Izložba „Ploča, pigment, pogled“ Franke Vrljić i Marte Katavić u galeriji Poola

B. V.

03.04.2025.

Izložba „Ploča, pig­ment, pogled“ Franke Vrljić i Marte Katavić bit će otvo­re­na u subo­tu, 5. trav­nja u 19 sati u gale­ri­ji Poola. Izložbu otva­ra Leila Topić, kus­to­si­ca i likov­na kritičarka.

Dvije sli­ka­ri­ce, Franka Vrljić (2003.) i Marta Katavić (2000.), stu­den­ti­ca zavr­š­ne godi­ne diplom­skog stu­di­ja i nedav­no diplo­mi­ra­na umjet­ni­ca s Akademije likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, pred­stav­lja­ju se zajed­nič­kom izlož­bom koja dono­si dvi­je raz­li­či­te, ali snaž­no arti­ku­li­ra­ne sli­kar­ske poetike.

Franka Vrljić izla­že seri­ju sli­ka mača­ka koje se isti­ču svo­jom kom­po­zi­cij­skom pre­ciz­noš­ću i tje­les­nom pri­sut­noš­ću. Motiv nije sred­stvo za pri­ča­nje pri­če, nego pola­zi­šte za pro­miš­lja­nje sli­ke: kako ras­po­re­di­ti boju, kako teži­na figu­re utje­če na povr­ši­nu, i kako stvo­ri­ti rav­no­te­žu bez osla­nja­nja na narativ.

Marta Katavić izla­že rado­ve izve­de­ne na lime­nim plo­ča­ma koje su pret­hod­no kori­šte­ni indus­trij­ski mate­ri­jal — otpad, hrđa, gre­ška. Oslanjajući se na vlas­ti­tu intu­ici­ju, ali i dugo­go­diš­nje pro­ma­tra­nje sli­kar­stva (navo­di utje­caj izlož­bi umjet­ni­ka poput Rothka, Dumas, Frankenthaler), Katavić razvi­ja sup­ti­lan, ali odlu­čan sli­kar­ski jezik koji reagi­ra na zada­no sta­nje mate­ri­ja­la. “Ne sli­kam da bih nešto pri­ka­za­la, nego da bih odgo­vo­ri­la na povr­ši­nu ispred sebe,” kaže.

Iako pri­pa­da­ju istoj gene­ra­ci­ji, Franka i Marta ovom izlož­bom pred­stav­lja­ju izra­zi­to raz­li­či­te sli­kar­ske jezi­ke. Franka pola­zi od figu­ra­ci­je, ali nje­zi­ne sli­ke nisu ilus­tra­ci­je – one su stu­di­je struk­tu­re, rav­no­te­že i odno­sa izme­đu boje i for­me. Marta koris­ti lim kao pros­tor sli­ke, ali ne pri­kri­va nje­go­vu proš­lost – sva­ka ogre­bo­ti­na, hrđa ili udub­lje­nje pos­ta­je dio konač­ne kompozicije.

Obje umjet­ni­ce zadr­ža­le su nešto što se u aka­dem­skom pro­ce­su lako izgu­bi – uvje­re­nost u sli­ku kao pros­tor slo­bo­de, mjes­to istra­ži­va­nja, bez potre­be za objaš­nje­njem. Izložba ne dono­si vizu­al­ne slič­nos­ti, nego para­lel­ne pris­tu­pe sli­ci kao radu, odno­su i procesu.

“Nisam htje­la sli­ka­ti pri­ču. Mačka je for­ma. Teška, fizič­ka i sli­kar­ski iza­zov­na”, kaže Franka Vrljić.

“Lim je bio otpad. Sad je sli­ka. Zadržavam gre­ške, ne skri­vam ih. Ne želim da plo­ča pos­ta­ne nešto dru­go. Želim da osta­ne plo­ča”, kaže Marta Katavić.

Katavić tako­đer isti­če da su na nje­zin rad snaž­no utje­ca­le izlož­be koje je gle­da­la uži­vo: “Nisam uči­la iz knji­ga. Tjelesna reak­ci­ja na sli­ke bila je ono što me pokretalo.”

U ranim rado­vi­ma bio je vid­ljiv i kolo­rit mek­sič­kih pej­za­ža: “To više nije tema, ali osje­ćaj tog svje­tla i pros­to­ra ostao je u boji.”

Izložba osta­je otvo­re­na do 30. trav­nja 2025.