(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: Otvorena izložba „Nicanje iz tame“ Margerite Rakić

Izložba nas­lov­lje­na “Nicanje iz tame”, mla­de Puljanke Margerite Rakić, otvo­re­na je u petak, 14. ožuj­ka u pul­skoj gale­ri­ji HDLU‑a Istre. Nakon izlož­be “Slike kao tra­go­vi baj­ke“ kojom se 2019. prvi put samos­tal­no pred­sta­vi­la u novi­grad­skoj gale­ri­ji „Rigo“, ovo je nje­na dru­ga samos­tal­na izlož­ba i prva u rod­nom gra­du. Mlada umjet­ni­ca izlož­bu je posve­ti­la svo­joj nedav­no pre­mi­nu­loj maj­ci, zahva­liv­ši joj na tome što joj je uvi­jek bila podr­ška, poti­ca­la ju je i vje­ro­va­la u nje­nu daro­vi­tost, te je i naj­zas­luž­ni­ja za njen život­ni poziv, pa i za ovu izlož­bu koju na žalost nije doživjela.

Uz pred­sjed­ni­ka HDLU‑a Istre Milana Marina, koji je upu­tio zahva­le svi­ma koji podr­ža­va­ju rad Društva, na otvo­re­nju je govo­ri­la i povjes­ni­čar­ka umjet­nos­ti i etno­lo­gi­nja Kristina Tamara Franić, ujed­no auto­ri­ca osvr­ta u kata­lo­gu izlož­be. Izrazila je zado­volj­stvo što se Margerita odlu­či­la na samos­tal­nu izlož­bu, jer sma­tra da je njen rad izu­zet­no kva­li­te­tan, dru­ga­či­ji i ino­va­ti­van: „Ona je razvi­la svoj vlas­ti­ti stil i stvar­no ima što poka­za­ti. Njen osob­ni sli­kar­ski pot­pis je izra­ža­va­nje u toj akro­mat­skoj ska­li svih nijan­si sive, tam­ne i svi­je­tle i mak­si­mal­no je apsol­vi­ra­la teh­ni­ku sli­ka­nja uglje­nom. Minucioznim radom stva­ra sli­ku, for­mu, izvla­či dubi­ne iz tog crni­la. Najbitnije je što ne robu­je for­mi i ne sli­ka for­me radi, nego koris­ti svi­jet flo­re kako bi izra­zi­la svoj filo­zof­ski nara­tiv i pogled na svijet.“

„Margerita je zaokup­lje­na pro­miš­lja­njem stva­ra­nja svi­je­ta koji je u mno­gim mito­vi­ma i reli­gi­ja­ma nas­tao iz kaosa i tame“, nagla­si­la je Franić, a to nam je u kra­ćem raz­go­vo­ru pot­vr­di­la i sama auto­ri­ca, ispri­čav­ši kako se izlo­že­ni cik­lus nado­ve­zu­je na njen diplom­ski rad nazvan „Kaos i kre­aci­ja kao likov­ni pro­blem“. Rad je obra­ni­la 2022. godi­ne na Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Rijeci pod men­tor­stvom red. prof. art Siniše Majkusa i izv.prof.dr.sc. Katarine Rukavine. To joj je dru­ga aka­dem­ska titu­la ste­če­na na toj Akademiji, gdje je još 2015. pos­ta­la magis­tra pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti. Naime, budu­ći se nakon prve diplo­me pored kos­ti­mo­graf­skih naj­vi­še bavi­la raz­nim peda­go­škim pos­lo­vi­ma, bilo kroz raz­ne radi­oni­ce bilo na zamje­na­ma za pred­met Likovne kul­tu­re u mno­gim ško­la­ma, a kako stal­nog pos­la „nije bilo na vidi­ku“ odlu­či­la se za dodat­ni stu­dij, te je tako 2022. stek­la i zva­nje magis­tre likov­ne pedagogije.

U istra­ži­va­nje za taj dru­gi diplom­ski, ispri­ča­la nam je Margerita, kre­nu­la je čita­njem i uspo­re­đi­va­njem ins­pi­ra­tiv­nih mito­va o pos­tan­ku pri­sut­nih u mito­lo­gi­ja­ma diljem svi­je­ta. Zapazila je da u nji­ma opis stva­ra­nja obič­no zapo­či­nje nekom vrstom kaosa, bilo da se on pri­ka­zu­je kao mrak ili noć, praz­ni­na ili ponor koji zja­pi, kao voda ili neo­r­ga­ni­zi­ra­no dje­lo­va­nje vode ili vatre ili kao bez­o­blič­no sta­nje mate­ri­je u koz­mič­kom jaje­tu… „U tuma­če­nju Nataše Krajcar pro­naš­la sam objaš­nje­nje Kaosa, božans­tva iz kojeg sve nas­ta­je kao „sadr­žaj­no poten­ci­jal­ne mase“, što mi je bilo inte­re­sant­no u for­mi­ra­nju ide­je vodi­lje ovog cik­lu­sa. Kako me, u šet­nja­ma pri­ro­dom, priv­la­če pri­zo­ri bilja­ka koje izra­nja­ju iz te sje­no­vi­te tame, spo­ji­la sam ih s tim mito­lo­škim tuma­če­njem. Stoga u mojoj likov­noj inter­pre­ta­ci­ji taj kaos, to isho­di­šte kre­aci­je pred­stav­ljam kao tamu, iz koje niče bilj­ni svi­jet kao sim­bol živo­ta, ras­ta i kre­aci­je. Kao teh­ni­ku rada oda­bi­rem pri­rod­ni ugljen na natron odnos­no pak papi­ru i crnu boju uglje­na zbog nje­ne pove­za­nos­ti s mito­lo­škim tuma­če­njem kaosa, ali i zbog dual­nos­ti nje­ne sim­bo­li­ke. Naime, crna se defi­ni­ra kao boja pra-tva­ri, istin­skog kaosa i vode­nih dubi­na, no sim­bo­li­ka joj je dual­na jer s jed­ne stra­ne pred­stav­lja pod­zem­ni svi­jet i vezu sa smr­ti, dok s dru­ge uka­zu­je i na plod­nost zem­lje i nje­nu spo­sob­nost stva­ra­nja novog života.“

„U prin­ci­pu se svi sla­že­mo u tome da je svi­jet nas­tao iz kaosa, iz neke tame“, rek­la je na otvo­re­nju Kristina Tamara Franić. „Za nekog je to Bog koji stva­ra svi­jet, za neke su to neke ener­gi­je, moder­na fizi­ka sve više priz­na­je mul­ti­di­men­zi­onal­nost sve­mi­ra i sve više se bavi tom tam­nom tva­ri koja više nije tama u kojoj niče­ga nema, nego su u njoj skri­ve­ni ogrom­ni poten­ci­ja­li, ogrom­ne ener­gi­je. Margeritu je ta tama pri­vuk­la upra­vo kao veli­ki poten­ci­jal stva­ra­nja živo­ta i svi­je­ta. Iz tam­nog tha­na­to­sa dola­zi­mo do ero­sa, do živo­ta, do onog filo­zof­skog aspek­ta bor­be da život pobi­je­di smrt, da svje­tlost pobi­je­di tamu. Iz total­ne likov­ne skrom­nos­ti, jer nije se lako izra­ža­va­ti u toj akro­mat­skoj ska­li boja koja je za veći­nu i dos­ta neatrak­tiv­na, bez kolo­riz­ma i pri­pa­da­ju­će eks­pre­siv­nos­ti, Margerita sli­je­di svoj stil, svo­ju sli­kar­sku filo­zo­fi­ju. U tome je jedins­tve­na i pola­ko nas osva­ja upra­vo tim nara­ti­vom. Kad dođe­te do nje­ne sli­ke, prvo vidi­te svje­tlo i tamu, nekak­vu for­mu, liš­će, trnje, trsti­ke… Dubina tame uvla­či vas u nara­tiv sli­ke koji vam potom pobu­đu­je osje­ća­je spo­ko­ja, mira i dubin­skog pro­miš­lja­nja koji sto­je iza sva­kog Margeritinog rada.“

Dodajmo za kraj i zaključ­ni pasus iz recen­zi­je u kata­lo­gu izlož­be: „Cilj sva­kog živo­ta je smrt, iako nagon živo­ta teži pri­si­li obnav­lja­nja. U toj igri i hodu pre­ma smr­ti eros se suprot­stav­lja smr­ti u nagon­skom spa­ja­nju jed­nog bića s dru­gim, jed­ne duše s dru­gom, što je umjet­ni­ca ins­tin­k­tiv­no iko­no­graf­ski inter­pre­ti­ra­la u ispre­ple­te­noj matri­ci bilja­ka, gdje sva­ki list može­mo pro­tu­ma­či­ti kao poje­di­nu dušu, a kroš­nju ili splet bilja­ka kao matri­cu vrlo krh­ke stvar­nos­ti. Svaka nje­na sli­ka sim­bo­li­zi­ra tran­s­cen­di­ra­nje i uskr­sa­va­nje u nad-indi­vi­du­al­ni život pra-bit­ka. To je snaž­na poru­ka kako se nala­zi­mo u besko­nač­nom cik­lu­su stva­ra­nja i umi­ra­nja, a iznad sve­ga je vječnost.“

Izložba “Nicanje iz tame” u gale­ri­ji HDLU‑a Istre osta­je otvo­re­na do 4. travnja.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija. 

• Galerija HDLU-a Istre
• Kristina Tamara Franić
• Margerita Rakić