(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: Intervju s Jurajem Rebernjakom – pobjednikom “Remiksa identiteta 9”

Kako spo­ji­ti goto­vo zabo­rav­lje­ne zvu­ko­ve istro­ru­munj­skog jezi­ka s moder­nim glaz­be­nim izra­ža­jem? Juraj Rebernjak, diplo­mi­ra­ni glaz­be­ni peda­gog iz Zagreba, pro­na­šao je odgo­vor kroz svo­ja dva remik­sa pje­sa­ma “Marice fęti­ce” i “Zis am folja”, koji su mu doni­je­li prvu nagra­du na deve­tom izda­nju pro­jek­ta Remiks iden­ti­te­ta udru­ge Metamedij. Njegova pro­duk­cij­ska vje­šti­na, kre­ativ­nost i spo­sob­nost da tra­di­cij­ske ele­men­te pre­to­či u suvre­me­ni glaz­be­ni kon­tekst odu­še­vi­li su struč­ni žiri.

Juraj je već deset godi­na akti­van u glaz­be­noj pro­duk­ci­ji, poz­nat i po solo albu­mu try aga­in pod ime­nom pos­pa­no (2023.), a glaz­be­ni entu­zi­ja­zam dije­li i kroz svoj rad na Radio Studentu. U surad­nji s Centrom za nema­te­ri­jal­nu kul­tu­ru Istre u Pićnu, ovo­go­diš­nji Remiks iden­ti­te­ta donio je iza­zov rein­ter­pre­ta­ci­je pje­sa­ma otpje­va­nih na goto­vo izu­mr­lom jezi­ku. O ins­pi­ra­ci­ji, pro­ce­su stva­ra­nja i osob­noj pove­za­nos­ti s ovim jedins­tve­nim pro­jek­tom raz­go­va­ra­li smo s Jurajem Rebernjakom, a prvo što smo htje­li doz­na­ti je što ga je potak­nu­lo da se pri­ja­vi na natje­čaj i što ga je poseb­no pri­vuk­lo tra­di­cij­skoj glaz­bi Istre?

- Za pri­ja­vu na ovaj natje­čaj potak­nu­la me pri­li­ka da spo­jim svo­ju strast za pro­duk­ci­jom glaz­be i remik­si­ra­njem s tra­di­cij­skom glaz­bom Istre s kojom do sada nisam imao puno susre­ta. Shvatio sam ovo kao novi iza­zov za una­p­rje­đe­nje svo­jih spo­sob­nos­ti i šire­nje okvira.

Možeš li opi­sa­ti kako si pris­tu­pio remik­si­ra­nju pje­sa­ma “Marice fętice” i “Zis am folja”? Što te ins­pi­ri­ra­lo i kako si uspio spo­ji­ti auten­tič­nost i suvre­me­ni zvuk?

- Remiksiranju ovih pje­sa­ma pris­tu­pio sam prvo pres­lu­ša­va­ju­ći ori­gi­nal­ni mate­ri­jal kako bih došao do ide­ja za žan­ro­ve i meto­de remik­sa. Nakon što su mi pale na pamet neke gru­be ide­je, počeo sam s nji­ma i onda sam kroz dalj­nji rad sve bolje i bolje razu­mio u kojem smje­ru želim ići. Težio sam pre­ma moder­nim elek­tron­skim aran­žma­ni­ma, ali sam isto­vre­me­no pazio da zadr­žim neke osnov­ne tra­di­cij­ske ele­men­te kao što su tekst i vokal­ni intervali.

Koliko ti je bilo iza­zov­no radi­ti s pje­sma­ma na istro­ru­munj­skom jezi­ku? Jesi li istra­ži­vao povi­jest i kon­tekst tih pje­sa­ma pri­je nego što si počeo radi­ti na remiksevima?

- Rad s pje­sma­ma na nepoz­na­tom jezi­ku zvu­či iza­zov­no, no u kon­tek­s­tu remik­si­ra­nja nije se poka­za­lo kao veli­ki pro­blem. Proučio sam pri­je­vo­de tek­s­to­va i poku­šao donek­le uni­je­ti svo­ju inter­pre­ta­ci­ju u glaz­be­ni materijal.

Kako si doži­vio priz­na­nje žiri­ja i nji­ho­vo obraz­lo­že­nje o kva­li­te­ti tvo­jih remik­se­va? Što ti ova nagra­da znači?

- Ova nagra­da mi puno zna­či i stvar­no je dobar osje­ćaj dobi­ti ovak­vo priz­na­nje za nešto oko čega sam jako stras­tven. Specifično mi je dra­go što sam uspio ispu­ni­ti uvje­te i oče­ki­va­nja struč­nog žiri­ja koji ima poza­di­nu u istar­skoj tra­di­cij­skoj glazbi.

Kako si oda­brao pro­duk­cij­ske teh­ni­ke i ins­tru­men­te za ovaj pro­jekt? Jesi li eks­pe­ri­men­ti­rao s nekim novim ala­ti­ma ili pristupima?

- Zvukove i ins­tru­men­te birao sam popri­lič­no intu­itiv­no, dok su ala­ti koje sam koris­tio oni s koji­ma sam već upoz­nat. Svakom pro­jek­tu pris­tu­pam dru­ga­či­je, ovis­no o želja­ma i namje­ri, ali kroz pro­ces izra­de uvi­jek naučim nešto novo. Ovaj puta nas­to­jao sam gra­di­ti na teme­lji­ma ori­gi­nal­nog mate­ri­ja­la i osta­ti unu­tar gra­ni­ca prepoznatljivosti.

Osim glaz­be, imaš li još neke umjet­nič­ke inte­re­se ili pro­jek­te na koji­ma tre­nut­no radiš i koje bi htio podijeliti?

- Izvan glaz­be imam inte­res i za vizu­al­ne umjet­nos­ti i dizajn, no to je za sad samo na razi­ni hobija.

Što bi poru­čio mla­dim glaz­be­ni­ci­ma koji se možda žele bavi­ti remik­si­ra­njem, ali nisu sigur­ni odak­le početi?

- Mladima, i svim osta­lim glaz­be­ni­ci­ma koji raz­miš­lja­ju o bav­lje­nju remik­si­ra­njem, poru­čio bih da samo poč­nu kako god i s čime god zna­ju, da nađu neki pos­to­je­ći komad glaz­be koji ih priv­la­či i da s pomo­ću nje­ga napra­ve nešto novo, pa makar to zvu­ča­lo u pot­pu­nos­ti dru­ga­či­je. Mislim da je upra­vo to bit remik­si­ra­nja i sempliranja.

Jurajevi remik­se­vi, zajed­no s oda­bra­nim rado­vi­ma osta­lih sudi­oni­ka natje­ča­ja, bit će uvr­šte­ni na zajed­nič­ki album Remiks iden­ti­te­ta 9, čija se pro­mo­ci­ja pla­ni­ra putem plat­for­mi udru­ge Metamedij. Objava 9. izda­nja ovog pro­jek­ta naj­av­lje­na je za ožu­jak ove godine.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija. 

• Juraj Rebernjak
• Remiks identiteta 9
• Udruga Metamedij