Kulturna politika Istarske županije – perspektive kandidata za župana Slavena Boljuna (Možemo!)

Ususret ovo­go­diš­njim lokal­nim izbo­ri­ma, por­tal Kulturistra.hr je svim kan­di­da­ti­ma za župa­na Istarske župa­ni­je koji su služ­be­no obja­vi­li svo­ju kan­di­da­tu­ru pos­lao pita­nja za inter­v­jue putem kojih želi­mo doz­na­ti nešto više o nji­ho­vim pro­gra­mi­ma u dome­ni kul­tu­re. Svim smo kan­di­da­ti­ma pos­ta­vi­li ista pita­nja koja su obli­ko­va­na na teme­lju ključ­nih stra­te­ških smjer­ni­ca razvo­ja kul­tu­re Istarske župa­ni­je i glo­bal­nih kul­tur­nih dile­ma. Intervjue objav­lju­je­mo redos­li­je­dom pri­mit­ka odgo­vo­ra i nakon final­ne auto­ri­za­ci­je kan­di­da­ta. U nas­tav­ku je inter­v­ju s kan­di­da­tom za župa­na Slavenom Boljunom (Možemo!).

Smatrate li da kul­tur­na poli­ti­ka tre­ba biti usmje­re­na prvens­tve­no na razvoj umjet­nič­kih for­mi i pro­fe­si­onal­ne kul­tur­ne pro­duk­ci­je ili bi tre­ba­la uklju­či­va­ti šire aspek­te sva­kod­nev­nog živo­ta i sudje­lo­va­nja gra­đa­na? Kako bis­te to urav­no­te­ži­li u Istarskoj županiji?

- Kulturu kao druš­tve­nu kate­go­ri­ju tre­ba u naj­ši­rem smis­lu sma­tra­ti kao “cje­li­nu svih ljud­skih aktiv­nos­ti na pro­mje­ni i una­pre­đe­nju život­nih uvje­ta i nači­na živo­ta u skla­du s glo­bal­no usvo­je­nim etič­kim, estet­skim i ljud­skim vri­jed­nos­ti­ma” (Građanska ini­ci­ja­ti­va IKS, Manifest 2000). Stoga, kul­tur­na poli­ti­ka mora radi­ti na oba fron­ta koji su suštin­ski neo­dvo­ji­vi. Ona tre­ba poti­ca­ti razvoj i dis­tri­bu­ci­ju umjet­nič­ke pro­duk­ci­je te dava­ti smjer­ni­ce za obli­ko­va­nje kva­li­tet­ne kul­tur­ne ponu­de. Istovremeno, neo­p­hod­no je pru­ži­ti i okvir za una­pre­đe­nje dos­tup­nos­ti kul­tur­no-umjet­nič­kih pro­gra­ma svim sku­pi­na­ma gra­đa­na te jača­nje nji­ho­vog sudje­lo­va­nja. Aktualne europ­ske kul­tur­ne poli­ti­ke, pa tako i ona naci­onal­na, veli­ki nagla­sak stav­lja­ju upra­vo na nemjer­lji­vu ulo­gu kul­tu­re i umjet­nos­ti u cje­lo­kup­nom razvo­ju zajed­ni­ce. Iz njih se pre­ta­ču zna­nja i ino­va­ci­je koje nas obo­ga­ću­ju i moder­ni­zi­ra­ju, a nima­lo zane­ma­riv nije ni eko­nom­ski aspekt koji dopri­no­si razvo­ju gos­po­dar­stva i broj­nih sek­to­ra (indus­tri­je, turiz­ma, podu­zet­niš­tva i digi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja) te, narav­no, onaj soci­jal­ni – od pru­ža­nja pri­li­ke za dru­že­nje do jača­nja ink­lu­zi­je mar­gi­na­li­zi­ra­nih sku­pi­na gra­đa­na u zajed­ni­cu i nje­zi­ni kul­tur­ni život.

Aktualnom kul­tur­nom poli­ti­kom Istarske župa­ni­je urav­no­te­že­ne su obje tež­nje, no kao kod pret­hod­nih IKS-ova, pita­nje je što će se od smjer­ni­ca kon­kret­no reali­zi­ra­ti. Jer da bi se to pos­ti­glo potreb­no je prvens­tve­no jača­ti kul­tur­ne i obra­zov­ne ins­ti­tu­ci­je te civil­ni sek­tor s obzi­rom da upra­vo oni pred­stav­lja­ju spo­nu izme­đu umjet­ni­ka i zajednice.

Trebaju li kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je u Istri biti pod većom kon­tro­lom regi­onal­ne vlas­ti ili bis­te podr­ža­li veću auto­no­mi­ju i neo­vis­nost u nji­ho­vom uprav­lja­nju? Smatrate li da je tre­nut­ni model uprav­lja­nja učinkovit?

- Zalažemo se za veću auto­no­mi­ju i neo­vis­nost u uprav­lja­nju kul­tur­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma. Tek tada one mogu pro­di­sa­ti punim plu­ći­ma. Iako zvu­či nevje­ro­jat­no, ali i u današ­nje vri­je­me pos­to­je tabu teme koje – zbog poli­tič­ke nepo­dob­nos­ti – ins­ti­tu­ci­je ne smi­ju obra­đi­va­ti, kao pri­mje­ri­ce one koje se doti­ču bašti­ne SFRJ‑a. Kao i u dru­gim sek­to­ri­ma, sma­tra­mo da je pos­tav­lja­nje poli­tič­ki podob­nih lju­di na čel­ne pozi­ci­je sis­tem koje­mu tre­ba čim pri­je sta­ti na kraj i zato da bi se u tim ins­ti­tu­ci­ja­ma mogli stvo­ri­ti zdra­vi kolek­ti­vi. Osim toga, u Istri čes­to svje­do­či­mo otva­ra­nju usta­no­va i agen­ci­ja s jed­nim ili dvo­je zapos­le­nih. Tako godi­na­ma funk­ci­oni­ra­ju Istarska kul­tur­na agen­ci­ja (IKA), Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti Istre (MSUI) ili Centar za nema­te­ri­jal­nu kul­tu­ru Istre (CENKI). Takav pris­tup kul­tur­nom sek­to­ru neo­z­bi­ljan je sto­ga što se teme­lji na zado­vo­lje­nju for­me – kul­tu­ra se naiz­gled razvi­ja – no s dru­ge stra­ne meda­lje ima­mo pre­op­te­re­će­ne zapos­le­ni­ke koji bez obzi­ra na pot­ka­pa­ci­ti­ra­nost usta­no­ve mora­ju ispu­nja­va­ti izu­zet­no ambi­ci­oz­ne pla­no­ve. Zato je nuž­no pro­mi­je­ni­ti pos­to­je­ći model uprav­lja­nja i osi­gu­ra­ti uvje­te funk­ci­oni­ra­nja uskla­đe­ne ulo­zi i potre­ba­ma usta­no­va. Broj zapos­le­ni­ka nuž­no je pove­ća­ti i kako bi se omo­gu­ći­lo pov­la­če­nje što više sred­sta­va iz europ­skih fon­do­va, a čime će vri­jed­nost koju zajed­ni­ca dobi­va biti uvi­jek veća od one koju je počet­no potreb­no ulo­ži­ti. Kulturne ins­ti­tu­ci­je ne smi­ju biti taoci poli­ti­ke i nji­hov razvoj tre­ba sus­tav­no pla­ni­ra­ti i podr­ža­va­ti, jer samo tako mogu kva­li­tet­no ispu­nja­va­ti svo­ju zadaću.

Treba li Istarska župa­ni­ja dava­ti pri­ori­tet veli­kim, pres­tiž­nim kul­tur­nim pro­jek­ti­ma s među­na­rod­nim zna­ča­jem ili bi nagla­sak tre­bao biti na podr­š­ci lokal­nim i zajed­nič­kim kul­tur­nim ini­ci­ja­ti­va­ma? Kako bis­te balan­si­ra­li ta dva pristupa?

- Da bi kul­tu­ra dopr­la do raz­li­či­tih sku­pi­na gra­đa­na i bila nji­ma na uslu­zi, ona mora nudi­ti raz­no­li­ke pro­gra­me. U skla­du s regi­onal­nim, naci­onal­nim i europ­skim poli­ti­ka­ma i nji­ho­vim smjer­ni­ca­ma te detek­ti­ra­nim potre­ba­ma, Županija mora podr­ža­va­ti kako veli­ke pro­jek­te od među­na­rod­nog zna­ča­ja, tako i ini­ci­ja­ti­ve važ­ne za razvoj i nje­go­va­nje iden­ti­te­ta i bašti­ne lokal­ne zajed­ni­ce. Obje stva­ri ne bi smje­le ići nauš­trb jed­na dru­goj jer su podjed­na­ko bit­ne za kul­tur­ni život Istre. Za dobro balan­si­ra­nje ključ­no je pove­ća­ti finan­cij­ska sred­stva te što više ujed­na­či­ti finan­ci­ra­nje jav­nog i neza­vis­nog kul­tur­nog sek­to­ra izme­đu kojih tre­nut­no pos­to­ji ogrom­ni jaz, una­toč tomu što poto­nji stva­ra više od tre­ći­ne svih kul­tur­nih pro­gra­ma i to za otpri­li­ke sve­ga 5% ukup­nih pro­ra­čun­skih sredstava.

Zato je nuž­no pokre­nu­ti ins­ti­tu­ci­onal­nu podr­šku kojom bi se dopri­ni­je­lo sta­bil­nos­ti zna­čaj­nim orga­ni­za­ci­ja­ma, ali i potak­lo stva­ra­nje novih – s mla­dim sna­ga­ma i novim ide­ja­ma. Tako ćemo usred egzo­du­sa pro­fe­si­ona­la­ca i mla­dih radi­ti na zadr­ža­va­nju pos­to­je­ćih for­mi­ra­nih kul­tur­nih dje­lat­ni­ka i afir­mi­ra­nih umjet­ni­ka, te sta­sa­nju novih generacija.

Proračunom za kul­tu­ru ne bi pak tre­ba­lo podr­ža­va­ti pro­gra­me koji se pod krin­kom kul­tu­re i umjet­nos­ti odvi­ja­ju u sklo­pu sve broj­ni­jih puč­kih mani­fes­ta­ci­ja, kao ni one koji su isklju­či­vo turis­tič­ki proizvodi.

Kako bis­te uskla­di­li potre­bu za kul­tur­nim sadr­ža­ji­ma koji priv­la­če turis­te s kul­tur­nim pro­gra­mi­ma koji su pri­mar­no nami­je­nje­ni lokal­nom sta­nov­niš­tvu? Koje bis­te meha­niz­me koris­ti­li za ravnotežu?

- Suštinska raz­li­ka izme­đu ova dva tipa pro­gra­ma ne pos­to­ji ako nam je cilj razvi­ja­nje kul­tur­nog turiz­ma. Ona je više u ter­mi­ni­ma nji­ho­va odr­ža­va­nja i pris­tu­pač­nos­ti, odnos­no odvi­ja­ju li se u jav­nom pros­to­ru, pa će lju­di ako ništa dru­go naba­sa­ti na neko doga­đa­nje ili neće. Prvenstveno tre­ba pro­mi­je­ni­ti per­cep­ci­ju da turis­ti tra­že isklju­či­vo razo­no­du. Istina je, ima tak­vih, kao i onih koje apso­lut­no nikak­va kul­tu­ra ne zani­ma i sve što žele su mag­net za fri­ži­der i sel­fie s Arenom. No, broj­ni su oni koji tra­že kva­li­tet­ne pro­gra­me, a ne samo atrak­ci­je, pri­li­ku da kroz lokal­no stva­ra­laš­tvo bolje upoz­na­ju zajed­ni­cu koja ih je ugos­ti­la ili pak pri­sus­tvu­ju svjet­skim doga­đa­ji­ma. Iako nedo­volj­no razvi­jen, Istra ima kul­tur­ni turi­zam, odnos­no lju­de koji ovdje dola­ze upra­vo zbog kva­li­tet­nih mani­fes­ta­ci­ja i kul­tur­nog bogat­stva. U tom kon­tek­s­tu, ove dvi­je potre­be pri­rod­no su uskla­đe­ne. Lokalno sta­nov­niš­tvo, od koje­ga sve kre­će, mora zato biti u foku­su, dok je turis­tič­ki poten­ci­jal pro­gra­ma sekun­dar­ni – ako govo­ri­mo o finan­ci­ra­nju iz župa­nij­skog pro­ra­ču­na. Kada govo­ri­mo o atrak­ci­ja­ma ili ani­ma­ci­ja­ma za turis­te, tak­vim pro­gra­mi­ma nije mjes­to u jav­nom finan­ci­ra­nju te bi o nji­ma tre­ba­le bri­nu­ti turis­tič­ke zajed­ni­ce i pri­vat­ne tvrt­ke. Za pos­ti­za­nje rav­no­te­že bit­no je i upor­no reagi­ra­ti na tež­nje u druš­tvu koje bi kul­tu­ru sta­vi­le u sužanj­stvo turis­tič­kom sek­to­ru, a što bi bilo pogub­no za druš­tvo u cjelini.

Kako bis­te podr­ža­li razvoj kul­tur­nih i kre­ativ­nih indus­tri­ja u Istri? Planirate li spe­ci­fič­ne mje­re ili fon­do­ve za poti­ca­nje kre­ativ­nog poduzetništva?

- Kulturne i kre­ativ­ne indus­tri­je tre­ba podr­žat putem poseb­nog fon­da ili novog pro­gra­ma u sklo­pu natje­ča­ja koji će biti usmje­ren ka sufi­nan­ci­ra­nju pri­pre­me ino­va­tiv­nih pro­je­ka­ta i pro­gra­ma za europ­ske i dru­ge među­na­rod­ne fon­do­ve. Međutim, one ne bi tre­ba­le biti uklju­če­ne u jav­ne potre­be u kul­tu­ri. Kao što sam nji­hov naziv kaže, radi se o pro­fi­ta­bil­nim indus­tri­ja­ma koje bi tre­ba­le biti u nad­lež­nos­ti ili Upravnog odje­la za gos­po­dar­stvo ili, na pri­mjer, IKA‑e. Potonja bi u pot­pu­nos­ti mogla pre­uze­ti ovaj sek­tor te pos­ta­ti pra­va pro­fi­ta­bil­na agen­ci­ja i usluž­ni ser­vis za film­sku te dru­ge kul­tur­ne i kre­ativ­ne indus­tri­je u Istri.

Kako bis­te ras­po­di­je­li­li kul­tur­ne resur­se unu­tar Istarske župa­ni­je? Smatrate li da se kul­tur­ni pro­gra­mi i ula­ga­nja tre­ba­ju decen­tra­li­zi­ra­ti i rav­no­mjer­ni­je ras­po­re­di­ti izme­đu gra­do­va i rural­nih područja?

- Raspodjela kul­tur­nih resur­sa sva­ka­ko ovi­si o nizu fak­to­ra, od ljud­skih i pros­tor­nih poten­ci­ja­la do pro­met­ne pove­za­nos­ti i infras­truk­tu­re. Sociološka istra­ži­va­nja Krešimira Krole i Željke Tonković poka­za­la su da je jed­na od glav­nih pre­pre­ka za odla­zak na kul­tur­ne pro­gra­me u dru­ge sre­di­ne u Istri nedos­ta­tak jav­nog pri­je­vo­za i loša ces­tov­na pove­za­nost rural­nih dije­lo­va s gra­do­vi­ma. Zato u kul­tur­nu ponu­du u rural­nim sre­di­na­ma tre­ba sus­tav­no ula­ga­ti prvens­tve­no kako bi se zado­vo­lji­le potre­be lokal­ne zajed­ni­ce. Ako pos­to­ji poten­ci­jal za veće pot­hva­te, oni su narav­no ite­ka­ko dobro­doš­li i ima­mo niz pozi­tiv­nih pri­mje­ra: Festival ple­sa i never­bal­nog kaza­li­šta u Savičenti, Istrakon u Pazinu, Zlatni lav u Umagu, Zlatni zub Poreču, Treću kozu u Ližnjanu, Biennale indus­trij­ske umjet­nos­ti u Labinu, Arteriju u Novigradu, Kazalište Ulysses na Brijunima, a done­dav­no i Motovun Film Festival. Neke od mani­fes­ta­ci­ja pokre­nu­li su lokal­ni akte­ri, dok su za dru­ge zas­luž­ne orga­ni­za­ci­je sa sje­di­štem izvan Istre. Zato je i u ovom pogle­du bit­no radi­ti na pove­zi­va­nju i umre­ža­va­nju raz­li­či­tih dioni­ka na lokal­noj, naci­onal­noj i među­na­rod­noj razi­ni, ali i razvo­ju novih gene­ra­ci­ja umjet­ni­ka i kul­tur­nih dje­lat­ni­ka koji će pokre­nu­ti nove pro­gra­me i pro­jek­te jer pos­to­je­ći mogu zamri­je­ti (npr. fes­ti­val Sedam dana stva­ra­nja u Pazinu ili spo­me­nu­ti Motovun Film Festival). Ako govo­ri­mo o decen­tra­li­za­ci­ji usta­no­va, mora­mo raz­miš­lja­ti o nji­ho­voj dos­tup­nos­ti publi­ci i posje­ti­te­lji­ma, a ne samo tre­nut­nim tren­do­vi­ma u financiranju.

Trebaju li kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je u Istri biti vođe­ne prvens­tve­no umjet­ni­ci­ma i kul­tur­nim dje­lat­ni­ci­ma ili bis­te dali pred­nost pro­fe­si­onal­nim mena­dže­ri­ma koji uprav­lja­ju kul­tur­nim usta­no­va­ma pre­ma pos­lov­nim prin­ci­pi­ma? Kako vidi­te ide­alan model upravljanja?

- To ovi­si o kak­voj se kul­tur­noj ins­ti­tu­ci­ji radi. Generalno govo­re­ći, na čelu većih usta­no­va tre­ba­li bi biti i pro­fe­si­onal­ni mena­džer i umjet­nič­ki rav­na­telj ili savjet koji će za svoj rad i pos­lov­ne odlu­ke odgo­va­ra­ti uprav­nom vije­ću, u koje­mu bi prvens­tve­no bili umjet­ni­ci i kul­tur­ni dje­lat­ni­ci. Oni bi ih pos­tav­lja­li i smje­nji­va­li, bez upli­va lokal­ne ili regi­onal­ne vlas­ti, jer se samo tako mogu osi­gu­ra­ti neo­vis­nost i kva­li­te­ta pro­gra­ma. Idealan model za manje usta­no­ve je da ih vode oso­be koje su i mena­dže­ri i kul­tur­ni dje­lat­ni­ci, a ako su pri­tom još i umjet­ni­ci, tim bolje. Takve ima­mo, iako ne u veli­kom broju.

Kako vidi­te ulo­gu digi­ta­li­za­ci­je i ino­va­ci­ja u kul­tu­ri? Treba li kul­tur­na poli­ti­ka više poti­ca­ti pro­duk­ci­ju novih kul­tur­nih sadr­ža­ja ili pove­ća­ti pris­tup pos­to­je­ćim kul­tur­nim dje­li­ma? Smatrate li važ­nim finan­ci­ra­ti istra­ži­va­nja u podru­čju kul­tur­nih prak­si i potre­ba publike?

- Digitalizacija raz­nih kul­tur­nih i umjet­nič­kih sadr­ža­ja jako je važ­na, jer tako oni pos­ta­ju dos­tup­ni neo­gra­ni­če­nom bro­ju koris­ni­ka te mla­di­ma. Digitalizacija i ino­va­ci­ja tako­đer dopri­no­se razvo­ju dru­gih sek­to­ra, kao što su podu­zet­niš­tvo ili IT. Njihova je ulo­ga, dak­le, višes­tru­ka i izu­zet­no bit­na za širu zajednicu.

Kulturna poli­ti­ka tre­ba­la bi isto­vre­me­no i poti­ca­ti pro­duk­ci­ju i pove­ća­ti pris­tup pos­to­je­ćem kul­tur­nom bogat­stvu. Ako zane­ma­ri­mo jed­no od to dvo­je, kul­tu­ra će se zamrz­nu­ti. Mladi umjet­ni­ci čes­to odla­ze u veće gra­do­ve ili dru­ge zem­lje, a kofe­re neri­jet­ko paki­ra­ju i oni afir­mi­ra­ni. Isto vri­je­di za kul­tur­ne dje­lat­ni­ke. Ono što se danas stva­ra osta­je kao bašti­na budu­ćim gene­ra­ci­ja­ma. A sadaš­nje gene­ra­ci­je tre­ba upoz­na­ti s dosa­daš­njim dosezima.

Financiranje istra­ži­va­nja u podru­čju kul­tur­nih prak­si i potre­ba publi­ke nuž­no je kako bismo utvr­di­li gdje smo, gdje ide­mo i što nam je čini­ti da ovaj svi­jet i naš polu­otok uči­ni­mo boljim. Posljednja soci­olo­ška istra­ži­va­nja (Krolo, Tonković) iznje­dri­la su niz saz­na­nja o sta­nju kul­tur­nih potre­ba i potroš­nje mla­dih i osta­le popu­la­ci­je u Istri, ali i smjer­ni­ce za kul­tur­ne i pro­gram­ske aktiv­nos­ti koji­ma se adre­si­ra­ju aktu­al­ni pro­ble­mi, poput sve veće sklo­nos­ti mla­dih pre­ma narod­no-zabav­nim i hedo­nis­tič­kim sadr­ža­ji­ma te zatva­ra­nja spram suvre­me­ne i glo­bal­ne kul­tu­re. Takva su istra­ži­va­nja bit­na i kul­tur­nom sek­to­ru za razvoj nji­ho­vih pro­gra­ma i pro­je­ka­ta te apli­ci­ra­nje na jav­ne pozi­ve, ali i dru­gim sek­to­ri­ma (poput obra­zov­nog ili sek­to­ra jav­nog pri­je­vo­za ili ces­tov­ne infras­truk­tu­re), jer rezul­ta­ti tak­vih istra­ži­va­nja uka­zu­ju i na šire pro­ble­ma­ti­ke lokal­ne zajednice.

Kako pla­ni­ra­te osi­gu­ra­ti sta­bil­ni­je finan­ci­ra­nje kul­tur­nog sek­to­ra? Kako bis­te potak­nu­li pri­vat­ni sek­tor na veće ula­ga­nje u kul­tu­ru? Koje bis­te dodat­ne izvo­re finan­ci­ra­nja mogli osi­gu­ra­ti, osim pro­ra­čun­skih i EU fondova?

- Što se tiče neza­vis­nog sek­to­ra, sta­bil­nos­ti će neiz­mjer­no dopri­ni­je­ti otva­ra­nje jav­nog pozi­va za jed­no­go­diš­nje i tro­go­diš­nje ins­ti­tu­ci­onal­ne podr­ške za pos­to­je­će i dugo­vječ­ne kul­tur­ne orga­ni­za­ci­je te one nove. Tako bi se ujed­no dopri­ni­je­lo zadr­ža­va­nju pos­to­je­ćih zapos­le­ni­ka i potak­nu­la nova zapoš­lja­va­nja, te adre­si­ra­lo niz goru­ćih pro­ble­ma civil­nog sek­to­ra poput pot­pla­će­nos­ti i pot­ka­pa­ci­ti­ra­nos­ti, odnos­no pre­op­te­re­će­nos­ti pos­to­je­ćeg kadra. Vezano za kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je, neo­p­hod­no je zapos­li­ti oso­be koje će se bavi­ti pisa­njem pro­je­ka­ta za među­na­rod­ne fon­do­ve, što zna­či da i nji­ma tre­ba dati finan­cij­sku injek­ci­ju kojom će isko­ra­či­ti iz sta­tu­sa quo.

Županija tre­ba pre­uze­ti na sebe veću ulo­gu u pove­zi­va­nju pri­vat­nog i kul­tur­nog sek­to­ra – putem kon­fe­ren­ci­ja, jav­nog zago­va­ra­nja i dru­gih aktiv­nos­ti – i usmje­ra­va­ti na sve mogu­će nači­ne kako pri­vat­ni­ke, tako i turis­tič­ke zajed­ni­ce na veću podr­šku kul­tu­ri, kako finan­cij­sku tako i promotivnu.

Kako bis­te osi­gu­ra­li da kul­tur­ni sadr­ža­ji budu dos­tup­ni oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom, mla­di­ma s teško­ća­ma u razvo­ju i dru­gim ranji­vim sku­pi­na­ma? Koje bis­te kon­kret­ne mje­re pro­ve­li kako bi kul­tur­ni pros­to­ri pos­ta­li pristupačniji?

- Županija ula­že u ukla­nja­nje arhi­tek­ton­skih bari­je­ra, kao jed­ne od glav­nih pre­pre­ka oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom, ali još uvi­jek pos­to­je usta­no­ve (poput MSUI-ja i Etnološkog muzej Istre) koji su nedos­tup­ni ne samo oso­ba­ma koje se ote­ža­no kre­ću ili uz pomoć inva­lid­skih koli­ca, nego i oni­ma sta­ri­je život­ne dobi. S obzi­rom na finan­cij­ski zah­tjev­ne zahva­te koje je pone­kad potreb­no uči­ni­ti, taj pro­blem bio bi brže rije­šen ako bi se dio sred­sta­va povuk­lo iz među­na­rod­nih fon­do­va, gdje se pono­vo vra­ća­mo na pro­blem nedos­tat­ka kadra u usta­no­va­ma koji bi se bavio pisa­njem projekata.

Kao dru­go, potreb­no je izdva­ja­ti veće izno­se za pri­la­god­bu pro­gra­ma oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom te dje­ci i mla­di­ma s teško­ća­ma u razvo­ju, a kako ne bismo opte­re­ti­li pos­to­je­ći pro­ra­čun za kul­tu­ru, isto može biti dio zaseb­nog jav­nog pozi­va paž­lji­vo osmiš­lje­nog kako ne bi dodat­no admi­nis­tra­tiv­no opte­re­tio provoditelje.

Već se puno govo­ri o uni­ver­zal­nom dizaj­nu na čijoj ćemo imple­men­ta­ci­ji nas­ta­vi­ti radi­ti, a izu­zet­no važ­no je i osi­gu­ra­ti stal­na finan­ci­ra­nja bes­plat­nih kul­tur­nih pro­gra­ma prvens­tve­no nami­je­nje­nih nave­de­nim ranji­vim sku­pi­na­ma, poput sen­zor­nih kino pro­jek­ci­ja ili izlož­bi za sli­je­pe i sla­bo­vid­ne oso­be, a od kojih direk­t­nu korist ima­ju i dru­ge sku­pi­ne gra­đa­na, kao što su mala dje­ca, umi­rov­lje­ni­ci ili pak oso­be sla­bi­je pla­tež­ne moći.

Jedan od veli­kih pro­ble­ma dos­tup­nos­ti pro­gra­ma je i nedos­ta­tak orga­ni­zi­ra­nog pri­je­vo­za, što zna­či da župa­ni­ja može dodat­no finan­cij­ski pomo­ći oni­ma koji će orga­ni­zi­ra­ti grup­ne posje­te kul­tur­nim doga­đa­ji­ma. Radi se o sku­pi­na­ma koje su cije­li život, čak i deset­lje­ći­ma, bile isklju­če­ne iz kul­tur­nog živo­ta zajed­ni­ce. Sada je kod njih potreb­no stvo­ri­ti i navi­ku poha­đa­nja kul­tur­nih aktiv­nos­ti koje nisu bit­ne samo za osob­ni rast i razvoj, nego i za soci­ja­li­za­ci­ju te inkluziju.

• Izbori 2025.
• Slaven Boljun