14. Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji

Tekst i foto: Boris Bogunović

Uvijek sam vje­ro­vao da bez pra­ved­ne ras­po­dje­le bogat­stva, koja bi dopr­la do svih druš­tve­nih slo­je­va, glav­ni smi­sao arhi­tek­tu­re, naime nje­na druš­tve­na vri­jed­nost, neće biti ostva­re­na, a naša će ulo­ga kao arhi­te­ka­ta biti sve­de­na na puko udo­vo­lja­va­nje hiro­vi­ma boga­te klase.

Oscar Niemeyer, 1958 (nat­pis pos­tav­ljen u pavi­ljo­nu Brazila)

 

Popratni tekst pred­sjed­ni­ka Bijenala Paola Baratte bez uvi­ja­nja izvješ­ću­je da je arhi­tek­tu­ra suoče­na s opas­nos­ti­ma kon­for­miz­ma i indi­fe­rent­nos­ti koje name­ću eko­no­mi­ja i teh­no­lo­gi­ja. Takva situ­aci­ja vodi pre­ma pasiv­nos­ti te u lju­di­ma gasi želju za umjet­noš­ću i arhi­tek­tu­rom, a duž­nost je Bijenala da se suprot­sta­vi tome i revi­ta­li­zi­ra želje. Ponovno otkri­va­nje refe­rent­nih toč­ki kako bi se bolje izra­zi­la ta hti­je­nja jed­no je od istra­ži­vač­kih ambi­ci­ja ovo­go­diš­njeg bije­na­la. Iako je istra­ži­vač­ki duh u opće­ni­tom smis­lu odu­vi­jek bio obi­ljež­je vene­ci­jan­skih bije­na­la to se odvi­ja­lo ponaj­pri­je u kon­tek­s­tu pri­ka­za recent­ne pro­duk­ci­je. Ove godi­ne, među­tim, Bijenale karak­te­ri­zi­ra­ju istra­ži­vač­ke izlož­be u osnov­noj for­mi pre­gle­da povi­jes­ti Moderne tije­kom zad­njih sto­ti­nu godi­na. U tom smis­lu neke smjer­ni­ce za istra­ži­va­nje već je pru­žio proš­lo­go­diš­nji Bijenale umjet­nos­ti, no bit­ne pro­mje­ne ostva­re­ne su po prvi put ove godi­ne pod vod­stvom iznim­no utje­caj­nog Reem Koolhaasa (arhi­tekt, teore­ti­čar i suos­ni­vač zna­čaj­nog Office for Metropolitan Architecture – OMA u Rotterdamu). Ovogodišnji kon­cep­tu­al­ni pro­gram defi­ni­ran je kao Bijenale Arhitekture bez Arhitekata i vodi publi­ku kroz ana­li­zu fun­da­men­tal­nih odnos­no osnov­nih ele­me­na­ta gra­đe­vi­na i arhi­tek­ton­skih struk­tu­ra, ali osim toga dono­si broj­ne sadr­žaj­ne i orga­ni­za­cij­ske novine.

Arsenale – Monditalia

Prva novost tiče se naci­onal­nih pavi­ljo­na, koji su oso­bi­ta zna­čaj­ka Bijenala. Naime, ovaj je put naci­onal­nim izbor­ni­ci­ma pred­lo­že­na spe­ci­fič­na tema pod nazi­vom Absorbing Modernity 1914 – 2014. što su oni u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va pri­hva­ti­li te time stvo­ri­li poseb­nu cje­li­nu bije­na­la. Ishodište se zapra­vo nala­zi u pos­tu­la­tu gdje se tvr­di da zbog pro­ce­sa glo­ba­li­za­ci­je naci­onal­ne karak­te­ris­ti­ke nes­ta­ju u korist jedins­tve­nog arhi­tek­ton­skog jezi­ka Moderne. Izbornici i timo­vi veći­ne od 65 naci­onal­nih pavi­ljo­na (što je naj­ve­ći broj do sada) na taj način otkri­va­ju kako raz­li­či­te mate­ri­jal­ne kul­tu­re i poli­tič­ka okru­že­nja pre­obli­ku­ju opću Modernu u spe­ci­fič­nu te, sva­ki na svoj način, radi­kal­nu ras­cjep­ka­nost Moderne u peri­odu kada se homo­ge­ni­zi­ra­ju­ći pro­ces glo­ba­li­za­ci­je pojav­lju­je kao glav­ni nara­tiv. Pritom se nači­ni pre­zen­ta­ci­je uve­li­ke raz­li­ku­ju te idu od mini­ma­lis­tič­kih pris­tu­pa (npr. Njemačka ili Češka) pre­ko inte­rak­cij­skog pris­tu­pa (npr. Rusija) do izra­zi­to doku­men­ta­ris­tič­kog (npr. Japan, Koreja i Švicarska).

Giardini, pavi­ljon Velike Britanije – A Clockwork Jerusalem i pavi­ljon Njemačke - Bungalow Germania

Giardini, pavi­ljon Rusije – Fair Enough: Russia’s Past Our Present

Druga spe­ci­fič­nost ovog bije­na­la tiče se izlož­be Monditalia pos­tav­lje­ne u pros­to­ri­ma Arsenala koja kon­cep­tu­ali­zi­ra Italiju putem 41 arhi­tek­ton­skog pro­jek­ta, 82 fil­ma, te po prvi puta kroz surad­nju i spoj s dru­gim odje­li­ma vene­ci­jan­skog Bijenala, naime ple­som, kaza­li­štem, glaz­bom i fil­mom što će sva­ka­ko stvo­ri­ti kre­ativ­nu siner­gi­ju. Prolazeći pros­to­ri­ma Arsenala naići ćemo na ples­ne per­for­man­se, kaza­liš­nu pred­sta­vu, kon­cert­nu izved­bu, a sve to u kon­tek­s­tu arhi­tek­ton­skih pro­je­ka­ta. Ukratko, sva­ki pred­stav­lje­ni pro­jekt na toj izlož­bi jedins­tven je i pred­stav­lja spe­ci­fič­ne okol­nos­ti, ali svi zajed­no obli­ku­ju kom­plek­s­ni por­tret zem­lje doma­ći­na Bijenala. Međutim, ova­kav mul­ti­dis­ci­pli­nar­ni pris­tup zah­ti­je­va i nešto viši nivo posve­će­nos­ti i vremena.

Giardini, sre­diš­nji pavi­ljon – Elements of Architecture: Prozori

Treći ele­ment je izlož­ba Elements of Architecture pred­stav­lje­na u sre­diš­njem pavi­ljo­nu na Giardinima koja je nas­ta­la kao rezul­tat dvo­go­diš­nje istra­ži­vač­ke stu­di­je sa stu­den­ti­ma Harvard Graduate School of Design te surad­njom s mno­gim znans­tve­nim i pos­lov­nim struč­nja­ci­ma. Izložba na neki način stav­lja pod pove­ća­lo osnov­ne dije­lo­ve naših gra­đe­vi­na koje su arhi­tek­ti, u sva­ko doba i u svim podru­čji­ma koris­ti­li. Postav je frag­men­ti­ran na poseb­ne odjelj­ke posve­će­ne poje­di­nom ele­men­tu: podu, zidu, stro­pu, kro­vu, vra­ti­ma, pro­zo­ri­ma, pro­če­lju, bal­ko­nu, hod­ni­ku, kami­nu, toale­tu, ste­pe­ni­ca­ma, eska­la­to­ru, diza­lu i pris­tup­noj plat­for­mi. Ova izlož­ba teme­lje­na je na novoj knji­zi Elements of Architecture koja rekons­tru­ira povi­jest sva­kog od nave­de­nih ele­me­na­ta.  Sve je pred­stav­lje­no na način koji rekre­ira raz­no­li­ka okru­že­nja u vidu: arhi­va, muze­ja, tvor­ni­ce, labo­ra­to­ri­ja ili make­ta. Postav izlož­be (odnos­no izlož­bi) iznim­no je zanim­ljiv s povre­me­nim duho­vi­tim ele­men­ti­ma. Pored toga u sre­diš­njoj dvo­ra­ni izlož­be­nog pros­to­ra odvi­ja se pro­jek­ci­ja video rada Davida Rappa Elements u tra­ja­nju od 50 minu­ta koji je sas­tav­ljen od tisu­ća isje­ča­ka iz sto­go­diš­nje povi­jes­ti fil­ma, a koji u sek­ven­ca­ma od 3 do 5 sekun­di pri­ka­zu­ju sva­ki poje­di­ni arhi­tek­ton­ski ele­ment te spe­ci­fič­nom kom­bi­na­ci­jom poma­že pri objaš­nje­nju sva­kog od njih te na taj način mogu zain­tri­gi­ra­ti posje­ti­te­lja da se upu­ti u istra­ži­va­nje izlož­be otvo­re­nog duha.

Giardini, sre­diš­nji pavi­ljon – Elements of Architecture: Toaleti

Pored izlož­be­nog dije­la, Bijenale je obo­ga­će­no susre­ti­ma, ras­pra­va­ma, radi­oni­ca­ma i dija­lo­zi­ma tije­kom cije­log tra­ja­nja. Jedan od pro­gra­ma je pro­jekt Biennale Sessions koji kroz surad­nju sa Sveučilištima i Arhitektonskim fakul­te­ti­ma iz raz­nih zema­lja nudi pomoć u orga­ni­za­ci­ji puto­va­nja i borav­ku za gru­pe od naj­ma­nje 50 stu­de­na­ta i nas­tav­ni­ka, a do tre­nut­ka otvo­re­nja Bijenala pri­jav­lje­no je 80 među­na­rod­nih sve­uči­li­šta. Ali čak ni to nije sve jer se na loka­ci­ja­ma ras­po­re­đe­nim po cije­loj Veneciji odr­ža­va 22 služ­be­na kola­te­ral­na doga­đa­nja odnos­no izlož­be od kojih sva­ka pona­osob pred­stav­lja pro­miš­lje­ne i vri­jed­ne među­na­rod­ne pro­jek­te koji se sva­ka­ko mogu pre­po­ru­či­ti za posjetu.

Arsenale,  pavi­ljon Hrvatske – Fitting Abstraction

Karin Šerman izbor­ni­ca je hrvat­skog nas­tu­pa na Bijenalu pod nas­lo­vom Fitting Abstraction. Ova izlož­ba pred­stav­lja hrvat­sku arhi­tek­tu­ru tije­kom zad­njih sto­ti­nu godi­na i na taj način u pot­pu­nos­ti se ukla­pa u pred­lo­že­nu temu. U kata­lo­gu izlož­be izri­či­to sto­ji da se moder­nis­tič­ka aps­trak­ci­ja kod nas pojav­lju­je kao auten­tič­ni nosi­lac lokal­nog arhi­tek­ton­skog iden­ti­te­ta. To je dodat­no obraz­lo­že­no izdva­ja­njem i pri­ka­zom osam spe­ci­fič­nih arhi­tek­ton­skih pro­je­ka­ta koji su pre­poz­na­ti kao arhi­tek­ton­ske kva­li­te­te koje su ops­ta­le tije­kom zad­njih sto­ti­nu godi­na. Izložba je pos­tav­lje­na u jed­nom malom odjelj­ku Arsenala te naža­lost ne pru­ža dos­tat­nu vizu­al­nu pre­gled­nost zbog veli­kog bro­ja tek­s­tu­al­nih i vizu­al­nih infor­ma­ci­ja iako zbog istra­ži­vač­kog kon­cep­ta zavri­je­đu­je pohva­le. Na taj način izno­va se pos­tav­lja sta­ro pita­nje pro­na­la­že­nja stal­nog pros­to­ra za hrvat­ski pavi­ljon u Veneciji.

Giardini, pavi­ljon Republike Koreje – Crow’s Eye View: The Korean Peninsula

Prilikom sve­ča­nog otvo­re­nja Bijenala dodi­je­lje­ne su broj­ne nagra­de i priz­na­nja te je tako dobit­ni­ca Zlatnog lava za život­no dje­lo Phyllis Lambert koja je bila glav­ni pla­ner za Seagram zgra­du u New Yorku i uve­li­ke zas­luž­na za anga­ži­ra­nje Mies van der Rohea na pro­jek­tu. Kasnije je osno­va­la gru­pu za zašti­tu kul­tur­ne bašti­ne Heritage Montreal, a 1979. Kanadski cen­tar za arhi­tek­tu­ru. Zlatni lav za naci­onal­ni pavi­ljon oti­šao je u ruke Republike Koreje za izlož­bu Crow’s Eye View: The Korean Peninsula i to po ocje­ni žiri­ja: za izvan­red­no pos­tig­nu­će pred­stav­lja­nja novog i opsež­nog kor­pu­sa zna­nja arhi­tek­tu­re i urba­niz­ma u viso­ko naelek­tri­zi­ra­noj poli­tič­koj situ­aci­ji. Koristeći raz­li­či­te mode­le pred­stav­lja­nja koji poti­ču inte­rak­ci­ju, to je akcij­sko istra­ži­va­nje, koje pro­ši­ru­je pros­tor­ni i arhi­tek­ton­ski nara­tiv u geopo­li­tič­ku stvar­nost. U dome­ni nagra­da važ­no je tako­đer naves­ti poseb­no priz­na­nje koje je dobi­la hrvat­ska arhi­tek­ti­ca Ana Dana Beroš za istra­ži­vač­ki pro­jekt pod nazi­vom Intermundia unu­tar sek­ci­je Monditalia koji “refe­ri­ra­ju­ći se na tra­ge­di­ju Lampeduse pri­zi­va kroz svje­že doku­men­te i upe­čat­lji­va iskus­tva real­nost migra­ci­ja i pre­la­že­nje gra­ni­ca od juga pre­ma sje­ve­ru kao odre­đu­ju­ći ele­ment današ­njeg europ­skog društva”.

Intermundia

Kako se tra­ja­nje Bijenala arhi­tek­tu­re ove godi­ne po prvi puta pro­du­ži­lo na šest mje­se­ci to zna­či da će svi zain­te­re­si­ra­ni do 23. stu­de­nog ove godi­ne ima­ti dovolj­no vre­me­na za odla­zak u Veneciju i pre­gled onog što je pre­zen­ti­ra­no dok teme­lji­ti­je pro­uča­va­nje zbog opsež­nos­ti gra­đe zah­tje­va­lo puno duži bora­vak. Kako bilo da bilo, dola­zak na Bijenale pred­stav­lja­ti izu­ze­tan doživ­ljaj koji poti­če reflek­si­je ne samo o arhi­tek­tu­ri već i mno­gim pita­nji­ma današ­njeg svi­je­ta, a sve to u okru­že­nju jedins­tve­nog ambi­jen­ta Venecije.

• Ana Dana Beroš
• Biennale Architettura 2014. Fundamentals
• Karin Šerman