Predstava Jerneja Lorencija „Eichmann u Jeruzalemu“ u INK‑u

B. V. • Fotografije Marko Ercegović

22.11.2024.

Istarsko narod­no kaza­li­šte Gradsko kaza­li­šte Pula naj­av­lju­je gos­to­va­nje jed­ne od naj­z­na­čaj­ni­jih kaza­liš­nih pred­sta­va regi­je, „Eichmann u Jeruzalemu“, u reži­ji višes­tru­ko nagra­đi­va­nog slo­ven­skog reda­te­lja Jerneja Lorencija. Nakon sve­ča­ne 50. izved­be u Zagrebu, ova jedins­tve­na kaza­liš­na pro­duk­ci­ja Zagrebačkog kaza­li­šta mla­dih bit će izve­de­na u Puli u uto­rak, 3. pro­sin­ca, s počet­kom u 19, u Dvorani Ciscutti.

Predstava „Eichmann u Jeruzalemu“ ins­pi­ri­ra­na je filo­zof­skom tezom o banal­nos­ti zla koju je razvi­la filo­zof­ki­nja Hannah Arendt tije­kom pra­će­nja suđe­nja Adolfu Eichmannu 1961. godi­ne. No, ovo kaza­liš­no ostva­re­nje nadi­la­zi povi­jes­ni kon­tekst i poz­na­te filo­zof­ske pos­tav­ke. Redatelj Jernej Lorenci, zajed­no sa slo­ven­skim dra­ma­tur­gom Maticom Starinom i ostat­kom kre­ativ­nog tima, koris­ti sud­bi­nu Eichmanna kao pola­zi­šte za dubo­ko istra­ži­va­nje uni­ver­zal­nih tema zla, odgo­vor­nos­ti i kolek­tiv­ne kriv­nje. Predstava spa­ja ele­men­te povi­jes­ti, filo­zo­fi­je, soci­olo­gi­je, osob­nih ispo­vi­jes­ti izvo­đa­ča i popu­lar­ne kul­tu­re, nude­ći gle­da­te­lji­ma pri­li­ku za suoča­va­nje s naj­te­žim pita­nji­ma suvre­me­nog čovje­čans­tva. Kombinacijom raz­li­či­tih medi­ja, poput doku­men­tar­nog fil­ma Shoah Claudea Lanzmanna, Jaspersovih filo­zof­skih pre­da­va­nja iz stu­di­je Pitanje kriv­nje i knji­žev­nih dje­la poput Kože Curzija Malapartea, pred­sta­va stva­ra boga­tu tek­s­tu­ru koja doti­če sve dimen­zi­je zla i nje­go­vih pos­lje­di­ca. Ova snaž­na kaza­liš­na ges­ta zavr­ša­va dubo­ko emo­ci­onal­nim iskus­tvom dije­lje­nja i poku­ša­jem zajed­nič­kog izlječenja.

Kreativni tim pred­sta­ve čine sce­no­graf Branko Hojnik, kos­ti­mo­graf­ki­nja Belinda Radulović, kore­ograf Gregor Luštek i skla­da­telj Branko Rožman. Izvanrednu glu­mač­ku pos­ta­vu čine Katarina Bistrović Darvaš, Dado Ćosić, Frano Mašković, Mia Melcher, Pjer Meničanin, Rakan Rushaidat, Lucija Šerbedžija i Vedran Živolić. Njihove izved­be već su osvo­ji­le srca publi­ke i stru­ke te su nagra­đe­ne broj­nim priznanjima.

Predstava je ovjen­ča­na s četi­ri nagra­de ARDALION na 27. Jugoslovenskom pozo­riš­nom fes­ti­va­lu u Užicama 2022. godi­ne, uklju­ču­ju­ći nagra­de za naj­bo­lju pred­sta­vu, naj­bo­lju reži­ju i naj­bo­lje žen­ske i muške ulo­ge, koje su rav­no­prav­no dodi­je­lje­ne cije­lom ansam­blu. Na 59. MESS‑u u Sarajevu pred­sta­va je dobi­la spe­ci­jal­no priz­na­nje žiri­ja, dodat­no pot­vr­div­ši svoj sta­tus kaza­liš­nog remek-djela.

Pulsku publi­ku oče­ku­je doga­đaj koji nadi­la­zi uobi­ča­je­ne gra­ni­ce kaza­liš­ne umjet­nos­ti, pru­ža­ju­ći dubo­ko pro­miš­lja­nje o ljud­skoj pri­ro­di i zlu. Ovo nije samo pred­sta­va, već iskus­tvo koje mije­nja per­cep­ci­ju i ostav­lja tra­jan dojam. Predstava tra­je 210 minu­ta, uz jed­nu pauzu, a pre­po­ru­če­na je za publi­ku sta­ri­ju od 16 godina.