Možemo! Predstavio program za kulturu grada Pule

Dušica Radojčić, Davor Vuković i Ivana Nataša-Turković su u petak, 9. svib­nja na kon­fe­ren­ci­ji za novi­na­re pred­sta­vi­li pro­gram plat­for­me Možemo! za grad Pulu.

- U izbor­nom pro­gra­mu Možemo! kul­tu­ra zauzi­ma naj­du­lje poglav­lje upra­vo kako bismo istak­nu­li da se o razvo­ju kul­tu­re pre­ma­lo govo­ri i da je je nezas­lu­že­no mar­gi­na­li­zi­ra­na u izbor­nim poli­tič­kim pro­gra­mi­ma. Nama kul­tu­ra nije zad­nja rupa na svi­ra­li i to s ovim pro­gra­mom i doka­zu­je­mo, kaza­la je Radojčić.

Ona je doda­la sa su u pro­gra­mu za kul­tu­ru istak­nu­li osna­ži­va­nje kul­tur­nog iden­ti­te­ta putem sus­ta­va pot­po­ra, dos­tup­nost kul­tu­re širem kru­gu gra­đa­na, veće izdva­ja­nje za kul­tu­ru, izgrad­nju kul­tur­nog cen­tra, decen­tra­li­za­ci­ju kul­tur­ne ponu­de, valo­ri­za­ci­ju for­ti­fi­ka­cij­skog sus­ta­va i širo­ku jav­nu ras­pra­vu za otpor­ni­ju i odr­ži­vi­ju kulturu.

- Pula mora osna­ži­ti vlas­ti­ti kul­tur­ni iden­ti­tet, a to je mogu­će samo ako pre­poz­na­mo i na pra­vi način nje­gu­je­mo svo­je bogat­stvo. Uz podr­šku vri­jed­nim pos­to­je­ćim ins­ti­tu­ci­ja­ma i orga­ni­za­ci­ja­ma, kon­ti­nu­ira­nu podr­šku pru­žit ćemo i pro­jek­ti­ma mla­dih i već afir­mi­ra­nih likov­nih i izved­be­nih umjet­ni­ka, arhi­te­ka­ta, knji­žev­ni­ka, glaz­be­ni­ka, dizaj­ne­ra, povjes­ni­ča­ra, arhe­olo­ga, etno­lo­ga, kul­tur­nih antro­po­lo­ga, itd. Pula je odu­vi­jek ima­la snaž­nu pro­pul­ziv­nu sna­gu zahva­lju­ju­ći kojoj i danas ima­mo kva­li­tet­ne i pre­poz­nat­lji­ve glaz­be­ne, knji­žev­ne, kaza­liš­ne, izlož­be­ne i dru­ge kul­tur­no-umjet­nič­ke mani­fes­ta­ci­je i fes­ti­va­le. S naših 10-ak gale­ri­ja, tri muze­ja i nizom ins­ti­tu­ci­onal­nih i vanins­ti­tu­ci­onal­nih akte­ra i loka­ci­ja s izvr­s­nim pro­gra­mi­ma, ponos­ni smo na kul­tur­nu živah­nost gra­da i zahval­ni svi­ma oni­ma koji ula­žu veli­ki trud da bi nam ju pru­ži­li. Imamo i nove gene­ra­ci­je izvr­s­nih umjet­ni­ka u mno­gim polji­ma. Na nama je da taj entu­zi­ja­zam podu­pi­re­mo i da im stvo­ri­mo sigur­ni­je rad­ne uvje­te, sus­tav pot­po­re za umjet­ni­ke, kaza­la je Radojčić.

Ona je pojas­ni­la da iako je ukup­ni iznos za kul­tu­ru nomi­nal­no u ras­tu, od 2019. godi­ne pos­to­tak izdva­ja­nja iz grad­skog pro­ra­ču­na stal­no opa­da. Namjera im je sto­ga bit­no pove­ća­ti dava­nja za kulturu.

- Pulska je Arena vlas­niš­tvo Grada Pule, no Grad ne ras­po­la­že pri­ho­dom koji dola­zi od kori­šte­nja te nekret­ni­ne. S Arheološkim muze­jom Istre tre­ba sklo­pi­ti novi ugo­vor dava­nju na uprav­lja­nje kul­tur­no-povi­jes­nih spo­me­ni­ka i regu­li­ra­ti da dio pri­ho­da ide Gradu Puli, te tim pri­ho­dom pove­ća­ti dava­nja za kul­tu­ru, kaza­la je Radojčić.

Osvrnula se i na važ­nost osi­gu­ra­va­nja svih uvje­te koji će kul­tu­ru i kul­tur­ne sadr­ža­je uči­ni­ti dos­tup­ni­ma što širem kru­gu gra­đa­na. Isto tako, istak­nu­la je da je neo­p­hod­no podr­ža­ti i poti­ca­ti umjet­nič­ku pro­duk­ci­ju te svim kul­tur­nim dje­lat­ni­ci­ma omo­gu­ći­ti pri­mje­re­ne i sta­bil­ne uvje­te za rad. Postojeću kul­tur­nu infras­truk­tu­ru tre­ba nas­ta­vi­ti una­pre­đi­va­ti kako bi bila dos­tup­na svim sku­pi­na­ma gra­đa­na, od oso­ba s raz­li­či­tim tipo­vi­ma pote­ško­ća do onih sta­ri­je život­ne dobi.

- Ono za čime čez­nu svi kul­tur­nja­ci jest kul­tur­ni cen­tar s poli­va­lent­nom dvo­ra­nom, izlož­be­nim pros­to­rom, smje­šta­jem za rezi­den­ci­jal­ne umjet­ni­ke, glaz­be­nim stu­di­jom koji može pri­mi­ti i zbo­ro­ve te veće sas­ta­ve, koje­ga u Puli nema, kao i pros­to­rom za umjet­nič­ku pro­duk­ci­ju. Već je pokre­nu­ta ini­ci­ja­ti­va za pre­tva­ra­nje Doma hrvat­skih bra­ni­te­lja u kul­tur­ni cen­tar tak­vog tipa, no pre­go­vo­ri s upra­vi­te­ljem i for­mal­nim vlas­ni­kom pros­to­ra još uvi­jek nisu uro­di­li plo­dom. S obzi­rom da je prvens­tve­no potreb­no detalj­no sagle­da­ti sve potre­be zajed­ni­ce kao i pri­mje­re­nos­ti poten­ci­jal­nih mogu­ćih loka­ci­ja, pokre­nut ćemo tran­s­pa­rent­nu jav­nu ras­pra­vu o reali­za­ci­ji Kulturnog cen­tra, istra­ži­ti koje su to loka­ci­je te u konač­ni­ci pokre­nu­ti pos­tu­pak za finan­ci­ra­nje izgrad­nje ili rekons­truk­ci­je oda­bra­nog pros­to­ra, kaza­la je Radojčić.

Ona je nave­la i nuž­nost odmi­ca­nja od mode­la kon­cen­tra­ci­je kul­tur­ne ponu­de u sre­di­štu gra­da, a to je izve­di­vo jača­njem finan­ci­ra­nja kul­tur­no-umjet­nič­kih pro­gra­ma koji­ma se ani­mi­ra­ju jav­ni pros­to­ri u kvar­to­vi­ma, a kul­tu­ra pri­bli­ža­va građanima.

Radojčić se potom osvr­nu­la na situ­aci­ju u Društvenom cen­tru Rojc i napo­me­nu­la da je sadaš­nji model uprav­lja­nja nedo­volj­no učin­ko­vit, pa poten­ci­ja­li nje­go­vih pros­to­ra i osta­ju nedo­volj­no iskorišteni.

- Godine 2021. izra­đen je pri­jed­log osni­va­nja mje­šo­vi­te jav­no-civil­ne jav­ne usta­no­ve Rojc, koja je na sebe tre­ba­la pre­uze­ti i uprav­lja­nje pros­to­ri­ma i defi­ni­ra­nje i pro­ved­bu razvoj­nih cilje­va, čime bi se ostva­ri­li poten­ci­ja­li Rojca i nje­go­vih pros­to­ra odnos­no dale­ko veća korist za zajed­ni­cu. Pokrenut ćemo osni­va­nje jav­ne usta­no­ve Rojc, koje je bilo blo­ki­ra­no 4 godine.

Davor Vuković je istak­nuo da je jed­no od ključ­nih pita­nja u uprav­lja­nju kul­tur­nom bašti­nom Pule nedos­ta­tak jas­nog pla­na i valo­ri­za­ci­je poten­ci­ja­la koje­ga posje­du­je, a pose­bi­ce nje­nog for­ti­fi­ka­cij­skog sustava.

- Grad Pula pro­pus­tio je kapi­ta­li­zi­ra­ti poten­ci­jal neza­vis­ne sce­ne koja je počet­kom 2000-ih pozi­ci­oni­ra­la Pulu na svjet­sku sce­nu alter­na­tiv­ne glaz­be. Zbog toga smo izgu­bi­li veli­ke ino­zem­ne fes­ti­va­le, ali i one lokal­ne koji su cije­lu pri­ču izgra­di­li. Ta veli­ka pos­tig­nu­ća gra­đe­na su na entu­zi­jaz­mu i lju­ba­vi naših sugra­đa­na, a grad je pro­pus­tio dati svo­ju podr­šku. Sada se pre­tva­ra­mo u sre­di­nu gas­tro fes­ti­va­la koji ne pru­ža­ju nika­kav dopri­nos kul­tur­noj sce­ni, već slu­že samo izvla­če­nju nov­ca iz dže­po­va turis­ta. Dobar pri­mjer nedos­tat­ka pla­na i valo­ri­za­ci­je pred­stav­lja for­ti­fi­ka­cij­ski sus­tav, koji čini veli­ki dio kul­tur­ne bašti­ne ovog gra­da. Naša vizi­ja razvo­ja kul­tu­re Pule kao regi­onal­nog kul­tur­nog sre­di­šta teme­lji se upra­vo na jača­nju jav­ne ulo­ge usta­no­va u kul­tu­ri te podr­š­ci izva­nins­ti­tu­ci­onal­nom sek­to­ru i uklju­či­va­nju gra­đa­na – poseb­no mla­dih – u oču­va­nje i aktiv­no kori­šte­nje nas­li­je­đe­ne mate­ri­jal­ne bašti­ne, pa tako i utvr­da. Šibenik je dobar pri­mjer ula­ga­nja sred­stva u obno­vu tvr­đa­va i for­mi­ra­nja ins­ti­tu­ci­je za uprav­lja­nje tim pros­to­ri­ma, koji su pos­ta­li mjes­ta okup­lja­nja šire kul­tur­ne sce­ne. Namjera nam je oču­va­ti i oži­vi­ti for­ti­fi­ka­cij­ski sus­tav te ga otvo­ri­ti zajed­ni­ci i nje­zi­nim kul­tur­nim akte­ri­ma, a u cilju stva­ra­nja inku­ba­to­ra ino­va­tiv­nih prak­si koje dje­lu­ju u siner­gi­ji s raz­li­či­tim sek­to­ri­ma, kazao je Vuković.

Turković se osvr­nu­la na nuž­nost una­pre­đe­nja pos­to­je­će kul­tur­ne infras­truk­tu­re u cilju osi­gu­ra­nja nje­zi­ne dos­tup­nos­ti svim sku­pi­na­ma gra­đa­na, od oso­ba s raz­li­či­tim pote­ško­ća­ma do onih sta­ri­je život­ne dobi, te imple­men­ta­ci­je uni­ver­zal­nog dizaj­na kojim pro­gra­mi i uslu­ge pos­ta­ju pris­tu­pač­ne što većem bro­ju raz­li­či­tih lju­di, neo­vis­no o nji­ho­vim potre­ba­ma i sposobnostima.

- Također, odre­đe­nim druš­tve­nim sku­pi­na­ma – svoj dje­ci i mla­di­ma, oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom, te oni­ma u rizi­ku od siro­maš­tva – nuž­no je osi­gu­ra­ti vauče­re i pro­gra­me kul­tur­nog poka­za. Potrebno je izdva­ja­ti više sred­stva za dos­tup­nost pro­gra­ma oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom te dje­ci i mla­di­ma s teško­ća­ma u razvo­ju, a koja su ove godi­ne izno­si­la nedo­volj­nih i s potre­ba­ma neus­kla­đe­nih 20.000 eura, ali i osi­gu­ra­ti fond za orga­ni­zi­ra­ni pri­je­voz na kul­tur­ne pro­gra­me i mani­fes­ta­ci­je za oso­be koje se kre­ću uz pomoć inva­lid­skih koli­ca ili pak ote­ža­no, kaza­la je Turković te se osvr­nu­la i na pri­ori­tet kul­tur­nog centra.

- Potrebno nam je to mjes­to koje će ugos­ti­ti kon­cer­te, pred­sta­ve, nas­tu­pe fol­k­lo­ra­ša, mul­ti­me­di­jal­ne izved­be, izlož­be i dru­ge pro­gra­me neza­vis­ne kul­tu­re, te udo­mi­ti kul­tur­ne skvo­te­re – umjet­ni­ke i kul­tur­ne dje­lat­ni­ke čije beskuć­niš­tvo utje­če na nji­hov ops­ta­nak na sce­ni. Kvalitetne pozor­ni­ce za izved­be­ne i glaz­be­ne pro­gra­me Puli ima samo u Istarskom narod­nom kaza­li­štu, koje tre­nut­no ima dvo­ja­ku funk­ci­ju – kaza­li­šta i kul­tur­nog doma. Realizacijom poto­njeg ras­te­re­tit ćemo INK te osi­gu­ra­ti pul­skoj glaz­be­noj ško­li i aka­de­mi­ji, našim orkes­tri­ma, sas­ta­vi­ma i ben­do­vi­ma, udru­ga­ma i umjet­ni­ci­ma adek­vat­nu infras­truk­tu­ru za nji­ho­ve pro­gra­me, zaklju­či­la je Turković.

Za kraj je Radojčić istak­nu­la kako će pokre­nu­ti kon­ti­nu­ira­nu jav­nu ras­pra­vu s foku­som na detek­ti­ra­nje bol­nih toča­ka osjet­lji­vog sek­to­ra kul­tu­re i dos­ljed­no radi­ti na nji­ho­vom uklanjanju.

- Umjetnici i kul­tur­ni dje­lat­ni­ci, bilo u ins­ti­tu­ci­onal­nom ili vanins­ti­tu­ci­onal­nom sek­to­ru, ne smi­ju biti taoci poli­tič­kih obra­ta, već mora­ju ima­ti osi­gu­ra­ne pri­mje­re­ne uvje­te za rad i razvoj. Kontinuiranost ras­pra­ve je neo­p­hod­na zato što pos­tav­lja­njem okvi­ra i pri­la­god­bom nje­go­vih mar­gi­na aktu­al­nim pro­mje­na­ma i potre­ba­ma kul­tur­nog sek­to­ra može­mo kul­tu­ru uči­ni­ti otpor­ni­jom, odr­ži­vi­jom i sprem­ni­jom na druš­tve­na pre­vi­ra­nja. Kultura je naš neis­cr­p­ni resurs, a umjet­ni­ci traj­na vri­jed­nost. Neću dozvo­li­ti da budu kao sje­me na vje­tru!, zaklju­či­la je Radojčić.

• Davor Vuković
• Dušica Radojčić
• Ivana-Nataša Turković
• Možemo!