Porečdox 2024. ili Gledati istini u oči

Međunarodni fes­ti­val doku­men­tar­no­ga fil­ma Porečdox koji se četr­na­es­tu godi­nu zare­dom odr­ža­va u Poreču otvo­ren je u subo­tu, 9. stu­de­no­ga. Festival se odvi­ja pri samo­me zavr­šet­ku svjet­ske fes­ti­val­ske godi­ne te tako ima pri­li­ku pro­bra­ti pa pri­ka­za­ti naj­re­cent­ni­ja i naj­na­gra­đi­va­ni­ja doku­men­ta­ris­tič­ka film­ska ostva­re­nja iz hrvat­ske i svi­je­ta pozi­ci­oni­ra­ju­ći se kva­li­te­tom film­skih nas­lo­va uz najbolje.

Ovogodišnji fil­mo­vi Porečdoxa odvo­de nas na među­kon­ti­nen­tal­no puto­va­nje pri­ka­zu­ju­ći aktu­al­ne život­ne situ­aci­je s koji­ma se suoča­va­ju lju­di u Istri, Tokiju, Masafer Yattu, DR Kongu, Mađarskoj, Austriji, Tunisu, Norveškoj… Međunarodni doku­men­tar­ni fil­mo­vi Porečdoxa pred­stav­lja­ju osob­ne, druš­tve­ne i/ili poli­tič­ke situ­aci­je onih koji u nji­ma sudje­lu­ju, ura­nja­ju­ći gle­da­te­lje u pot­pu­nos­ti u svi­jet i dušev­na sta­nja pro­ta­go­nis­ta, pri čemu publi­ka biva suoče­na s nemo­guć­noš­ću dis­tan­ci­ra­nja, a sva­ko doku­men­ti­ra­no iskus­tvo pos­ta­je osob­no, nepo­vrat­no mije­nja­ju­ći osje­ća­nja gle­da­te­lja. Pratimo bor­be poje­di­na­ca u suko­bu s ugnje­ta­va­či­ma, žene koje jav­no ras­krin­ka­va­ju sek­su­al­ne zlo­či­ne poli­ti­ča­ra, dina­mi­ku samo­odr­ži­ve obi­telj­ske zajed­ni­ce, polo­žaj dje­ce u druš­tvu, naro­de suoče­ne s nepre­kid­nom neprav­dom i tira­ni­jom. Na poreč­ki je film­ski fes­ti­val pozva­na hra­bra publi­ka sprem­na suoči­ti se sa svi­je­tom onak­vim kakav danas jest i kakav je odu­vi­jek bio, no i pre­poz­na­ti u nje­mu ljud­skost koja se ne gasi čak i kada gubi.

Misao koja se kao jeka ponav­lja iz fil­ma u film ona je o nuž­nos­ti glas­no­ga i ope­to­va­no­ga govo­re­nja isti­ne u bor­bi za prav­du. Filmovi su tije­kom 2024. pre­mi­jer­no pri­ka­zi­va­ni i nagra­đi­va­ni na fes­ti­va­li­ma, a uoči počet­ka nove fes­ti­val­ske sezo­ne publi­ci koju bi tre­ba­li sači­nja­va­ti svi obo­ža­va­te­lji doku­men­tar­no­ga fil­ma pri­ka­zu­ju se u dvo­ra­ni kina Pučkoga otvo­re­nog uči­li­šta Poreč tije­kom osam dana u dva večer­nja ter­mi­na i povre­me­ne matineje.

Redatelji prokazuju svoje domovine

Do zavr­š­no­ga dana među­na­rod­no­ga fes­ti­va­la doku­men­tar­no­ga fil­ma Porečdox, 16. stu­de­no­ga, naj­bo­ga­ti­ji pro­gram Porečdoxa dosad orga­ni­zi­ran je u sku­pi­nu fil­mo­va koji kon­ku­ri­ra­ju za nagra­de žiri­ja i publi­ke te sku­pi­nu fil­mo­va kojom se nado­gra­đu­je obu­hvat­nost sadr­ža­ja fes­ti­va­la. Iako nije uvr­šten u kon­ku­rent­nu sku­pi­nu, film vri­je­dan sve paž­nje publi­ke i kri­ti­ke pri­ka­zan je dru­go­ga dana fes­ti­va­la pred malo­broj­nom publi­kom na koju je osta­vio silan dojam. U vre­me­nu od 150 minu­ta bel­gij­ski je reda­telj Johan Grimonprez pri­ka­zao ulo­gu vlas­ti­te drža­ve i neo­ko­lo­ni­jal­nih eks­plo­ata­to­ra u zaku­lis­nim igra­ma u koji­ma je vječ­ni gubit­nik Demokratska Republika Kongo. Soundtrack za držav­ni udar audio-vizu­al­no je remek­dje­lo u kojem glaz­ba pre­uzi­ma ulo­gu i nara­to­ra i pro­ta­go­nis­ta fil­ma odr­ža­va­ju­ći ritam jazza sin­ko­pi­ra­nom izmje­nom kadro­va uz sta­lan rit­mič­ki puls koji, upra­vo kao na ples­no­me podi­ju, ne ostav­lja pros­to­ra za pre­dah. Napeta izmje­na suges­tiv­nih sce­na ispre­si­je­ca­nih sim­bo­lič­nim pri­zo­ri­ma i tek­s­tu­al­nim podat­ci­ma uz boga­tu riz­ni­cu film­skih izvo­ra, pri­vat­nih kuć­nih sni­ma­ka, pro­pa­gan­d­nih video mate­ri­ja­la, novin­skih član­ka, foto­gra­fi­ja i izja­va nudi novi pogled na povi­jest, ali i na doku­men­ta­rac povi­jes­ne tema­ti­ke kao takav. Film je pri­ka­zan na nizu svjet­skih fes­ti­va­la, a pre­mi­je­ru je imao na Soundance Film Festivalu 2024., gdje je dobio Specijalnu nagra­du žiri­ja za umjet­nič­ku inovaciju.

Najviše svo­jih gla­so­va u prvih neko­li­ko dana fes­ti­va­la poreč­ka je publi­ka dala fil­mu pales­tin­sko-izra­el­sko­ga četvor­ca Jedina zem­lja. Autori pri­ka­zu­ju sus­tav­no uni­šta­va­nje zapad­ne oba­le Masafer Yatta u kojem živi pales­tin­sko sta­nov­niš­tvo, pra­te­ći pogla­vi­to život jed­no­ga od suauto­ra fil­ma u bor­bi za ops­ta­nak koja se pre­no­si s gene­ra­ci­je na gene­ra­ci­ju. Život koji se svo­di na novo gra­đe­nje uvi­jek izno­va sru­še­nih, iona­ko siro­maš­nih, domo­va ili na skri­va­nje i grad­nju živo­ta u peći­na­ma te stal­ne suko­be s voj­skom i izra­el­skim dose­lje­ni­ci­ma vri­je­dan je strp­lji­ve bor­be u kojoj se žrtve pri­vi­ka­va­ju na kons­tant­ne gubit­ke bez odus­ta­ja­nja od svo­je zem­lje – jer dru­gu nema­ju. Sukobu dva­ju nepo­mir­lji­vih stra­na koje vode život ispu­njen agre­si­jom, mrž­njom i frus­tra­ci­jom suprot­stav­ljen je topao pri­ja­telj­ski odnos dvo­ji­ce novi­na­ra, Izraelca Yuvala Abrahama koji je odlu­čio izvje­šta­va­ti o situ­aci­ji u Masafer Yattu pro­ka­zu­ju­ći vlas­ti­tu drža­vu i novi­na­ra Palestinca Basela Adru čiji su rodi­te­lji akti­vis­ti od prvih dana nje­go­va dje­tinj­stva na uda­ru izra­el­skog repre­siv­nog reži­ma. Kamera koja pro­živ­lja­va sav stres sni­ma­te­lja gle­da­te­lji­ma ne ostav­lja pros­to­ra za uzmak s boji­šta na kojem je sva­kim danom sve više žrta­va. Film je na 74. Međunarodnom film­skom fes­ti­va­lu u Berlinu dobio nagra­du publi­ke Panorama za naj­bo­lji doku­men­tar­ni film, nagra­du Berlinale za doku­men­tar­ni film te uje­di­nio publi­ku na inter­net­skim por­ta­li­ma u dodje­lji­va­nju naj­vi­ših ocjena.

Blago kra­ljev­s­tva Dahomey pri­ka­zu­je se u čet­vr­tak, 14. stu­de­no­ga, a o vri­jed­nos­ti fil­ma dovolj­no govo­ri činje­ni­ca da je osvo­jio Zlatnoga med­vje­da za naj­bo­lji film na Berlinaleu. Redateljica Mati Diop bila je prva tam­no­pu­ta reda­te­lji­ca u glav­no­me pro­gra­mu Cannesa, a s fil­mom Blago kra­ljev­s­tva Dahomey Diop publi­ku upoz­na­je s pro­ce­som nak­nad­no­ga vra­ća­nja umjet­ni­na koje su otu­đi­li fran­cu­ski kolo­ni­za­to­ri afrič­ko­me Kraljevstvu Dahomey, otva­ra­ju­ći pros­tor za inter­pre­ta­ci­ju svr­he tak­vog pos­tup­ka godi­na­ma pre­kas­no. Time, uz Soundtrack za držav­ni udar i Jedinu zem­lju, dola­zi­mo do tre­će­ga fil­ma Porečdoxa u kojem reda­te­lji uka­zu­ju na repre­siv­ne pos­tup­ke vlas­ti­te drža­ve. Jedna las­ta ne čini pro­lje­će, ali niz film­skih ostva­re­nja unu­tar jed­ne godi­ne u koji­ma se poje­din­ci okre­ću pre­is­pi­ti­va­nju pos­tu­pa­ka svo­jih pre­da­ka daje nadu u moguć­nost pro­mje­ne za koju se pro­ta­go­nis­ti fil­mo­va bore – slo­bo­du svima.

Djeca i odrasli u novim ulogama

Uz sku­pi­nu fil­mo­va u koji­ma se pra­te poli­tič­ke neprav­de i ugnje­ta­va­nja, ovo­go­diš­nji Porečdox pred­stav­lja niz dru­gih tema, ali i neko­li­ko fil­mo­ve koji pro­ble­ma­ti­zi­ra­ju polo­žaj dje­te­ta i obi­te­lji danas, a pri­ka­za­ni su i nagra­đi­va­ni na mno­gim fes­ti­va­li­ma tije­kom 2023. i 2024. godine.

Film koji je na ZagrebDoxu osvo­jio Veliki pečat u regi­onal­noj kon­ku­ren­ci­ji, nagra­du za naj­bo­ljeg mla­dog auto­ra te nagra­du kri­ti­ke FIPRESCI, uklju­ču­ju­ći i dva­de­se­tak nagra­da na raz­nim fes­ti­va­li­ma je dva­na­est godi­na sni­man film KIX koji pra­ti odras­ta­nje siro­maš­no­ga grad­skog dje­ča­ka u Budimpešti. Započevši sni­ma­nje fil­ma kao stu­dent reži­je, Dávid Mikulán uz reda­te­lja Bálinta Révésza pri­ka­zu­je život dje­ča­ka i slo­že­nu obi­telj­sku situ­aci­ju ne tra­že­ći kriv­ca, ali pro­na­la­ze­ći žrtve. Zabilježivši niz sret­nih tre­nu­ta­ka, a pri­tom ne bje­že­ći od pro­ble­ma poput alko­ho­liz­ma, obi­telj­skih sva­đa, suoča­va­nja sa soci­jal­nim rad­ni­ci­ma pa i tra­ge­di­je gubit­ka živo­ta, reda­te­lji uka­zu­ju na naj­sla­bi­je čla­no­ve druš­tva koji­ma je potreb­na pomoć i podrška.

Film Četiri kće­ri reda­te­lji­ce Kaouther Ben Hania pred­lo­žen je za nagra­du Oscar u kate­go­ri­ji naj­bo­ljeg doku­men­tar­nog fil­ma, pra­te­ći ženu čije su kće­ri otiš­le od kuće i pri­dru­ži­le se ISIL‑u, a po uboj­stvi­ma nji­ho­vih muže­va one biva­ju uhi­će­ne. Rekonstruirajući obi­telj­sku situ­aci­ju reda­te­lji­ca pozi­va pro­fe­si­onal­ne glum­ce pove­zu­ju­ći film­ske rodo­ve u pri­ka­zi­va­nju okr­nje­ne obi­te­lji koja kao kriv­ca pre­poz­na­je drža­vu. Film je osvo­jio Veliki pečat u među­na­rod­noj kon­ku­ren­ci­ji ZagrebDoxa, uz pre­ko 20 nagra­da na fes­ti­va­li­ma diljem svi­je­ta, a hrvat­ska publi­ka u Poreču ga je pogle­da­la 14. studenoga.

Petak, 15. stu­de­no­ga dono­si fil­mo­ve koji pri­ka­zu­ju raz­li­či­te obi­telj­ske situ­aci­je. Naša dje­ca hrvat­sko­ga reda­te­lja Silvstera Kolbasa i Drugačija div­lji­na Silje Evensmo Jacobsen pred­stav­lja­ju dvi­je suvre­me­ne obi­te­lji, hrvat­sku i nor­ve­šku, sva­ku suoče­nu s pita­nji­ma ulo­ge dje­te­ta u dina­mi­ci zajed­ni­ce. Dok u hrvat­skoj obi­te­lji pra­ti­mo odno­se sina iz prvog bra­ka, kće­ri iz dru­go­ga bra­ka rođe­ne umjet­nom oplod­njom te sina usvo­je­no­ga u domu, nor­ve­ška obi­telj živi izo­li­ra­nim živo­tom s ciljem samo­dos­tat­nos­ti uz ško­lo­va­nje kod kuće. Redateljica Silje Evensmo Jacobsen doku­men­ti­ra­la je toplu obi­telj­sku pri­ču i pri­ka­za­la iza­zo­ve živo­ta u pri­ro­di. Film je osvo­jio glav­nu nagra­du žiri­ja na jed­nom od naj­važ­ni­jih fes­ti­va­la doku­men­tar­no­ga fil­ma, Soundance Film Festivala u Americi 2024. godi­ne. Za nave­de­ne fil­mo­ve gle­da­te­lji su pozva­ni sudje­lo­va­ti u gla­sa­nju i time utje­ca­ti na nagra­du publike.

Porečdox za djecu i mlade

Prijepodnevne pro­jek­ci­je fil­mo­va na Porečdoxu nami­je­nje­ne su gene­ra­ci­ja­ma vrtić­ke, osnov­no­škol­ske i sred­njo­škol­ske dobi čime fes­ti­val afir­mi­ra svo­ju rele­vant­nost razvi­ja­ju­ći film­sku kul­tu­ru mla­dih gle­da­te­lja. U surad­nji s Društvom slo­ven­sko­ga ani­mi­ra­nog fil­ma za naj­mla­đe je oda­bra­no čak pet krat­kih ani­mi­ra­nih fil­mo­va koji zabav­lja­ju, ali i razvi­ja­ju empa­ti­ju pre­ma čovje­ku i pri­ro­di. Djeci osnov­no­škol­sko­ga uzras­ta ponu­đen je film Jump Out hrvat­ske reda­te­lji­ce Nike Šaravanje. Radnja fil­ma pra­ti dje­ča­ke u Keniji zadr­ža­va­ju­ći paž­nju dje­ce aktu­al­nom temom usa­vr­ša­va­nja u akro­ba­ci­ja­ma te sen­zi­bi­li­zi­ra­ju­ći ih za iza­zo­ve s koji­ma se suoča­va­ju dje­ca u Africi. Nakon fil­ma je usli­je­dio i vođe­ni raz­go­vor reda­te­lji­ce s dje­com u publi­ci. Na kri­tič­ko pro­miš­lja­nje o obra­zo­va­nju, odras­ta­nju i živo­tu u skla­du s pri­ro­dom pozva­ni su uče­ni­ci sred­njih ško­la za koje je orga­ni­zi­ra­na mati­ne­ja fil­ma Drugačija div­lji­na. Vrijednost fil­ma osi­gu­ra­la mu je, uz mati­ne­ju, i pro­jek­ci­ju u večer­njem pro­gra­mu gdje je uvr­šten među fil­mo­ve koji su u kon­ku­ren­ci­ji za nagra­de žiri­ja i publike.

Velika završnica festivala

Dana 16. stu­de­no­ga u pros­to­ri­ma kina Poreč upri­li­čit će se sadr­žaj­na večer zatva­ra­nja fes­ti­va­la. Obilježje ovo­go­diš­nje­ga Porečdoxa raz­go­vo­ri su s auto­ri­ma fil­mo­va u koji­ma je pozva­na sudje­lo­va­ti i publi­ka. Uz raz­go­vor s Bartolom Pekicom, suauto­rom fil­ma Filice, Elvisom Lenićem o fil­mu Brod te Nikom Šaravanjom, reda­te­lji­com fil­ma Jump Out, u subo­tu, 16. stu­de­no­ga raz­go­va­rat će se s više auto­ra, polaz­ni­ka film­sko­ga pro­gra­ma Kino 15+ kina Valli u Puli nami­je­nje­no­ga mla­di­ma od 15 godi­na nada­lje. Prije raz­go­vo­ra s auto­ri­ma koji­ma je mogu­će pos­ta­vi­ti pita­nja veza­na uz moti­vi­ra­nost i pro­ce­se nas­tan­ka fil­mo­va, u 18 će sati biti pri­ka­za­no i nji­ho­vih pet fil­mo­va u ukup­no­me tra­ja­nju od 50 minu­ta, na što su poseb­no dobro­doš­li mla­di gledatelji.

Završna večer fes­ti­va­la tra­di­ci­onal­no dono­si film­ski nas­lov posve­ćen glaz­bi. U 19.30 u kinu bit će pri­ka­zan dvo­sat­ni doku­men­ta­rac Joan Baez: Ja sam glas­na. Film reda­te­lji­ca Karen O’Connor, Miri Navasky i Maeve O’Boyle pre­mi­jer­no je pri­ka­zan na Međunarodnom film­skom fes­ti­va­lu u Berlinu, a pred­stav­lja por­tret­ni pri­kaz živo­ta slav­ne pje­va­či­ce koja po prvi puta pro­go­va­ra o vlas­ti­tim iskus­tvi­ma, bor­ba­ma i emo­ci­onal­nim iza­zo­vi­ma s koji­ma se suoča­va­la u pri­vat­no­me živo­tu i glaz­be­noj kari­je­ri nakon 60 godi­na biva­nja na sceni.

Svečana dodje­la nagra­da zapo­čet će po zavr­šet­ku fil­ma će se dodje­lji­va­ti tri vrste nagra­da: nagra­da publi­ke teme­lje­na na gla­so­vi­ma koji je publi­ka dava­la fil­mo­vi­ma u kon­ku­ren­ci­ji nakon sva­ke pro­jek­ci­je, nagra­da žiri­ja te nagra­da publici.

Žiri koji čine Sonja Baksa, selek­to­ri­ca fil­mo­va na među­na­rod­nim fes­ti­va­li­ma sa spe­ci­ja­li­za­ci­jom iz stu­di­ja fil­ma i film­ske selek­ci­je, Maša Drndić, magis­tra film­ske foto­gra­fi­je, sni­ma­te­lji­ca, mon­ta­žer­ka, reda­te­lji­ca i sce­na­ris­ti­ca te Massimo Macchiut, reda­telj i pro­du­cent mul­ti­me­dij­skih sadr­ža­ja spe­ci­ja­li­zi­ran za doku­men­tar­ce i repor­ta­že usmje­ren na druš­tve­ne i eko­lo­ške pro­ble­me, obja­vit će pobjed­ni­ka fes­ti­va­la. Bit će pro­gla­šen i naj­bo­lji film fes­ti­va­la pre­ma gla­so­vi­ma  publi­ke osva­ja­njem nagra­de Charming Porečdox, a sret­ni će gla­sač biti nasu­mič­no oda­bran da dobi­je nagra­du za publi­ku u vidu bes­plat­nih ulaz­ni­ca za nado­la­ze­će projekcije.

Program fes­ti­va­la uz fil­mo­ve nudi i izlož­bu rein­ter­pre­ti­ra­nih film­skih pla­ka­ta NoMAD Movie Art 2024 koju je u Maloj gale­ri­ji mogu­će pogle­da­ti do 16. stu­de­no­ga te izvr­stan glaz­be­ni pro­gram. Dok je fes­ti­val otvo­ren glaz­be­nim oda­bi­rom DJ‑a Dj, Osobna!, fes­ti­val će zatvo­ri­ti nas­tup zagre­bač­ke gru­pe Mary May nakon pos­ljed­nje pro­jek­ci­je fes­ti­va­la te služ­be­nog pro­gla­še­nja pobjed­ni­ka i dodje­le nagra­da. Grupa Mary May ove je godi­ne obja­vi­la svoj dru­gi album, Now Tell Me How You Break, u kojem se ispre­pli­ću nesuz­dr­ža­ne emo­ci­je, od onih intim­nih i osob­nih do glas­nih i uzbud­lji­vih. Glazbeni sas­tav koji čine iskus­ni i pro­fe­si­onal­ni alt-rock umjet­ni­ci kom­bi­ni­ra žan­ro­ve poput jazza, blu­esa, ame­ri­ca­ne, a kan­ta­uto­ri­ca koja se bavi i poezi­jom nado­gra­đu­je glaz­be­nu izved­bu pro­miš­lje­nim sti­ho­vi­ma i toplom komu­ni­ka­ci­jom s publi­kom. Koncert poči­nje u 22 sata, a odr­žat će se u kino­dvo­ra­ni Pučkoga otvo­re­no­ga uči­li­šta Poreč. Publika je pozva­na da uži­va u suvre­me­nim hrvat­skim glaz­be­nim ostva­re­nji­ma vrs­nih izvo­đa­ča i time pros­la­vi uspješ­no odr­žan četr­na­es­ti među­na­rod­ni fes­ti­val doku­men­tar­no­ga fil­ma Porečdox.