Predavanje Igora Ružića “Kazališna kritika: subjektivnost kritike i objektivnost konteksta”

Javno pre­da­va­nje kaza­liš­nog kri­ti­ča­ra, ured­ni­ka i novi­na­ra Igora Ružića nazi­va “Kazališna kri­ti­ka: subjek­tiv­nost kri­ti­ke i objek­tiv­nost kon­tek­s­ta” bit će odr­ža­no 23. stu­de­nog s počet­kom u 18 sati u Gradskoj knjiž­ni­ci Pula. Predavanje je dio pro­jek­ta Medijski kul­ti­va­tor koji se osim jav­nih pre­da­va­nja sas­to­ji i od radi­oni­ca o novi­nar­stvu u kul­tu­ri i novin­skoj foto­gra­fi­ji koje orga­ni­zi­ra udru­ga Metamedij. Ulaz na jav­no pre­da­va­nje Igora Ružića je slo­bo­dan, a više o samom pro­gra­mu može­te pro­na­ći na adre­si http://metamedia.hr/lang/hr/medijski-kultivator/.

“Kritika je nesre­tan žanr, neg­dje na raz­me­đi isti­ne i pri­vi­da, toč­ni­je: objek­tiv­ne zbi­lje i nje­zi­nog tra­sfe­ra, tek­s­tu­al­nog ili govo­re­nog ‘pri­je­vo­da’. Kao da to nije dovolj­no za nejed­nadž­bu nera­zu­mi­je­va­nja, umjet­nič­ka kri­ti­ka i/li kri­ti­ka umjet­nos­ti i sama je po sebi žrtva pred­me­ta svo­jeg inte­re­sa, koji je, pone­kad dos­lov­no i – nje­zi­na žrtva. Kako je pri­vid bit kaza­li­šta, iako jedan od naj­bo­ljih doma­ćih kaza­liš­nih kri­ti­ča­ra Dalibor Foretić s pra­vom tvr­di da ilu­zi­ja nije opsje­na, i kri­ti­ka pri­vi­da nuž­no je pri­vid, neri­jet­ko i pre­vid, pa je nje­zi­na subjek­tiv­nost udvos­tru­če­na, toč­ni­je podig­nu­ta na kva­drat svo­je, sasvim nega­ti­vis­tič­ki uze­to, pro­mje­nji­vos­ti i promašenosti.

Nesigurnost pozi­ci­je kri­ti­ča­ra i ono­ga što pro­izvo­di u pot­pu­noj je suprot­nos­ti s onim što se od njih, zajed­no ili poje­di­nač­no, oče­ku­je. Medijski kon­tekst pre­ko koji kri­ti­čar i nje­go­vo dje­lo dola­ze i funk­ci­onir­ju pret­pos­tav­lja,  u ide­al­nim uvje­ti­ma, odre­đe­ne kva­li­te­te među koji­ma su isti­ni­tost i toč­nost pri­ori­te­ti. Kolokvijalno, riječ kri­ti­ča­ra shva­ća se kao svo­je­vr­s­na pre­su­da,  a citi­ra se ili koris­ti kao objek­tiv­na isti­na, s pris­tan­kom auto­ra ili bez nje­ga. Ukoliko su s jed­ne stra­ne estet­ska nače­la a s dru­ge osob­ni doživ­ljaj i inter­pre­ta­ci­ja, pri čemu ni medij­ski i pro­duk­cij­sko-reper­to­ar­ni kon­tekst par­ti­ku­lar­ne kaza­liš­ne sce­ne nisu zne­ma­ri­vi, može li kri­ti­ka opće ne biti – nerje­ši­va nejed­nadž­ba? Za umjet­ni­ka, publi­ku, ali i kritičarku/kritičara” navo­di Ružić u naj­a­vi predavanja.

Igor Ružić bavi se kaza­liš­nom kri­ti­kom i pra­će­njem kul­tur­nih poli­ti­ka bavi se od 1998., na zagre­bač­kom Radiju 101 gdje je bio zapos­len do 2010, naj­pri­je kao novi­nar, a kas­ni­je i kao ured­nik Redakcije kul­tur­nog pro­gra­ma. Danas član Hrvatske zajed­ni­ce samos­tal­nih umjet­ni­ka Hrvatske u kate­go­ri­ji kaza­liš­ni kri­ti­čar, član Hrvatskog novi­nar­skog druš­tva i Hrvatskog druš­tva kaza­liš­nih kri­ti­ča­ra i teatrologa.

Sudjelovao u radu fes­ti­va­la u Hrvatskoj i regi­ji (Zlatni Lav, Naj naj naj fes­ti­val, Assitej, Festival hrvat­skih kaza­liš­nih ama­te­ra, Teden slo­ven­ske dra­me, BITEF, Sterijino pozo­rje). Član kus­to­skog tima hrvat­ske izlož­be na 13. Kvadrijenalu sce­no­gra­fi­je i izved­be­nog pros­to­ra u Pragu. Član Kulturnog vije­ća za dram­sku i ples­nu umjet­nost te izved­be­ne umjet­nos­ti Ministarstva kul­tu­re RH.

• Gradska knjižnica Pula
• igor ružić
• predavanje "Kazališna kritika: subjektivnost kritike i objektivnost konteksta"
• Udruga Metamedij