Tamara Teković

Tamara Teković, pro­fe­so­ri­ca tali­jan­skog jezi­ka i knji­žev­nos­ti iz Rovinja, sakup­lja dje­čje sli­kov­ni­ce od svo­je tre­će godi­ne. U svo­joj kolek­ci­ji ima čak 6289 nas­lo­va, na raz­nim jezi­ci­ma i iz raz­li­či­tih raz­dob­lja. Od Tamare smo saz­na­li kako je sve poče­lo, gdje nabav­lja sli­kov­ni­ce, o nje­zi­nim izlož­ba­ma i želji da jed­nog dana otvo­ri Muzej slikovnica. 

[lang_hr]Imaš posve neo­bi­čan hob­by: sakup­ljaš dje­čje sli­kov­ni­ce. Kako je sve poče­lo?[/lang_hr]

[lang_hr]- Prije bih rek­la da su sli­kov­ni­ce dio mog živo­ta. Od naj­ra­ni­jeg dje­tinj­stva su mi rodi­te­lji, ali dje­da i baka s mami­ne stra­ne kupo­va­li sli­kov­ni­ce. Posebno se u tome tru­dio moj djed Predrag. On mi je za tre­ći rođen­dan pok­lo­nio „365 pri­ča za laku noć“. Za mene je to tada bila „veli­ka“ sli­kov­ni­ca, ali danas znam da se radi o ilus­tri­ra­noj knji­zi ili zbir­ci sli­kov­ni­ca jer sam neg­dje u osnov­noj ško­li naba­vi­la poseb­no sli­kov­ni­ce koje su ju sači­nja­va­le. Naime, osim što se zna da sli­kov­ni­ca ne smi­je ima­ti više tek­s­ta nego li sli­ka, tj. da tekst tre­ba nado­pu­nja­va­ti sli­ke, a ne obr­nu­to, pos­to­ji još jed­no bit­no pra­vi­lo: sli­kov­ni­ca je bro­šu­ra i sto­ga može ima­ti naj­vi­še 48 stra­ni­ca. Čim ima 49 stra­ni­ca i više govo­ri­mo o knji­zi. Dakle, mogu reći da sam od svo­je tre­će godi­ne poče­la sakup­lja­ti sli­kov­ni­ce. U osnov­noj ško­li to nije bio pro­blem, ali kada sam bila u sred­njoj već je to bilo neka­ko skri­več­ki. A na fakul­te­tu… Sjećam se da sam u neka­daš­njem pul­skom antik­va­ri­ja­tu „Castropola“, dok se nala­zio pored sta­re auto­bus­ne, kupi­la jed­nu sli­kov­ni­cu govo­re­ći da je „za pok­lon“ (smi­jeh). Problem je što je lju­di­ma nes­po­ji­va kom­bi­na­ci­ja zre­le oso­be i sli­kov­ni­ce, jedi­no, narav­no, ako nisi rodi­telj ili odga­ja­telj ili net­ko tko kupu­je sli­kov­ni­cu za pok­lon. Ja sam kolek­ci­onar­ka sli­kov­ni­ca. To vam je kao kad si kolek­ci­onar stri­po­va. Nema raz­li­ke. Razlika je samo u tome da li je sli­kov­ni­ca ili strip nami­je­njen dje­ci, mla­di­ma ili odras­li­ma, na koji je način napi­san i osli­kan…  Kao što sam pri­je rek­la, pos­to­je pra­vi­la što je to sli­kov­ni­ca, kada govo­ri­mo o obli­ku, ali nisam rek­la da je sli­kov­ni­ca isklju­či­vo nami­je­nje­na dje­ci…[/lang_hr]

 

[lang_hr]Koliko si ih saku­pi­la do današ­njeg dana? [/lang_hr]

[lang_hr] - Do 2003. godi­ne kada sam poče­la nabav­lja­ti sli­kov­ni­ce u riječ­kom antik­va­ri­ja­tu „Mali Neboder“, gdje sam ih samo prvi put kupi­la nekih pede­se­tak (ako ne i više), ima­la sam oko pet­sto­ti­njak sli­kov­ni­ca još iz mojeg dje­tinj­stva. Zatim malo po malo, poseb­no 2008. godi­ne kada sam kre­nu­la kupo­va­ti sli­kov­ni­ce pre­ko auk­ci­ja na inter­ne­tu, broj­ka se pope­la na oko 1400. Toliko sam ih ima­la pri­je moje prve izlož­be sta­rih sli­kov­ni­ca „Retro ilus­tra­ci­je: sli­kov­ni­ce uz koje su ras­li naši mame i tate“ u Dječjem odje­lu Stribor Gradske knjiž­ni­ce u Rijeci, u lis­to­pa­du 2008. Tada sam kra­jem siječ­nja 2009. godi­ne odlu­či­la pre­mjes­ti­ti sli­kov­ni­ce, jer neka­ko su mi se „saku­pi­le“, pa sam ih i pre­bro­ja­la. Imala sam ih 1857! Nevjerojatno, u peri­odu od tri mje­se­ca uspje­la sam naba­vi­ti oko 450 nas­lo­va. Tada sam shva­ti­la da sam pos­ta­la uis­ti­nu kolek­ci­onar­ka sli­kov­ni­ca. Danas moja kolek­ci­ja bro­ji 6289 sli­kov­ni­ca, od kojih je sigur­no sto­ti­njak duplih. Neke su duple po nas­lo­vi­ma, ali su dru­gog godi­šta istog izda­va­ča ili, pak, dru­gog izda­va­ča. A neke duple jed­nos­tav­no imam kako bih ih spa­si­la da zbog poha­ba­nih kori­ca, iša­ra­ne ili raski­da­ne, ne zavr­še u sme­ću ili u vatri na kami­nu.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Koja ti je naj­dra­ža?[/lang_hr]

[lang_hr] - Ne bih zna­la na to odgo­vo­ri­ti, pri­je bih rek­la da imam sli­kov­ni­ce meni dra­gih ilus­tra­to­ra ili sli­kov­ni­ce s istom pri­čom, ali dru­ga­či­jim sli­ka­ma. Mogla bih reći da sam odras­la sa seri­jom sli­kov­ni­ca „Maja“ Belgijanaca Gilberta Delahayea, tek­s­to­pis­ca, i Marcel Marliera, ilus­tra­to­ra. Ona mi je neka­ko pri srcu iako se odga­ja­te­lji­ce u vrti­ću, ona „sta­ra gar­da“, ne bi slo­ži­le da je „Maja“ peda­go­ški pri­mje­re­na dje­ci (smi­jeh). Osim toga skup­ljam sve mogu­će „Pepeljuge“ radi nje­zi­ne bal­ske halji­ne, kao i „Heidi“, moje naj­dra­že dje­čje knji­ge. Omiljene su mi sve sli­kov­ni­ce aus­trij­ske ilus­tra­to­ri­ce Felicitas Kuhn, fran­cu­skog ilus­tra­to­ra Pierrea Probsta, tali­jan­ske ilus­tra­to­ri­ce Carle Ruffinelli, slo­ven­ske ilus­tra­to­ri­ce Marlenke Stupica, hrvat­skog ilus­tra­to­ra Vilka Glihe Selana … Uf, ima ih jako puno.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Postoji li neka koju sil­no želiš, a ne možeš ju naba­vi­ti?[/lang_hr]

[lang_hr] - Voljela bih saku­pi­ti sve nas­lo­ve seri­je „Maja“. Voljela bih uspje­ti naba­vi­ti i sli­kov­ni­ce koje mi nedos­ta­ju u kolek­ci­ja­ma koje već imam. Najgore je kad ti jed­na ili dvi­je nedos­ta­ju. Također, u potra­zi sam za svim sli­kov­ni­ca­ma koje su bile tiska­ne u današ­njoj rovinj­sko-kan­fa­nar­skoj Istragrafici pede­se­tih i šez­de­se­tih godi­na proš­log sto­lje­ća. Moj je djed s mami­ne stra­ne, onaj koji mi je ina­če redo­vi­to kupo­vao sli­kov­ni­ce, radio u Tvornici Duhana i Istragrafici. Oduševila sam se kada sam nedav­no uspje­la naba­vi­ti njih četr­de­se­tak tiska­nih tada u Rovinju, a koje je izda­lo riječ­ko nak­lad­nič­ko podu­ze­će „Otokar Keršovani“. Voljela bih da mi se posre­ći da naba­vim još par nas­lo­va.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Od kud ih nabav­ljaš i na kojem su jezi­ku? Javljaju li ti se možda lju­di koji ti žele pok­lo­ni­ti sli­kov­ni­ce svo­je dje­ce?[/lang_hr]

[lang_hr]- Dakle, kao što sam pri­je već spo­me­nu­la, do počet­ka sred­nje kupo­va­la sam ih u knji­ža­ri, one sli­kov­ni­ce koje su mi nedos­ta­ja­le u mojim već pos­to­je­ćim malim kolek­ci­ja­ma. Posebno sam obo­ža­va­la špa­njol­sku ilus­tra­to­ri­cu Mariu Pascual, poz­na­tu auto­ri­cu „Bajka u sli­ci“,  te fran­cu­sku ilus­tra­to­ri­cu Marie-José Maury, koja je saže­la i osli­ka­la „Heidi“ i „Toma Sawyera“. Za vri­je­me fakul­te­ta i kas­ni­je sli­kov­ni­ce sam nabav­lja­la  u neka­daš­njim pul­skim antik­va­ri­ja­ti­ma „Castropola“ i „Nemeš“, te na pul­skom Sa(n)jam knji­ge, a zatim sam poče­la kupo­va­ti u riječ­kom antik­va­ri­ja­tu „Mali Neboder“, kod Tome i Saše. Zahvaljujući nji­ma kre­nu­la sam u podu­hvat s izlož­ba­ma sta­rih sli­kov­ni­ca, a pove­za­li su me i s dru­gim antik­va­ri­ja­ti­ma u Hrvatskoj i Sloveniji. Zatim sam kre­nu­la u Zagreb, i eto već i tamo godi­na­ma sura­đu­jem s par antik­va­ri­ja­ta, među koji­ma bih izdvo­ji­la Daniela Glavana i nje­gov „Biblos“. [/lang_hr]

[lang_hr]Posljednjih četi­ri godi­na nabav­ljam sli­kov­ni­ce i na zagre­bač­kom među­na­rod­nom saj­mu knji­ga i uči­la – Interliber, a sva­ke godi­ne posje­ću­jem i među­na­rod­ni fes­ti­val pro­či­ta­nih knji­ga „Booktiga“ u Poreču, gdje se uvi­jek kući vra­tim s podos­ta sli­kov­ni­ca. I narav­no, neza­obi­la­zan inter­net. Pratim antik­va­ri­ja­te i pra­tim auk­ci­je. Osim toga, imam par oso­ba koje nabav­lja­ju sli­kov­ni­ce za mene, pa mi ponu­de poša­lju e‑mailom, a neki mi ih i done­su u Rovinj. Oni su „pre­pro­da­va­či“ koji posje­ću­ju raz­ne buv­lja­ke i saj­mo­ve, ali sam im od srca zahval­na jer se moja kolek­ci­ja uis­ti­nu obo­ga­ti­la zahva­lju­ju­ći nji­ma. Bilo je i dos­ta oso­ba koje su me kon­tak­ti­ra­le i pos­la­le sli­kov­ni­ce iz svo­jeg dje­tinj­stva ili dje­tinj­stva nji­ho­ve dje­ce. Jednostavno su mi ih pok­lo­ni­le, jer su rek­le da je bolje da su kod mene kako ne bi zavr­ši­le neg­dje zabo­rav­lje­ne ili bače­ne, i time su me uis­ti­nu obra­do­va­le. [/lang_hr]

[lang_hr]Inače, zanim­lji­vos­ti radi, imam sli­kov­ni­ce na svim jezi­ci­ma biv­še Jugoslavije, pa tako i pismi­ma. Zatim, imam sli­kov­ni­ce na tali­jan­skom, engle­skom, nje­mač­kom, špa­njol­skom, ruskom i fran­cu­skom, a proš­le sam godi­ne dobi­la na pok­lon i par sli­kov­ni­ca na kine­skom. Osim toga, pri­je par godi­na mi je pri­ja­te­lji­ca pok­lo­ni­la jed­nu sli­kov­ni­cu na irskom jezi­ku, a imam i jed­nu sli­kov­ni­cu izda­nu u Sloveniji koja je pisa­na na espe­ran­tu. I da, na Interliberu sam od Iranskog kul­tur­nog cen­tra dobi­la i par sli­kov­ni­ca na per­zij­skom.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Pokušavaš li na taj način zadr­ža­ti dije­te u sebi? [/lang_hr]

[lang_hr]- Ne. Pokušavam biti zre­la i odgo­vor­na. Boli me srce kada čujem koli­ko je oso­ba poba­ca­lo sli­kov­ni­ce u sme­će ili u vatru. A ima toli­ko obi­te­lji koje svo­joj dje­ci ne mogu pri­ušti­ti niti jed­nu sli­kov­ni­cu, a da ne govo­ri­mo o vrti­ći­ma koji mora­ju posu­đi­va­ti sli­kov­ni­ce iz grad­skih knjiž­ni­ca jer nema­ju vlas­ti­tu knjiž­ni­cu u kojoj bi dje­ca, a i rodi­te­lji, mogli posu­đi­va­ti sli­kov­ni­ce i ilus­tri­ra­ne knji­ge. Slikovnica je spoj tek­s­tu­al­nog i likov­nos­ti. Budući da se sli­kov­ni­ca sma­tra „prvom dje­čjom knji­gom“, ona spa­da pod knji­žev­nost, ali i zbog ilus­tra­ci­ja ona spa­da pod likov­nu umjet­nost. Stoga je sli­kov­ni­ca knji­žev­no-likov­no-umjet­nič­ko dje­lo i kao tak­vo tre­ba biti zašti­će­na. Ima toli­ko sli­kov­ni­ca u koji­ma ne piše niti tek­s­to­pi­sac, a kamo­li ilus­tra­tor. I možda im se ime­na nika­da neće doz­na­ti. Ali ta sli­kov­ni­ca, ta možda jed­na jedi­na sli­kov­ni­ca osta­je kao nji­ho­vo nas­lje­đe i svje­do­čans­tvo jed­nog vre­me­na. Kada sam izlo­ži­la 140 sli­kov­ni­ca na svo­joj prvoj izlož­bi, ima­la sam osje­ćaj kao da izla­žem sli­ke poz­na­tih sli­ka­ra u kak­vom muze­ju… [/lang_hr]

[lang_hr]Ipak želim nešto priz­na­ti: jako sam sret­na kada vidim posje­ti­te­lje mojih izlož­ba te kako im se oči zasja­je kad poč­nu poka­zi­va­ti na sli­kov­ni­ce i govo­ri­ti  kako su i oni odre­đe­ne nas­lo­ve ima­li kada su bili dje­ca. I baš zato volim izla­ga­ti sli­kov­ni­ce jav­nos­ti kako bih u dru­gi­ma pro­bu­di­la to skri­ve­no dije­te i kako bih ih potak­nu­la da više cije­ne sli­kov­ni­ce, ali i da zna­ju oda­bra­ti. Jer, narav­no, ima sva­kak­vih sli­kov­ni­ca, pogo­to­vo danas.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Jesi li ima­la pri­li­ke upoz­na­ti neko­ga s istom lju­ba­vi pre­ma sli­kov­ni­ca­ma?[/lang_hr]

[lang_hr] - Jesam. U surad­nji s dvi­je riječ­ke kolek­ci­onar­ke sli­kov­ni­ca „Maja“, Verenom Tibljaš iz Gradske knjiž­ni­ce Rijeka i nje­zi­nom pri­ja­te­lji­com Bojanom Marin, odr­ža­la sam dru­gu izlož­bu sta­rih sli­kov­ni­ca u velja­či 2009. godi­ne pod nazi­vom „Maja putu­je – kroz vri­je­me“, isto u Dječjem odje­lu Stribor Gradske knjiž­ni­ce Rijeka. To je bila zajed­nič­ka izlož­ba na kojoj smo izlo­ži­le šez­de­se­tak „Maja“. A tu je i Vasija Šuleski, i on Riječanin, kolek­ci­onar stri­po­va s pri­lič­no veli­kom zbir­kom stri­po­va, ako i neko­li­ko dobrih sta­rih sli­kov­ni­ca. Upravo je kre­nuo u sakup­lja­nje hrvat­skih izda­nja sli­kov­ni­ca koje je osli­ka­la aus­trij­ska ilus­tra­to­ri­ca Ida Bohatta-Morpurgo. [/lang_hr]

 

[lang_hr]Želja ti je jed­nog dana otvo­ri­ti muzej sli­kov­ni­ca… Kako ga zamiš­ljaš i gdje bi bio smje­šten?[/lang_hr]

[lang_hr] - Voljela bih da je to u jed­nom istar­skom selu i da muzej bude okru­žen zele­ni­lom, te da tamo bude jed­na veli­ka knjiž­ni­ca u kojoj bi se na čita­nje, ali samo tamo, mogle posu­di­ti kopi­je sli­kov­ni­ca koje budem ima­la. Osim toga, volje­la bih da bude više izlož­be­nih pros­to­ra ili jedan ogro­man gdje bi se mogle odr­ža­va­ti temat­ske izlož­be. Također, volje­la bih da ima i pre­da­va­oni­cu gdje bi se odr­ža­va­la struč­na pre­da­va­nja veza­na uz sli­kov­ni­cu. I narav­no, poseb­ne pros­to­ri­je za radi­oni­ce s dje­com i odras­li­ma, a opet sve veza­no uz sli­kov­ni­ce. I narav­no, jed­na mala trgo­vi­ni­ca gdje bi se pro­da­va­le sli­kov­ni­ce i suve­ni­ri veza­ni uz muzej. I pri kra­ju, da ne zabo­ra­vim, jedan cije­li kat za arhi­vi­ra­nje svih sli­kov­ni­ca koje imam i koje bih do tada saku­pi­la, s rad­nim pros­to­ri­ma u koji­ma bi se pro­uča­va­la sva­ka sli­kov­ni­ca i radi­la poseb­na doku­men­ta­ci­ja, neti­pič­na za knjiž­ni­ča­re, ali spe­ci­fič­na za kolek­ci­ona­re (smi­jeh).[/lang_hr]

[lang_hr]Ali do tog muze­ja će pro­ći još dos­ta godi­na. Za sada nas­tav­ljam sa svo­jim izlož­ba­ma sta­rih sli­kov­ni­ca. U ožuj­ku ove godi­ne odr­ža­la sam već deve­tu izlož­bu sli­kov­ni­ca i to u baljan­skom MMC‑u „Ulika“ pod nazi­vom „Crta, crta, crti­ca – nas­ta­la je naša zajed­ni­ca“. Ovo je bila surad­nja s Turističkom Zajednicom i Općinom Bale, i zajed­nič­ka izlož­ba mojih sli­kov­ni­ca i likov­nih i kera­mič­kih rado­va čla­no­va Udruge za pomoć oso­ba­ma s men­tal­nom retar­da­ci­jom Istarske župa­ni­je (u kojoj radim), video ura­da­ka o pra­vu živo­ta u zajed­ni­ci Udruge za samo­zas­tu­pa­nje te foto­gra­fi­ja mojih izlož­bi na među­na­rod­nom saj­mu knji­ga i uči­la – Interliber. Naime, već četi­ri godi­ne za redom odr­ža­vam izlož­bu sta­rih sli­kov­ni­ca na Interliberu kao nji­hov surad­nik. Žarko se nadam da ću i ove godi­ne u stu­de­no­me odr­ža­ti svo­ju petu izlož­bu „Crta, crta, crti­ca, nas­ta­la je sli­kov­ni­ca“ u pavi­ljo­nu 6 te na taj način pros­la­vi­ti svo­ju jubi­lar­nu dese­tu izlož­bu sta­rih sli­kov­ni­ca do sada. Ove su izlož­be dobra pri­pre­ma za budu­ći muzej. Prošle sam godi­ne na Interliberu izlo­ži­la 650 sli­kov­ni­ca temat­ski ras­po­re­đe­ne po vitri­na­ma i odr­ža­la tri pre­da­va­nja na glav­noj bini veza­no uz vrste sli­kov­ni­ca,  ilus­tra­to­re, izda­va­če. I što je meni naj­važ­ni­je, sve je to bes­plat­no za posje­ti­te­lje. Dok kao drža­va ne iza­đe­mo iz rece­si­je, bit će mi dra­go odr­ža­va­ti bes­plat­ne izlož­be sta­rih sli­kov­ni­ca, jer će se, kao svug­dje u svi­je­tu i Muzej sli­kov­ni­ca jed­nog dana napla­ći­va­ti…[/lang_hr]

 

Tekst: Lorna Zimolo

Foto: pri­vat­na arhi­va Tamare Teković

 

 

 

 

 

• kolekcionarka slikovnica
• Tamara Teković