilus­tri­ra Izokrenutu pri­ču Branka Ćopića, povo­dom 100. godiš­nji­ce nje­go­vog rođe­nja. Knjiga je pred­stav­lje­na na Sajmu knji­ga u Beogradu gdje iste godi­ne dobi­va ULUPUDS-ovu Nagradu za naj­bo­lju likov­nu opre­mu dje­čje knji­ge, zatim Nagradu NEVEN za naj­bo­lje ilus­tri­ra­nu knji­gu u Republici Srbiji u izda­vač­koj godi­ni 201516. Od 2020. godi­ne je docen­ti­ca na Fakultetu za medi­je i komu­ni­ka­ci­je u Beogradu. 2023. godi­ne ilus­tri­ra knji­gu Virginije Woolf Udovica i papa­gaj (IC Bulevar Books) za koju dobi­va Specijalno priz­na­nje 66. Sajma knji­ga u Beogradu za dizajn knji­ge i nagra­du ULUPUDS‑a za gra­fič­ko obli­ko­va­nje knji­ge za djecu.

Izložba i publi­ka­ci­ja finan­ci­ra­ne su sred­stvi­ma Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH i Gradskog ure­da za kul­tu­ru i civil­no druš­tvo Grada Zagreba Izložbeni i diskur­ziv­ni pro­gram HDD gale­ri­je sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Zaklade Kultura nova.

HUiU izlož­ba – među­ga­le­rij­ska raz­mje­na pro­gra­ma finan­ci­ra­na je sred­stvi­ma Odjela za kul­tu­ru Grada Pule, Odjela za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost Istarske župa­ni­je i Zaklade Kultura nova.