6. TradINEtno: Razmjenom do nečeg novog

Ovoga čet­vrt­ka 12. lip­nja u Pazinu poči­nje TradInEtno – fes­ti­val tra­di­cij­ske i etno glaz­be i tra­ja­ti će do 21. lip­nja. Lijepa loka­ci­ja Pazinskog kašte­la po šes­ti će put pos­ta­ti mjes­tom susre­ta, surad­nje i raz­mje­ne iskus­tva glaz­be­ni­ka iz cije­log svi­je­ta i pozor­ni­com na kojoj će biti pred­stav­ljen dio istar­skog kul­tur­nog bla­ga koje čuva­ju fol­k­lor­na druš­tva i TradInTrade sajam sta­rih zana­ta. Ova pro­vje­re­no uspješ­na kom­bi­na­ci­ja moder­nih i tra­di­cij­skih ele­me­na­ta priv­la­či sve više fes­ti­val­skih posje­ti­te­lja svih gene­ra­ci­ja. Povodom ove kras­ne pri­li­ke za dru­že­nje i uži­va­nje u glaz­bi pri­upi­ta­li smo Gorana Farkaša, orga­ni­za­to­ra fes­ti­va­la, o povi­jes­ti, cilju i zna­ča­ju te pro­gra­mu festivala.

Prvo izda­nje fes­ti­va­la 2009. godi­ne tra­ja­lo je tri dana, no već se neko­li­ko godi­na zare­dom fes­ti­val odr­ža­va deset dana. Kako je doš­lo do tog pove­ća­nja i o kak­vim se sadr­ža­ji­ma radi? Kakva je podr­ška Grada Pazina ili Istarske županije?

- Festival TradInEtno je imao veoma skrom­ne počet­ke. Trajao je tri dana i tada se sas­to­jao od kon­ce­ra­ta i par pre­da­va­nja. Vjerojatno je raz­log toga i pomanj­ka­nje sred­sta­va za orga­ni­za­ci­ju. Nakon što je Grad Pazin ušao u pro­jekt Arheo.s, pro­jekt finan­ci­ran iz europ­skih fon­do­va, pri­ča se pro­mi­je­ni­la. Te godi­ne sred­sta­va je bilo mno­go više te smo digli fes­ti­val na višu razi­nu. Koncertima i pre­da­va­nji­ma smo doda­li radi­oni­ce, pro­jek­ci­je etno fil­mo­va, sajam zdra­ve hra­ne i sta­rih zana­ta TradInTrade, fol­k­lor­nu večer. Bitno je napo­me­nu­ti da fes­ti­val ima podr­šku gra­da i župa­ni­je, ali narav­no uvi­jek može više i bolje. To je jedan vri­je­dan pro­jekt i nadam se da će ga se ubu­du­će tako i shvatiti.

Festival ima svoj edu­ka­tiv­ni i glaz­be­ni dio. Što ove godi­ne nudi sva­ki od tih segmenata? 

- Glazbeni dio je podi­je­ljen na dva dje­la – tra­di­cij­ski i onaj etno kako bi neki rek­li. U tra­di­cij­skom dje­lu nas čeka nas­tup četi­ri­ju fol­k­lor­nih sku­pi­na i to redom: iz Pazina, Sv. Lovreča, Koprivnice i Pečuha. U etno dje­lu kon­ce­ra­ta nas­tu­pa­ju doma­ći ben­do­vi poput Veje, Kololire i Čipkica, te ino­zem­ni ben­do­vi: Rudi Bučar in Istrabend iz Slovenije, Atervind iz Švedske, te Djmawi Afrika iz Alžira.

U edu­ka­tiv­nom dje­lu ima­mo čak četi­ri radi­oni­ce ove godi­ne, tri glaz­be­ne i jed­nu u sklo­pu saj­ma TradeInTrade. Glazbene radi­oni­ce su TradeInEtno camp, koje­ga vodi Allan Skrobe, ina­če reno­mi­ra­ni glaz­be­nik i vodi­telj etno radi­oni­ca diljem svi­je­ta, zatim ima­mo vokal­nu radi­oni­cu koju vodi Lidija Dokuzović, pje­va­či­ca gru­pe Afion i Zykopops te ples­nu radi­oni­cu KoloNaOkolo koju vodi Koviljka Marečić, vrhun­ska ple­sa­či­ca i izvr­stan peda­gog. Prijave su otvo­re­ne i sve infor­ma­ci­je se mogu naći na inter­net­skoj i face­bo­ok stra­ni­ci fes­ti­va­la. Tako da lju­di, navalite! 🙂

Kakve glaz­be­ni­ke poku­ša­vaš doves­ti u Pazin i zašto? Što za glaz­be­ni­ke koji sudje­lu­ju zna­či takav fes­ti­val kao pros­tor raz­mje­ne zna­nja i zajed­nič­kog muzi­ci­ra­nja? Tko se može prijaviti?

- Na fes­ti­val se može pri­ja­vi­ti bilo tko. Bitna je samo dobra volja i pozi­tiv­ne mis­li. Inače, Pazin je jedan pose­ban grad i da nema tak­vih lju­di koji u nje­mu žive, fes­ti­val ne bi nika­da doži­vio šes­tu godi­nu. Zbog toga želim da glaz­be­ni­ci “oku­se” ovaj men­ta­li­tet i način raz­miš­lja­nja, gdje je više manje uvi­jek sve opušteno.

 

Kada se opće­ni­to govo­ri o tra­di­cij­skoj glaz­bi čes­to se spo­mi­nje opa­da­nje inte­re­sa za nju, pogo­to­vo od stra­ne mla­dih. Je li to toč­no i kak­va su tvo­ja iskus­tva? Što ova­kav fes­ti­val zna­ci za publi­ku i tko je uop­će nje­go­va publika?

– Ma stvar je samo per­s­pek­ti­ve i način na koji će se to pre­zen­ti­ra­ti mla­di­ma. Mladi će uvi­jek biti zain­te­re­si­ra­ni za to. Naravno ne svi mla­di na ovom svi­je­tu. Radio sam dos­ta radi­oni­ca po vrti­ći­ma i do sada nije bilo loših iskus­ta­va. FD Pazin kojeg sam član ima broj­nu dje­čju sek­ci­ju na kra­ju kra­je­va. Ovaj fes­ti­val vje­ru­jem da lju­di­ma pru­ža druk­či­ju per­s­pek­ti­vu. Više ne vide tra­di­ci­ju kao nešto što su radi­li naši sta­ri u pra­his­to­ri­ji (jer neki vole koris­ti­ti sufik­se poput pra­hr­vat­sko), već nešto što je radi­la moja baka koja je živa i zdra­va ili što rade moji rodi­te­lji, ali se tak­vo viđe­nje tra­di­ci­je neg­dje po putu do nepre­poz­nat­lji­vos­ti mistificiralo.

Tradicija se u medi­ji­ma i ina­če kao pojam čes­to pove­zu­je s kon­zer­va­tiv­nim vri­jed­nos­ti­ma, shva­ća se kao ome­đen naci­onal­nim gra­ni­ca­ma ili nes­klon pro­mje­na­ma, a poli­tič­ki koris­ti uz ide­ju naci­ona­liz­ma. Ipak ovaj fes­ti­val je otvo­ren glaz­be­ni­ci­ma iz cije­log svi­je­ta kao i glaz­be­nim fuzi­ja­ma bez stra­ha od gub­lje­nja (naci­onal­nog) iden­ti­te­ta. Je li mogu­će oču­va­ti tra­di­ci­ju kroz ovak­ve susrete? 

- Evo spo­me­nu­ti ću jed­nu izja­vu poz­na­tog etno­mu­zi­ko­lo­ga (naža­lost nisam sigu­ran kojeg :)) – “tra­di­ci­ja je kon­ti­nu­itet u pro­mje­na­ma”. To bi zna­či­lo da se je ta tra­di­ci­ja, suk­lad­no vre­me­nu u kojem je živje­la, mije­nja­la i pri­la­go­đa­va­la, od nje se je nešto odu­zi­ma­lo, njoj se nešto doda­va­lo i to su nor­mal­ni pro­ce­si. Danas se na to tako ne gle­da. “Konzervira” se sve veza­no uz tra­di­ci­ju i na žalost koris­ti se u veoma loše svr­he, tako da vam mogu slo­bod­no reći da smo s fol­k­lor­nim druš­tvom nas­tu­pa­li na jed­noj mani­fes­ta­ci­ji u Dalmaciji, na kojoj smo mi bili jedi­no druš­tvo koji u svo­jim “tra­di­cij­skim” ple­so­vi­ma i pje­sma­ma nismo spo­mi­nja­li Gotovinu, Norca, Pavelića i osta­le… Ne mogu reći da se kroz susre­te tipa TradInEtno tra­di­ci­ja odr­ža­va, ali mogu reći da poku­ša­va­mo raz­mje­nom doći do nečeg novog.

Samostalno ili s gru­pom Veja čes­to imaš pri­li­ke gos­to­va­ti na slič­nom tipu fes­ti­va­la bilo u Hrvatskoj ili van nje. Možeš li uspo­re­di­ti iskus­tva s hrvat­skih i stra­nih etno festivala?

- Pa jed­na stvar me zbi­lja vese­li, a to je da je ugo­đaj na osta­lim fes­ti­va­li­ma jed­nak kao na TradInEtnu. Inače se baš i ne može uspo­re­đi­va­ti. TIE je još uvi­jek mlad festival.

Kad smo kod Veje, ben­da koji od 2007. šije tra­di­cij­sku istar­sku glaz­bu u novo ruho, mora­mo spo­me­nu­ti debi album Dolina mli­no­va koji je iza­šao ove godi­ne u trav­nju i koji sva­kim danom dobi­va sve više priz­na­nja. Izbacili ste i prvi spot za pje­smu Crni orko te se namet­nu­li kao jedan od naj­važ­ni­jih etno/worldmusic ben­do­va na podru­čju Hrvatske. Čemu ili komu tre­ba zahva­li­ti za takav uspjeh? I kak­vi su pla­no­vi za dalje?

– Evo, nakon tri godi­ne, CD je vani. Radili smo pola­ko, ali s guštom. To nam je neka­ko misao vodi­lja. Ako nešto više nije gušt – baci. Vjerojatno zato i ima­mo takav uspjeh. Ljudi vide da uži­va­mo, pa uži­va­ju i oni. Nema tu neke pre­tje­ra­ne per­fek­ci­je, ali ima puno lju­ba­vi i duše. Nakon TradInEtna se kro­je planovi…

 

 

Tekst: Tajana Josimović

Foto

 

 

 

 

 

 

 

 

• etno skupina veja
• Goran Farkaš
• TradInEtno festival