Život u raljama „liječnika i ljekarnika“ – javno predavanje dr. Lidije Gajski

„Tamo gdje dois­ta poma­že, medi­ci­na je jed­nos­tav­na i jef­ti­na“ Ivan Illich

Ovim cita­tom slav­nog aus­trij­skog filo­zo­fa i kri­ti­ča­ra ins­ti­tu­ci­ja moder­ne zapad­ne kul­tu­re, zaklju­če­no je 3. ožuj­ka u pre­man­tur­skoj „Školi“ još jed­no u nizu zanim­lji­vih pre­da­va­nja koje tu već više godi­na orga­ni­zi­ra­ju JU Kamenjak i Udruga u kul­tu­ri Fenoliga. Naslov pre­da­va­nja bio je „Moderna medi­ci­na – pre­vi­še, nepo­treb­no, štet­no”, a pre­da­va­či­ca, dr. Lidija Gajski, zagre­bač­ka je spe­ci­ja­lis­ti­ca inter­ne medi­ci­ne i čla­ni­ca savjet­ni­ca Hrvatske udru­ge za pro­mi­ca­nje pra­va paci­je­na­ta, koja je široj jav­nos­ti pos­ta­la poz­na­ta nakon što je 2009. obja­vi­la knji­gu „Lijekovi ili pri­ča o obmani“.

Kako je na pre­da­va­nju pojas­ni­la, nakon počet­ne zgro­že­nos­ti broj­nim spor­nim slu­ča­je­vi­ma iz medi­cin­ske prak­se koji­ma je sva­kod­nev­no svje­do­či­la, te na poti­caj poje­di­nih čla­no­va Hrvatskog bioetič­kog druš­tva, u kojem je danas taj­ni­ca, pre­vag­nu­li su nje­na isti­no­lju­bi­va narav i kri­tič­nost pre­ma auto­ri­te­ti­ma, te se 2004. dr. Gajski odlu­či­la na hra­bar čin: upus­ti­ti se u samos­tal­no istra­ži­va­nje manje dos­tup­nih ili sus­tav­no cen­zu­ri­ra­nih vje­ro­dos­toj­nih izvo­ra na temu sve izra­že­ni­jeg zane­ma­ri­va­nja medi­cin­ske eti­ke u korist pro­fi­ta, što je 2009. rezul­ti­ra­lo objav­lji­va­njem nje­nog hva­le­vri­jed­nog i u nas pionir­skog rada.

Premda nagla­ša­va kako ne pod­cje­nju­je pos­tig­nu­ća moder­ne medi­ci­ne, dr. Gajski upo­zo­ra­va kako jav­nos­ti zakri­ve­na tam­na stra­na pri­če pri­je­ti isho­dom u kojem bi šte­te od medi­cin­skih pos­tu­pa­ka mogle pre­ma­ši­ti nji­ho­vu korist. Njena knji­ga je sto­ga sve­obu­hvat­na kri­ti­ka moder­ne medi­ci­ne, poseb­no nje­ne komer­ci­ja­li­za­ci­je i korup­ci­je kroz spre­gu far­ma­ce­ut­ske indus­tri­je, medi­cin­ske stru­ke i poli­ti­ke. Navela je kako je u pisa­nje tog opsež­nog rada kre­nu­la kako bi ga prvens­tve­no nami­je­ni­la kole­ga­ma, kao poti­caj za pro­miš­lja­nje i refor­mi­ra­nje medi­cin­skog sus­ta­va. Međutim, oda­ziv kole­ga (naj­češ­će zbog već pot­pu­ne uro­nje­nos­ti u sus­tav, počev­ši od medi­cin­ske izo­braz­be koja je danas pot­pu­no ovis­na o agre­siv­nom upli­vu far­ma­ce­ut­skih lobi­ja, pre­op­te­re­će­nos­ti pos­lom i sto­ga nemo­guć­nos­ti sagle­da­va­nja šire sli­ke ili pak jed­nos­tav­no zbog raz­nih pri­vi­le­gi­ja koje pro­iz­la­ze iz poko­ra­va­nja pos­to­je­ćim far­ma­ko-kor­po­ra­cij­skim inte­re­si­ma) je naža­lost goto­vo u pot­pu­nos­ti izos­tao, dok je neo­če­ki­va­no dobar pri­jem doži­vje­la od laič­ke popu­la­ci­je i lju­di već pogo­đe­nih boles­ti­ma, koji pom­no i sa zahval­noš­ću pra­te nje­ne nas­tu­pe u medi­ji­ma, na jav­nim tri­bi­na­ma, te struč­no-znans­tve­nim sku­po­vi­ma u Hrvatskoj i ino­zem­s­tvu (uklju­ču­ju­ći izla­ga­nje u EU Parlamentu), što ju je sve pozi­ci­oni­ra­lo kao vode­ću kri­ti­čar­ku suvre­me­ne medi­ci­ne u nas.

U jed­no­sat­nom pre­da­va­nju dr. Gajski je ukrat­ko pono­vi­la osnov­ne teze iz svo­je knji­ge, podu­pri­jev­ši ih broj­nim pri­mje­ri­ma i alar­mant­nim sta­tis­tič­kim poda­ci­ma. Privatizacija i komer­ci­ja­li­za­ci­ja medi­ci­ne dove­la je i u taj seg­ment (koji je u nas do nedav­no bio pot­pu­no jav­ni sek­tor) boles­ni prin­cip foku­si­ra­nja isklju­či­vo na pro­fit, umjes­to na zdrav­lje paci­je­na­ta. Suvremena medi­ci­na nudi sve više dijag­nos­tič­kih i tera­pij­skih pos­tu­pa­ka od kojih je zna­ča­jan dio nepo­tre­ban, pa i škod­ljiv za zdrav­lje. Pronalazi „boles­ti“ i „epi­de­mi­je“ onda kad ih real­no nema, te stva­ra psi­ho­lo­šku, socio-kul­tur­nu i eko­nom­sku šte­tu šire­ći gra­ni­ce boles­ti i pre­tva­ra­ju­ći druš­tvo, kroz poti­ca­nje stra­ho­vi­ma i broj­nim nači­ni­ma pro­pa­gi­ra­nja boles­ti, u „druš­tvo boles­ni­ka“. Zlouporabe i štet­ni učin­ci koji dola­ze od stra­ne far­ma­ce­ut­ske indus­tri­je su danas nesa­gle­di­vi: pro­izvo­đa­či medi­cin­ske teh­no­lo­gi­je su zad­njih tri­de­se­tak godi­na ovla­da­li vital­nim seg­men­ti­ma medi­ci­ne i druš­tva, od zdrav­s­tve­nih usta­no­va do poli­tič­kih struk­tu­ra koje pro­mi­ču nji­ho­ve inte­re­se, uklju­ču­ju­ći čak i udru­ge obo­lje­lih od poje­di­nih boles­ti, koje se čes­to osni­va­ju na poti­caj i uz nov­ča­ne pot­po­re pro­izvo­đa­ča odre­đe­nih lije­ko­va i svo­jim akci­ja­ma pro­mi­ču nji­ho­ve inte­re­se. Uz pomoć vode­ćih liječ­ni­ka i poli­ti­ča­ra far­ma­cij­ski lobi­ji kre­ira­ju i isho­de „znans­tve­nih“ istra­ži­va­nja koji im odgo­va­ra­ju (ili pak zata­ška­va­ju one koji su izra­zi­to suprot­ni nji­ho­vim inte­re­si­ma), edu­ci­ra­ju liječ­ni­ke i paci­jen­te te ure­đu­ju zdrav­s­tve­nu poli­ti­ku na način koji nji­ma odgo­va­ra, odnos­no opti­mi­zi­ra­ju nji­ho­ve pro­fi­te, neo­vis­no o (čes­to pogub­nim) utje­ca­ji­ma na paci­jen­te, koje doživ­lja­va­ju isklju­či­vo kao kon­zu­men­te svo­jih „pro­izvo­da“.

Kako neza­sit­ni kapi­ta­lis­tič­ki ape­tit za pro­fi­tom stal­no tra­ži nova i nova „trži­šta“ pojav­lju­ju se i novi­ji mode­li pove­ća­nja zara­de, kao što su: medi­ka­li­za­ci­ja ‑pre­tva­ra­nje neme­di­cin­skih feno­me­na u „pro­ble­me“ koje pra­ti cije­li niz pre­tra­ga, poput onih oko meno­pa­uze ili trud­no­će; pre­ven­tiv­na cijep­lje­nja (i kod nas su sada u tije­ku kam­pa­nje „bes­plat­nog“ dis­tri­bu­ira­nja cje­pi­va za dje­voj­či­ce pro­tiv HPV viru­sa – Cervarix i Gardasil, koja su se u svi­je­tu već poka­za­la kao vrlo štet­na); zatim tzv.„screening“ ili pro­bi­ri, raz­ni pos­tup­ci koji se svr­sta­va­ju u pre­ven­ti­ve pre­gle­de, koji koris­te sku­pe u čes­to sasvim besko­ris­ne ure­đa­je koji neri­jet­ko i sami uzro­ku­ju poja­ve boles­ti; pre­di­jag­nos­ti­ci­ra­nje, odnos­no sni­ža­va­nje gra­nič­nih vri­jed­nos­ti za odre­đe­ne boles­ti, poput onih za utvr­đi­va­nje koli­či­ne šeće­ra u krvi, koles­te­ro­la, hiper­ten­zi­je ili oste­opo­ro­ze (koja do nedav­no nije bila poz­na­ta, a za čije se dijag­nos­ti­ci­ra­nje kao nor­ma­la uzi­ma­ju vri­jed­nos­ti izmje­re­ne kod dva­de­se­to­go­diš­nja­ki­nja), ili pak stal­no izmiš­lja­nje novih i novih psi­hič­kih pore­me­ća­ja, čak i kod dje­ce, za koje se pro­pi­su­ju čes­to nedo­volj­no ispi­ta­ni „lije­ko­vi“, s pogub­nim pos­lje­di­ca­ma zbog kojih se mno­gi mora­ju i pov­la­či­ti s trži­šta. Farmaceutske indus­tri­je, osim za pro­midž­bu, godiš­nje izdva­ja­ju ogrom­na sred­stva za sud­ske pro­ce­se u koji­ma ispla­ću­ju odšte­te pogo­đe­ni­ma nus­po­ja­va­ma nji­ho­vih „lije­ko­va“, ali i dalje nas­tav­lja­ju s istim prak­sa­ma, čes­to i tako da samo zami­je­ne naziv spor­nog pro­izvo­da koji povu­ku s trži­šta i nas­tav­lja­ju ga pro­da­va­ti pod tim novim ime­nom. Primjera je bez­broj i nabra­ja­ti ih samo iza­zi­va dodat­nu tje­sko­bu. Zbog sve­ga toga, koris­ni­ci zdrav­s­tve­nih uslu­ga tre­ba­li bi biti mno­go bolje upoz­na­ti s nega­tiv­nim feno­me­ni­ma i ten­den­ci­ja­ma moder­ne medi­ci­ne, kako bi se mogli zašti­ti­ti i infor­mi­ra­no zah­ti­je­va­ti pobolj­ša­nje, odnos­no pro­mje­nu pos­to­je­ćeg, sad već uve­li­ke disfunk­ci­onal­nog mode­la zdrav­s­tve­ne zaštite.

Među pita­nji­ma koja su usli­je­di­la nakon pre­da­va­nja bila su i ona koja su tra­ži­la rje­še­nja ovak­ve alar­mant­ne situ­aci­je. Čest odgo­vor služ­be­ne medi­ci­ne kako „se valj­da neće­mo vra­ća­ti una­trag u proš­lost, nakon medi­cin­skih napre­da­ka uči­nje­nih u pos­ljed­njih 100 godi­na“, možda i nije pogre­šan odgo­vor, kaza­la je dr. Gajski, jer ono što se danas nazi­va „alter­na­ti­vom“ sadr­ži i vrlo učin­ko­vi­ta, a jed­nos­tav­na i jef­ti­na zna­nja o zdrav­lju koje je čovje­čans­tvo stek­lo kroz tisuć­lje­ća iskus­tve­nih ispi­ti­va­nja. Optimalna bi, sma­tra Gajski, bila svo­je­vr­s­na kom­bi­na­ci­ja pro­vje­re­no učin­ko­vi­tih alo­pat­skih i alter­na­tiv­nih meto­da. Na žalost, jed­na­ko kao i u služ­be­noj medi­ci­ni, i u „alter­na­ti­vi“ danas ima puno šar­la­tans­tva i rizič­nih pos­tu­pa­ka, tako da je možda naj­bo­lji zaklju­čak veče­ri dala jed­na gos­po­đa iz publi­ke koja je nagla­si­la da, umjes­to sli­je­pog vje­ro­va­nja u „čarob­nu table­tu“ ili neko „alter­na­tiv­no“ rje­še­nje, svat­ko od nas mora ponov­no pre­uze­ti odgo­vor­nost za vlas­ti­to tije­lo i nje­go­vo zdravlje.

Agilna Udruga Fenoliga je od svog for­mal­nog osni­va­nja 2009. godi­ne do danas orga­ni­zi­ra­la pre­ko 170 raz­li­či­tih mani­fes­ta­ci­ja, a niz edu­ka­tiv­nih pre­da­va­nja u pre­man­tur­skoj „Školi“ nas­ta­vit će u nared­nim mje­se­ci­ma pre­da­va­nji­ma soko­la­ra Emilia Menđušića, muzi­ko­lo­gi­nje Lade Duraković, psi­hi­ja­tra Milana Košuta, infor­ma­ti­ča­ra i eko­no­mis­ta Velimira Sriće, te pro­fe­so­ra elek­tro­teh­ni­ke i raču­nar­stva  Davor Bonefačića.

Više:

Predavanje dr. Gajski u KICu, Zagreb

Intervju s dr.Gajski: Slijepo povje­re­nje u medi­cin­ske auto­ri­te­te tre­ba napustiti

Gostovanje dr.Gajski u emi­si­ji Na rubu znanosti

Michael Moore: Sicko, dokumentarac

Tekst Daniela KNAPIĆ

Fotografije David PAULETTA

• dr. Lidija Gajski
• udruga Fenoliga