Art Panoptikum LIX u Gradskoj radionici

Art Panoptikum, pro­gram pred­stav­lja­nja novih izlož­bi suvre­me­ne vizu­al­ne umjet­nos­ti u svjet­skim muze­ji­ma i gale­ri­ja­ma, odr­žat će se po 59. put u subo­tu 3. svib­nja u 20 sati, a ujed­no otvo­ri­ti sezo­nu doga­đa­nja u vrtu Gradske Radionice u Puli.

Na počet­ku, u prvoj temi pred­sta­vit će se izlož­ba poz­na­tog ame­rič­kog umjet­ni­ka Marka Bradforda koja je pod nazi­vom „Keep Walking“ otvo­re­na do 18. svib­nja u Hamburger Bahnhof – Nationalgalerie der Gegenwart u Berlinu. Ova izlož­ba nudi impre­siv­no istra­ži­va­nje rase, spo­la i eko­nom­ske nejed­na­kos­ti, pred­stav­lja­ju­ći uvjer­ljiv nara­tiv koji zaokup­lja i um i osje­ti­la. Izložba pri­ka­zu­je 20 dina­mič­nih dje­la nas­ta­lih u dva pos­ljed­nja deset­lje­ća, uklju­ču­ju­ći sli­ke, skul­p­tu­re, pros­tra­ne ins­ta­la­ci­je i videozapise.

U slje­de­ćoj temi sli­je­di pri­kaz sve­obu­hvat­ne retros­pek­tiv­ne izlož­be tur­ske sli­ka­ri­ce i oper­ne pje­va­či­ce Semihe Berksoy koja je pod nazi­vom „Singing in Full Colour“ otvo­re­na do 11. svib­nja tako­đer u Hamburger Bahnhof – Nationalgalerie der Gegenwart u Berlinu. Odražavajući Berksoyin život kao izved­be­ne umjet­ni­ce, izlož­be­ni pros­tor je osmiš­ljen kao kaza­liš­na sce­no­gra­fi­ja. Nekoliko nje­zi­nih veli­kih sli­ka izlo­že­no je poput oper­nih sce­no­gra­fi­ja, dok su dru­ge ras­po­re­đe­ne u kons­te­la­ci­je koje pri­ka­zu­ju figu­re kao da su liko­vi na pozor­ni­ci. Ova retros­pek­ti­va pozi­va posje­ti­te­lje da zako­ra­če u svi­jet Semihe Berksoy, gdje se gra­ni­ce izme­đu umjet­nos­ti, živo­ta i per­for­man­sa sta­pa­ju u jedins­tven, živa­han izraz.

Nakon toga pred­sta­vit će se retros­pek­tiv­na izlož­ba jed­nog od naj­u­tje­caj­ni­jih suvre­me­nih japan­skih umjet­ni­ka Yukinori Yanagia koja je pod nazi­vom „ICARUS“ pos­tav­lje­na do 27. srp­nja u Pirelli Hangarbicocca u Milanu i pri­ka­zu­je nje­go­ve iko­nič­ne i nove rado­ve. Umjetnik s ovom izlož­bom pru­ža nove pogle­de na meha­niz­me vlas­ti i para­dok­sal­ne aspek­te suvre­me­nih dru­šta­va, kao upo­zo­re­nje i poziv na raz­miš­lja­nje o ljud­skoj aro­gan­ci­ji, teh­no­lo­gi­ji i destrukciji.

Zatim dola­zi na red pri­kaz retros­pek­tiv­ne izlož­be bel­gij­ske umjet­ni­ce, reda­te­lji­ce i spi­sa­te­lji­ce Chantal Akerman koja je pod nazi­vom „Travelling“ otvo­re­na do 7. ruj­na u muze­ju suvre­me­ne umjet­nos­ti MAC u Lisabonu. Prateći faze nje­zi­ne kari­je­re, izlož­ba pod­sje­ća na godi­ne i mjes­ta u koji­ma je Akerman živje­la i sni­ma­la, obu­hva­ća­ju­ći širok ras­pon medi­ja, od fil­ma i tele­vi­zi­je do pisa­nja i ins­ta­la­ci­ja. Od bur­le­ske do tra­gič­nog, od mju­zik­la do osob­ne i svjet­ske pat­nje, od spa­va­će sobe do pus­ti­nje. Bio-fil­mo­gra­fi­ja, ani­mi­ra­na cita­ti­ma reda­te­lji­ce, pra­ti opću vre­men­sku lini­ju ovih višes­tru­kih putovanja.

Potom sli­je­di pred­stav­lja­nje izlož­be istak­nu­tog tali­jan­skog umjet­ni­ka Sandra Chie koja je pod nazi­vom „I due pit­to­ri: Opere su car­ta“ otvo­re­na do 15. lip­nja u izlož­be­nom pros­to­ru zak­la­de Biscozzi | Rimbaud koja se nala­zi u gra­du Lecce. Ovi rado­vi na papi­ru pra­vo su puto­va­nje u intim­nu arhi­vu umjet­ni­ka s toč­no sto­ti­nu rado­va nas­ta­lih od 1989. do 2017. Pinokio, ana­to­mi­je, nara­ti­vi, tra­gič­na iro­ni­ja, smi­ješ­ne sce­ne, lju­ba­vi, samo­će i melan­ko­li­je koje pri­pa­da­ju povi­jes­ti čovje­čans­tva dopri­no­se stva­ra­nju vizu­al­nog i emo­ci­onal­nog doživ­lja­ja ove izložbe.

Nakon toga na redu je pri­kaz izlož­be sli­ka bri­tan­ske umjet­ni­ce Rose Wylie koja je pod nazi­vom  „When Found beco­mes Given“ otvo­re­na do 23. svib­nja u gale­ri­ji David Zwirne u Londonu. Ova pre­zen­ta­ci­ja uklju­ču­je recent­na plat­na i polip­ti­he koji luta­ju raz­li­či­tim kro­no­lo­gi­ja­ma i spa­ja­ju osob­no, sim­bo­lič­no i povi­jes­no – nas­ta­nju­ju­ći stvar­ne i zamiš­lje­ne vre­men­ske lini­je. Wylie sli­ka neko­nven­ci­onal­no i čes­to kom­bi­ni­ra rije­či ili reče­ni­ce u veli­kim i naiz­gled siro­vim sli­ka­ma,  punih suhog bri­tan­skog humo­ra koji odba­cu­je bilo kak­vu naz­na­ku orto­dok­s­nos­ti ili pretenzije.

A pos­ljed­nja tema posve­će­na je izlož­bi aus­trij­skog arhi­tek­te Hansa Holleina koja je pod nazi­vom „transFORMS“ otvo­re­na do 2. lip­nja u Centre Pompidou u Parizu. Izložba pru­ža bolje razu­mi­je­va­nje kohe­rent­nos­ti izme­đu kre­ativ­nih i kri­tič­kih pris­tu­pa Hansa Holleina i pred­stav­lja nje­go­va naj­z­na­čaj­ni­ja dje­la koja sama po sebi odra­ža­va­ju istra­ži­va­nje od pola sto­lje­ća nepre­ki­nu­tog rada. Danas, pogled na nje­gov „stil“ kao pos­t­mo­der­nis­tič­ki zas­lu­žu­je dalj­nje pro­uča­va­nje s obzi­rom na Holleinovu uklju­če­nost u raz­li­či­te pokre­te koji su obli­ko­va­li pos­ta­van­gar­di­zam od 1960-ih do 1980-ih, od enfor­me­liz­ma do kon­cep­tu­aliz­ma i pokre­ta radi­kal­ne arhitekture.

Program Art Panoptikum u orga­ni­za­ci­ji Gradske radi­oni­ce pri­pre­ma i vodi Boris Bogunović, a pro­gram­ske aktiv­nos­ti Gradske radi­oni­ce podr­ža­va­ju Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja te Grad Pula dok je ulaz na sva doga­đa­nja besplatan.

• Art Panoptikum
• Boris Bogunović
• gradska radionica