26. Zlatni lav – međunrodni festival komornog tetra

Ovogodišnji, 26. Zlatni lav – među­na­rod­ni fes­ti­val komor­nog teatra bit će odr­žan od 23. do 29. lip­nja u Umagu. Uvodnik u ovo­go­diš­nje izda­nje fes­ti­va­la pot­pi­su­je pred­sjed­ni­ca žiri­ja Zrinka Turalija.

„Kastalija. Izmišljena zem­lja, neg­dje u Europi, u dale­koj buduć­nos­ti. Njome vla­da inte­lek­tu­al­na eli­ta. Kastalijske ško­le dos­tup­ne su samo naj­da­ro­vi­ti­jim uče­ni­ci­ma, a u foku­su nji­ho­va obra­zo­va­nja su umjet­nost i glaz­ba. No, kru­na nji­ho­va uče­nja je Igra stak­le­nim perlama…

„Nije slu­čaj­no da se ovaj, isto­ime­ni, roman švi­car­skog nobe­lov­ca Hermana Hessea  našao u sre­di­štu 26. Međunarodnog fes­ti­va­la komor­nog teatra Zlatni lav u Umagu. Igre stak­le­nih per­li ovo­go­diš­nja su tema tog jedi­nog dram­skog fes­ti­va­la u Istri. Čini se nikad aktu­al­ni­ja i bolje pogo­đe­na u vre­me­nu u kojem živi­mo i u sve­mu ono­me što nas okružuje.

„Zašto me, prvo­bit­no spo­me­nu­ta Kastalija, nevje­ro­jat­no pod­sje­ća na uma­ški kaza­liš­ni fes­ti­val? Mjesto koje umjet­ni­ci I publi­ka, već više od čet­vrt sto­lje­ća, koris­te kao sklo­ni­šte od vanj­sko­ga svi­je­ta. Baš kao što je svo­ju malu, inte­lek­tu­al­nu i duhov­nu Kastaliju Hesse okru­žio puno većom drža­vom u kojoj ništa svje­tov­no nije stra­no; rato­vi, bor­ba za vlast, nasi­lje, tako je ute­me­lji­telj “Zlatnog lava” Dami Zlatar Frey, dobri duh fes­ti­va­la, stvo­rio oazu u kojoj umjet­ni­ci ima­ju glav­nu riječ.

„A što nam to umjet­ni­ci dono­se na 26. “Zlatni lav” ?

„Predstava “I Cyrano i dje­voj­či­ca”, Tatra Poco Loco iz Zagreba, govo­ri o lju­ba­vi, o pri­ja­telj­stvu, o selid­bi, o laži  I o tome koli­ko je važ­no biti svoj.  Tekst argen­tin­skog reda­te­lja Guillerma Balda ins­pi­ra­ci­ju crpi iz pri­če o Cyranu de Bergeracu koji je tako­đer bio zaple­ten u jed­nu laž, jer nije vje­ro­vao da zas­lu­žu­je biti voljen. Koliko puta smo zaple­te­ni u laž jer se sra­mi­mo isti­ne, a ova nas pred­sta­va poku­ša­va nauči­ti da pri­hva­ti­mo ono što jesmo I živi­mo slo­bod­ni u vlas­ti­toj koži.

„Komedija  „Ja, Tata“ Bjarnija Haukura Thorssona, koju nam dono­si ZaTraCaRaMa iz Trsta, otkri­va čari, ali i bri­ge  rodi­telj­stva. Izvrstan Giulio Settimo povest će vas na jed­no neza­bo­rav­no puto­va­nje rodi­telj­skim brdi­ma i doli­na­ma. Kao tata će vas nasmi­ja­ti do suza, ali i dotak­nu­ti u samo srce svo­jim putem do očins­tva. Ne mora­te, naime, biti rodi­telj, da doži­vi­te poseb­nu emo­ci­ju kad je o rodi­telj­stvu riječ.

„Hrvatsko kaza­li­šte iz Pečuha, dono­si nam hrvat­sku pra­izved­bu mrač­ne kome­di­je Ribe, nagra­đi­va­ne ame­rič­ke auto­ri­ce Elaine May.  Ribe istra­žu­je odnos moći izme­đu direk­to­ri­ce i nje­zi­ne taj­ni­ce za vri­je­me neo­če­ki­va­ne veče­re. Otvaranjem raz­li­či­tih tema z sto­lom, mije­nja se I prvo­bi­tan odnos sna­ga, sva pra­vi­la se mije­nja­ju u bor­bi za moć koja ne bira sred­stva. U crno­bi­je­lom svi­je­tu ove “trop­ske ribe” ne vide dalje od zido­va svog akva­ri­ja. Zaluđene pobje­dom. Statusom. Ovaj kaza­liš­ni komad doti­če mno­ge aktu­al­ne teme s koji­ma se susre­će­mo u okrut­nom dobu kapi­ta­liz­ma, nov­ca, ambi­ci­ja i želje za dominacijom.

„A Rok Kravanja domi­ni­ra pozor­ni­com u “Slovenskoj Transverzali”. Predstava u kojoj taj autor i glu­mac ispre­pli­će  kolek­tiv­nu svi­jest slo­ven­skog pla­ni­nar­stva sa svo­jom osob­nom pri­čom i njo­me odu­šev­lja­va publi­ku gdje god da gos­tu­je. Duhovita je to, emo­tiv­na i intim­na pri­ča o lju­ba­vi, pre­moš­ći­va­nju svih pre­pre­ka i osva­ja­nju mno­gih vrho­va kako bi se, zapra­vo, oslo­bo­di­li tereta.

„Vinkovčani u Umag dola­ze s pred­sta­vom “Bili smo”. Adaptacija dram­skog tek­s­ta „Skylight“ auto­ra Davida Harea, pred­sta­va je o istin­skoj lju­ba­vi suprot­stav­lje­noj bol­nom gubit­ku, gdje sukob osob­nih uvje­re­nja i ambi­ci­ja razot­kri­va dubo­ku ljud­sku potre­bu za opros­tom i razumijevanjem.

„A do čega, nemi­nov­no, dove­de  nedos­ta­tak razu­mi­je­va­nja i ras­na neto­le­ran­ci­ja, otkri­va nam slo­ven­ska pred­sta­va  „Indijanac hoće u Bronx“. Ta  se jed­no­čin­ka bavi nasi­ljem i nje­go­vim meha­niz­mi­ma, kse­no­fo­bi­jom u ame­rič­kom druš­tvu kra­jem šez­de­se­tih godi­na proš­log sto­lje­ća. Pratimo mla­de nasil­ni­ke kri­mi­nal­ne proš­los­ti u čijem su odras­ta­nju  zata­ji­le sve druš­tve­ne ins­ti­tu­ci­je. S koli­ko smo samo slič­nih pri­ča suoče­ni u suvre­me­nom društvu?!

„Na kra­ju fes­ti­va­la doče­kat ćemo „Krijesnice“ u izved­bi Dramskog stu­di­ja Umag(o) koje će nas vra­ti­ti u dje­tinj­stvo. Kada se brat i ses­tra, raz­dvo­je­ni godi­na­ma i zajed­nič­kim tra­uma­ma pono­vo nađu u svom neka­daš­njem obi­telj­skom gni­jez­du, otva­ra se pan­do­ri­na kuti­ja potis­nu­tih emo­ci­ja, sje­ća­nja i boli.

„Iz sve­ga nave­de­nog vid­lji­vo je da nas na „Zlatnom lavu“ oče­ku­je vatro­met emo­ci­ja, glu­mač­kih kre­aci­ja i kaza­liš­ne fan­ta­zi­je za koju vam je, dra­ga publi­ko, potreb­no samo malo dobre volje, mrvi­cu zna­ti­že­lje i puno lju­ba­vi pre­ma fes­ti­va­lu koji već dva­de­set i šes­tu godi­nu pro­mi­če mul­ti­kul­tu­ral­nost i dru­ga­či­je poima­nje svijeta.

„Počašćena pozi­vom da pred­sje­dam žiri­jem Festivala, iznim­no se radu­jem dola­sku u Umag i 26. Zlatnom lavu“, piše Turalija.

Nositelji pro­jek­ta su: Grad Umag – Città di Umago, Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH i  Istarska Županija – Regione Istriana. Sponzori Zlatnog lava su: Zagebačka ban­ka d.d. i Plava lagu­na d.d. Medijski pokro­vi­te­lji: Radio Eurostar, Glas Istre i Kulturistra.

• 26. Zlatni lav
• Zrinka Turalija