Treći dan 18. Monte Librića – Od nogometa do vanzemaljaca

Prava nogo­met­na atmo­sfe­ra u zna­ku dobre pri­če koju na tere­nu i izvan nje­ga pro­mi­če Nogometni klub Istra 1961 vla­da­la je u sri­je­du pos­li­je­pod­ne na 18. Monte Libriću – Festivalu dje­čje knji­ge, koji u Puli tra­je do nedje­lje 18. svib­nja. U pul­skom Circolu pred­stav­lje­na je sli­kov­ni­ca “Grgova pri­ča” (iNNi MiNi) pul­skih auto­ra, spi­sa­te­lji­ce Katarine Radetić i ilus­tra­to­ra Vibora Juhasa. Na pro­mo­ci­ju je došao osob­no i prč Grgo, masko­ta NK Istra i glav­ni junak pri­če, a uz nje­ga su bili nogo­me­ta­ši Istre – Josip Radošević, Slavko Blagojević i Advan Kadušić. Publika je bila odu­šev­lje­na, a na Libriću se poka­za­lo da „Grgova pri­ča“ već ima svo­je broj­ne navijače.

„Grgova pri­ča“, kako isti­če auto­ri­ca, govo­ri o tome kako je „važ­no biti tim­ski igrač i na tere­nu i van tere­na, da je važ­no pošti­va­ti dru­ge – bili nam oni slič­ni ili se jako raz­li­ko­va­li od nas, podr­ža­ti svo­je pri­ja­te­lje… Svašta se nešto život­no nauči “usput” kad se bavi­mo spor­tom.“ Naime, prču Grgi naj­dra­ža je stvar oko sebe stva­ra­ti kaos. Stalno trči, ska­če i div­lja naoko­lo uzne­mi­ra­va­ju­ći sve doma­će živo­ti­nje na far­mi u Balama na kojoj živi. No, sve se to pro­mi­je­ni ono­ga dana kada Grgo otkri­je nogo­met. Nogomet ga uči kako biti bolji pri­ja­telj, tim­ski igrač, kako govo­ri­ti o svo­jim emo­ci­ja­ma, zdra­vo jes­ti i poka­za­ti pošto­va­nje dru­gi­ma, ali mu pos­tav­lja vrlo važ­no pita­nje: tko si ti? “Grgova  pri­ča“ govo­ri o raz­li­či­tim život­nim pute­vi­ma i o tome kako pone­kad stva­ri ne ispad­nu ona­ko kako smo pla­ni­ra­li. One mogu ispas­ti bolje nego što smo uop­će mogli zamisliti.

Strip, stri­po­vi i maj­sto­ri stri­pa bili su glav­ni juna­ci jutar­njeg pro­gra­ma tre­ćeg dana 18. Monte Librića. Prvi gost Piknika s auto­rom bio Tihomir Tikulin Tico koji je pred­sta­vio svo­ju „Stripaonicu – Strip počet­ni­cu“ (Bookglobe) za koju je tekst napi­sao Nebojša Radić. Voditelj je bio Librić Jan.

„Svaki strip je u vašim godi­na­ma dobro došao. Čitanje stri­po­va poma­že da nauči­te bolje čita­ti. Čitajte stri­po­ve, čitaj­te titlo­ve ispod fil­mo­va. Čitanje je važ­no“, poru­čio je Tihomir Tikulin Tico dje­ci u publi­ci Monte Librića, a bili su to uče­ni­ci pul­skih osnov­nih ško­la Tone Peruška, Centar i Veruda. Poznati autor stri­po­va objas­nio im je kako nas­ta­je strip, kako izmiš­lja liko­ve, zašto je naj­bo­lje da strip ima tri lika: jer, pri­mje­ri­ce, kad se dvo­je posva­đa­ju tre­ći ih može pomi­ri­ti. Ukratko – pri­ča mora biti zanim­lji­va, objas­nio je Tihomir Tikulin Tico i uži­vo uz pomoć svo­jih malih sce­na­ris­ta iz publi­ke nacr­tao strip pri­ču o bro­do­lom­cu po kojeg su doš­li van­ze­malj­ci s Fratarskog.

Darko Macan, koji je pisao i stri­po­ve za veli­kog Marvela, na Pikniku s Libricom Iris, pred­sta­vio je svo­ju „Borovnicu – Organsku i Šumsku“ (Naklada Fibra). Knjige su to koje sadr­že inte­gral­na izda­nja nje­go­vog stri­pa „Borovnica“. Riječ je o jed­nom od naj­bo­ljih hrvat­skih humo­ris­tič­kih stri­po­va. Prije tri­de­set godi­na objav­lje­na je prva šala o Borovnici, dje­voj­či­ci duga repa i još duže­ga jezi­ka, u legen­dar­nom časo­pi­su Modra las­ta. Poslije se seli­la od dnev­nih novi­na do inter­ne­ta, a cije­lo to vri­je­me strip o Borovnici, dje­voj­či­ci toč­kas­te halji­ne i zloć­kas­te ćudi, stje­cao je nove čitatelj(ic)e. Njegova Borovnica možda ima samo jed­nu super­moć, besko­nač­no duga­čak rep koji se ni u jed­noj sli­či­ci stri­pa nikad ne vidi cijeli.

Darko Macan, koji je do sada nacr­tao i napi­sao više od 10 tisu­ća stra­ni­ca raz­li­či­tih izda­nja stri­po­va, odgo­vo­rio je na mnoš­tvo dje­čjih pita­nja. Saznali smo da je stri­po­ve počeo crta­ti u dobio do 8, 9 godi­na, i to kada je sve stri­po­ve koje je imao pro­či­tao više od dese­tak puta sva­ki put ispo­čet­ka. Prvi nje­go­vi juna­ci bili su med­vje­di­ći, a obo­ža­vao je crta­ti i Formulu 1. Darko Macan voli crta­ti ruč­no, a to je spo­ro i kaže: „Strip se uvi­jek brže čita nego što se crta.“

„Ne mora­te baš zna­ti sjaj­no crta­ti da bi poče­li crta­ti stri­po­ve. Morate ima­ti jaku želju da ih radi­te i ako je ima­te sve osta­lo je lako napra­vi­ti“, rekao je Darko Macan, koji je, narav­no, na Pikniku i crtao. Uz pomoć dje­ce s Librića nacr­tao je strip „Spiderman pro­tiv Damjana u Puli“.

Živo je bilo i na Pikniku s auto­rom, kada je pred­stav­lje­na sli­kov­ni­ca za dje­cu i odras­le „Kokoš Marica“ (Oaza Books) Dubravke Ugrešić i Marina Remića. Priču o Koki Marici iz Adamovca, koja je kre­nu­la u avan­tu­ru živo­ta – u cen­tar Zagreba i na svom čudes­nom puto­va­nju sre­la raz­ne grad­ske liko­ve, uklju­ču­ju­ći kumi­ce na trž­ni­ci Dolac, pro­laz­ni­ke na uli­ca­ma i poli­caj­ce, pro­či­tao je Librić Jan, a o ilus­tra­ci­ja­ma je govo­rio Marin Remić poz­nat i kao Tužni Marin u čiz­ma­ma, koji nikad nije tužan, ali je baš bio tužan na dan kada si smis­lio umjet­nič­ko ime. Ne nosi ni čiz­me, nego uglav­nom nati­ka­če. Ali zato Koka Marica ima čiz­me s viso­kim pot­pe­ti­ca­ma. I Marin je, narav­no, na Pikniku crtao. Nacrtao je zeca, vuka s teto­va­ža­ma i Krampusa, jer je to lik kojeg naj­vi­še voli crta­ti. Ovaj Librić – Krampus imao je krat­ke hla­če, četi­ri noge i – četi­ri teni­si­ce. Koka Marica bila je i glav­na juna­ki­nja pos­li­je­pod­nev­ne radi­oni­ce sito­ti­ska Koka na situ koju je vodio na Urbanom Libriću, a polaz­ni­ci su tiska­li ilus­tra­ci­je iz sli­kov­ni­ce na svo­je majice.

Stripovima su bile posve­će­ne i jutar­nje radi­oni­ce Micko Kid klub stri­po­lju­ba­ca i Čovpas, koje su vodi­li Vedran Bratušek i Marko Hadjur iz Mozaik knji­ge. Radionicu Zločesti strip vodio je Darko Macan, a Stripaonicu Tihomir Tikulin Tico. Lovci na slo­va stva­ra­li su u Libraonici s Anđelom Dominković, stu­den­ti­com Fakulteta za odgoj­ne i obra­zov­ne zna­nos­ti Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli.

Dodajmo i da je sinoć na Urbanom Libriću  radi­oni­cu ulič­nih pla­ka­ta Street Poster Art vodio Vibor Juhas. Mladi ulič­ni umjet­ni­ci crta­li su pla­ka­te za pop­corn, ogla­ša­va­li su pro­da­ju sla­do­le­da, češkog hot dog psa, ali i crve­nog Ferrarija i ško­lu sur­fa­nja. Djeca su još jed­nom doka­za­la da mašta može zais­ta sva­šta – a bilo je i onih koji su osmis­li­li pla­ka­te za „poseb­nu gale­ri­ju sli­ka Mozarta“, ali i jako uspješ­ne antireklame.

Autor iz dalji­ne Rob Biddulph sti­gao je, isti­na onli­ne, iz Londona u dvo­ra­nu Circola. Ovaj višes­tru­ko nagra­đi­va­ni pisac i ilus­tra­tor dje­čjih roma­na i sli­kov­ni­ca upra­vo je pro­gla­šen naj­bo­ljim ilus­tra­to­rom na British Book Awards, a poz­nat je i kao nosi­telj Guinnessova rekor­da jer je nje­gov onli­ne sat crta­nja 2020. godi­ne posje­ti­lo čak 45611 kućans­ta­va. Posjetitelji Monte Librića crta­li su psi­ća onli­ne s Robom i uklju­či­li se uži­vo u nje­gov pla­ne­tar­no poz­na­ti pro­jekt #DrawWithRob. Uobičajeno, dan na Libriću zavr­ši­la je Baka Librić Pričom za laku noć & Pričama s vini­la. S gra­mo­fo­na, koji su mno­gi vidje­li prvi put, slu­ša­la se „Pepeljuga i „Trnoružica“.

• 18. Monte Librić